TUNELI Laz i Munjino brdo predstavljaju trenutno najduže tunele u Srbiji. U skladu sa operativnim planovima definiše se i delovanje službi za eventualna reagovanja, kažu u Putevima Srbije. Dežurstvo hitnih službi je najavljivano i pre otvaranja deonice.
FOTO TANJUG/JOVANA KULAŠEVIĆ
– Munjino brdo je dugačko 2.864m, a Laz 2.624m. To su dva ozbiljna tunela, veće nemamo u Srbiji. Ovde će da dežura najmanje 8 do 10 ljudi 24 časa dnevno, kao i protivpožarni kamioni, hitna pomoć i policija – kaže za Juronjuz Srbija Zoran Drobnjak, direktor JP “Putevi Srbije”.
Nakon informacije da će lekari i medicinske sestre Doma zdravlja Čačak uskoro početi sa dežurstvima ispred tunela Munjino brdo, oglasila se zdravstvena ustanova i demantovala ove navode, rekavši da će samo biti pojačane dežurne ekipe u ambulanti Parmenac jer je od puštanja tunela u rad daleko veći promet saobraćaja na ovoj deonici.
– Zbog bezbednosti putnika u toku letnje sezone uvedena je treća smena u ambulanti Parmenac. Zbog sve većeg broja netačnih informacija, neproverenih tumačenja i proizvoljnih zaključaka u javnosti, Dom zdravlja Čačak obaveštava građane da će, počev od 18. jula 2025. godine, medicinske službe dežurati i u trećoj smeni u ambulanti u Parmencu. Ova odluka doneta je isključivo iz bezbednosnih razloga, kako bi se odgovorilo na povećane potrebe tokom letnjih meseci, kada je novoizgrađena saobraćajnica u blizini Parmenca najopterećenija – navodi se u saopštenju za javnost Doma zdravlja Čačak.
Tuneli su među najrizičnijim objektima s aspekta bezbednosti učesnika u saobraćaju i njihov značaj se ogleda u potencijalnim posledicama i razmerama vanrednih događaja koji se u njima mogu dogoditi, kaže između ostalog stručnjak iz ove oblasti, redovni profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu Krsto Lipovac.
Podseća i na evropsku direktivu koja prati zakonodavstvo Srbije, a po kojoj svi tuneli duži od 500 metara moraju zadovoljavati posebne kriterijume bezbednosti.
– Kada pričamo o načinu kako obezbediti da smanjimo minimum rizka u tunelima, u svetu su različiti dodatni postupci kojima se obezbeđuje saobraćaj u tunelima. Neke države za duže tunele ili cele sisteme ispod zemlje u blizini, na ulazu i izlazu takvih sistema, tunela postavljaju posebne stanice koje obuhvataju prvenstveno vatrogasce, policijske patrole, a nekada i ekipe zdravstvene zaštite. Srbija ovo nije predvidela svojim propisima, ali ovde možemo razmišljati o dve stvari – da li je to privremena mera dok se ne obezbedi sva potrebna dokumentacija i ne završe svi radovi na svim sistemima koji treba da garantuju sigurnost, ili se radi o trajnoj meri što ne treba isključiti. Ovde pričamo o izuzetno dugim tunelima sa gledišta bezbednosti saobraćaja, ne bih isključio poreporuku da na ulazu ili u blizini postoje posebne stanice koje bi okupile različite urgentne službe, a među njima svakako vatrogasce i svakako policajce za brzu intervenciju, a po potrebi i zdravstvenu zaštitu – ističe Lipovac.
Nadzor i upravljanje objektima se vrši 24 časa dnevno svakog dana iz operativno-upravljačkih centara prema jasno definisanim procedurama reagovanja u slučaju vanrednih događaja, a prisustvo hitnih službi će pomoći u većoj bezbednosti, ali boljoj organiziji i funkcionisanju saobraćaja na novoj deonici.
(Juronjuz)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
