Predsednica Poslaničke grupe prijateljstva sa Baltičkim zemljama Jasmina Karanac razgovarala je sa ambasadorkom Letonije u Republici Srbiji Levi Briede koja je najavila da Letonija danas otvara počasni konzulat u Srbiji. Karanac je u sredu na početku sastanka poželela dobrodošlicu ambasadorki, ističući zadovoljstvo što se našla na čelu Poslaničke grupe prijateljstva sa Baltičkim zemljama koja trenutno broji 10 članova i dodala da je osnivanje grupe prijateljstva veoma značajno, kako za bolje upoznavanje parlamentaraca, tako i za bolju parlamentarnu saradnju.
Navela je da dve zemlje imaju dobre odnose i da smatra da su parlamentarna saradnja i diplomatija značajne u razvoju i promociji bilateralnih odnosa, kako u političkom, tako i ekonomskom segmentu, ali i drugim oblastima od obostranog interesa. Istakla je da je među dve zemlje trenutno na snazi šest bilateralnih ugovora i izrazila uverenje da postoji prostor da se unapredi međuparlamentarna saradnja, ali i ekonomski odnosi dveju zemalja.
Iskoristila je priliku da ambasadorki ukaže da je Republika Srbija posvećena evropskim integracijama i da je zvanični stav naše zemlje da je EU njeno strateško opredeljenje, saopšteno je iz Narodne skupštine. Napomenula je da je Srbiji važna podrška Letonije na putu ka Evropskoj uniji, kao i podrška reformama koje sprovodi na tom putu.
Karanac je predložila ambasadorki oblasti u kojima dve zemlje mogu da prodube saradnju, kroz povezivanje poslovnih i naučnih zajednica, startapova, istraživačkih centara i instituta, aludirajući na nove tehnologije, informacione i komunikacione tehnologije, bio tehnologije i veštačku inteligenciju, prenosi Tanjug.
Spomenula je i kulturnu razmenu, koja bi doprinela boljem razumevanju dva naroda. Karanac je zahvalila na pozitivnom stavu Letonije kada je u pitanju proširenje EU i dodala da bi ubrzavanje procesa integracija Zapadnog Balkana bilo na obostranu korist. Briede se složila da dve zemlje mogu da intenziviraju i prodube saradnju i istakla da Letonija danas otvara počasni konzulat u Srbiji, izražavajući veru da će on služiti kao još jedan instrument bilateralnih veza dve zemlje.
Navela je da se ministar spoljnih poslova Marko Đurić, prilikom posete Rigi, u julu ove godine, susreo sa predsednikom Privredne komore Letonije, što je rezultiralo dogovorom o potpisivanju memoranduma o razumevanju i saradnji dve zemlje.
Ambasadorka je izrazila zadovoljstvo i što dve zemlje povezuje direktan avio let letonske kompanije, koji se pokazao kao jedna od najatraktivnijih novih destinacija iz Rige.
Čestitala je Srbiji na ulozi domaćina EXPO 2027 i dodala da Letonija čvrsto podržava proširenje EU. Ambasadorka je iskoristila priliku da ukaže i da se Letonija bori za mesto predsedavajućeg u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija za mandat 2026–2027, koja se po prvi put kandiduje za ovo mesto.
Sagovornice su razgovarale i o međusobnim posetama parlamentaraca, a ambasadorka je navela da se u letonskom parlamentu, prošlog meseca osnovana Poslanička grupa prijateljstva sa Srbijom, koja broji šest članova, dok je Karanac zamolila Briede da prenese poziv litvanskim parlamentarcima za zvaničnu posetu i navela da se produbljivanje saradnje može ostvariti i preko resornih odbora.
Na sastanku je bilo reči i o spoljnoj politici, ambasadorka je navela da Letonija pruža humanitarnu, vojnu i novčanu pomoć Ukrajini, navodeći da Letonija ne podržava nasilno pomeranje državnih granica. Karanac se složila sa ambasadorkom i istakla da je Republika Srbija osudila invaziju na Ukrajinu, ali da je stav Srbija da sve zemlje moraju da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet drugih zemalja.
„Mi najbolje znamo šta znači promena državnih granica silom, osetili smo to na sopstvenoj teritoriji Kosova i Metohije. To je ono što smatramo nepravednim i sa čim se nikada nećemo pomiriti. Mi ne naroružavamo zemlje u sukobu, ali se zalažemo za poštovanje međunarodnog prava, poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih zemalja”, rekla je ona.
Sagovornice su razgovarale i o turističkoj saradnji, zajedničkoj saradnji Letonije i Srbije na bezbednosnom nivou, kao i migranstkim pomeranjima zbog sukoba u Evropi i Bliskom istoku.