NEŠTO izuzetno desilo se 20. jula 1969, događaj koji se čak i danas, 56 godina kasnije, smatra posebnim. Na vrhuncu Hladnog rata i utrkivanja u svemiru SAD i SSSR, u kome su Sovjeti poveli lansirajući “Sputnjik 1”, potom poslavši i Lajku, pa prvog čoveka i prvu ženu u svemir, Amerikanci su napravili odlučujući korak: Nil Armstrong je prošetao Mesecom. I to godinu dana posle bioskopskog prikazivanja “Odiseje u svemiru 2001” Stenlija Kjubrika.
Foto Polina Šnajder
Na ovo podseća David Pužado, kustos koji je potaknut ovim istorijskim događajem i kontradiktornostima koje je pokrenuo let “Apola 11”, pozvao osam fotografa iz svih krajeva sveta, da svojim delima predstave šta za njih znači spuštanje na Mesec – ne samo kao istorijski događaj, već i kao metafora čežnje, rizika, izolacije, otkrića i nepoznatog. Tako je nastala postavka “Iza horizonta: zamišljanje nedostižnog”, koja će biit otvorena u ponedeljak, 21. jula, u 19 časova biti otvorena u prostoru Kolekcije “Radison”, u zgradi nekadašnjeg Starog mlina.
– Spuštanje na Mesec inspirisalo je nebrojeno mnogo umetnika, od Eduarda Paolocija, koji ga je integrisao u svoje kolaže, do Endija Vorhola, koji je “Apolo” ovekovečio u sitoštampi iz serije “Hod po Mesecu” – kaže za “Novosti” Pužado. – Svoj odgovor imali su i muzičari, poput Dejvida Bouvija (“Odiseja u svemiru”), ili “Pink Flojda”, a sledili su i filmski autori, sa “Mesecom” Dankana Džounsa, “Prvim čovekom” Demijana Šazela. I fotografi su se upustili u ispitivanja ovih graničnih predela, kroz radove Majka Lija i Tomasa Rufa.
Foto Oliver Bojkot
Ali, do današnjih dana spuštanje na Mesec je ostavilo otvorene i nikada otklonjene sumnje, o tome da li se stvarno desilo, ili je snimak tog trenutka bio još jedno genijalno delo Stenlija Kjubrika, o čemu sagovornik kaže:
Foto Sara Ramezani
– Postoje na snimku te nedoslednosti, poput zastave koja leluja, osvetljenja… Ipak, hajde da sačuvamo magiju. Da zamislimo da je čovečanstvo zaista napravilo taj džinovski skok. Odajmo poštovanje generacijama koje su to pratile prilepljene ispred TV aparata. Čak i da je to bilo najveće Kjubrikovo delo, treba jednostavno reći: bilo je prelepo.
Od Barselone do Beograda
Foto Snežana Krstić
ROĐEN u Barseloni, kustos ove postavke David Pužado, nastanio se u Beogradu 2013. gde je osnovao i vodi platformu BARTcelona koncept, posvećenu fotografiji, koja je do sada ugostila više od 80 izložbi. Osnovao je i 2015. manifestaciju “Beogradski mesec fotografije”, kao i BPM Book Week. Radi i kao nezavisni kustos, a od 2021. selektor je i koordinator “Dana katalonskog filma” u Beograd i Sarajevu.
Tako će “Barcelona POP UP”, koju vodi Pužado, fotograme Danija Vigila, iz Češke, nastale na papiru iz ere spuštanja na Mesec, radove Slovakinje Kristine Holecove, koji su svojevrsna moderna metaforom istraživanja granica mogućnosti. Nemica Marianđela Fahler stvara snolike slike, mistične poput Meseca, dok njena sunarodnica Polina Šnajder u svojim delima spaja humor i nadrealizam.
Foto Džordan Delmonte
Na izložbi će se naći i dela Iranke Sared Ramezani, čija poetika staje u stih: “Ispod hladnog sjaja hiljada zvezda mi ostajemo, kao svedoci beskraja univerzuma”. Amerikanac Džordan Delmonte predstavioće svoju fotografiju nastalu u magli Dimnih planina (Smoky Mountains), u Tenesiju. Među izlagačima su i Davide Gualtijeri iz Italije i Oliver Bojkot iz Velike Britanije.