Kosovska Mitrovica – Više od 13 meseci nakon što je Albin Kurti 14. juna prošle godine jednostrano uveo zabranu na ulazak srpske robe, rafovi prodavnica, apoteka, sale ugostiteljskih objekata na severu Kosmeta zjape poluprazni, a više desetina hiljada Srba i drugih nealbanaca dovedeno je faktički do ruba egzistencije. Situaciju dodatno otežava i ukidanje upotrebe dinara, koju je nametnula privremena vlast u Prištini, pod palicom šefa vlade privremenih institucija. Osim žitelja četiri opštine na severu Kosmeta – Kosovske Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka – po rečima sagovornika koji je upućen u stanje na teritoriji južne pokrajine, drastičnim merama Prištine pogođeno je i sve srpsko stanovništvo južno od Ibra. Vlasnici prodavnica, apotekari i ugostitelji prinuđeni su da zatvaraju radnje u kojima nedostaje srpske robe.
Naime, kako za „Politiku” kaže dobro upućen izvor, „srpske robe ima, ali samo onda kada zafali Prištini, pa se tada žmuri na prelazima Jarinje i Brnjak, ili administrativnim prelazima u sredinama koje su južno od reke Ibar”. „Ovo je više od humanitarne katastrofe. Ukoliko se u nekoj od srpskih prodavnica na severu nađu proizvodi srpskog porekla, kosovski inspektori, združeno s policijom koja je naoružana do zuba, plene svu robu. Pogledajte prodavnice, gde su rafovi prazni, jer su ljudi naviknuti na kvalitet i proverenu tehnologiju srpskih proizvoda. Ne žele da kupuju nametnute artikle iz Severne Makedonije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Albanije, ili kosovskih proizvođača”, ističe naš izvor.
Kaže da na sve to međunarodna zajednica ćuti, „ali i žmuri kada Albancima ponestane brašna ili ulja, pa kamione sa srpskom robom puste da prelaze Jarinje ili Brnjak i usmeravaju dalje ka magacinima Albanaca”. „Ne samo da ćute stranci nego to aminuje i Kurti, jer dobro zna da bez srpskog žita ili zejtina, glad će da pokosi njegove sunarodnike”, kaže naš sagovornik, a na naše pitanje „kako srpska roba prolazi albanski punkt, bilo da je reč o Jarinju ili Brnjaku, ili dublje na Kosovu i Metohiji”, odgovara: „Unapred iz Prištine stigne direktiva, odnosno jedan telefonski poziv rešava sve na kosovskom punktu. Tako to rešava Kurti! Šleperi s brašnom ili zejtinom na mig Kurtija nesmetano ulaze.”
On još kaže da je zabrana upotrebe dinara, odnosno jednostrana zabrana platnog prometa Kosova sa centralnom Srbijom bio još jedan „nož u leđa Srbima i korisnicima primanja iz centralne Srbije”, jer ljudi moraju da idu u Rudnicu, odnosno Rašku ili Novi Pazar, ili na mobilni punkt Poštanske štedionice u Brnjaku, s tim što i tamo moraju da čekaju na izlaz sa severa Kosmeta. Zbog zabrane upotrebe dinara, ali i dopremanja srpske robe, svi su pogođeni. Prodavci zatvaraju radnje, ugostitelji lokale, a uvedena je i nova dažbina Prištine o zakupu javnih prostora. Tako se, recimo, u Kosovskoj Mitrovici, na potesu od Trga kneza Lazara do mosta, zakup za letnju baštu naplaćuje četiri evra po kvadratu, pa su mnogi bili prinuđeni da kafiće zatvore, a samim tim bez hleba ostavljaju najmanje deset radnika.
„Uzmimo prosek da je jedan radnik izdržavao četvoročlanu porodicu, onda je računica jasna. A koliko se takvih kafića, lokala, kojih ima i u širem centru grada, ali i po obodu, zatvorilo, onda vam je jasno da su Srbi i nealbanci dovedeni do prosjačkog štapa. Ne zatvaraju se samo ugostiteljski objekti već i prodavnice, marketi, dućani, a ono što posebno brine jeste da te iste lokale kupuju Albanci na nekakvoj licitaciji, gde se unapred zna da Srbin tu nema šta da traži”, kaže naš izvor. Navodi primer da na licitaciji uvek ima Albanca koji će za lokal koji vredi, recimo, 100.000 evra da plati duplo više.
Osim prodavnica, ugostiteljskih objekata, katanac na vrata stavile su i pojedine apoteke u Kosovskoj Mitrovici, a u onima koje opstaju, lekova srpskih proizvođača nema. Dozvoljena je ponuda samo lekova iz Mađarske, Švajcarske, Italije, Albanije, pa su mnogi prinuđeni da i za lekove odlaze put centralne Srbije o svom trošku, osim što im se podrazumeva čekanje na administrativnim prelazima.
U razgovoru s vlasnicima prodavnica u Kosovskoj Mitrovici saznali smo da je „sva roba s juga ili iz magacina u Bošnjačkoj mahali u Kosovskoj Mitrovici”, kao i da se trgovci primoravaju da cene obračunavaju u evrima, iako je na mnogim rafovima zaostala cena napisana u dinarima. „Ako upadne inspekcija, slobodno možemo da zakatančimo radnju”, kaže vlasnik jedne prodavnice. U njegovoj radnji smo na rafovima zatekli isključivo mleko iz Severne Makedonije i Hrvatske, što je slučaj i sa flašama ulja, ali su frižideri s mesom totalno prazni.
„Od 2002. godine plaćam kiriju kosovskoj agenciji za privatizaciju, ali koliko čujem, i ovaj lokal ide na licitaciju. Verujem da tamo nemam šta da tražim jer će se uvek, kao što i biva, naći Albanac koji će da ponudi duplo više. Ukoliko se ne nagodim za kiriju s kupcem, odlazim odavde”, kaže nam vlasnik jednog od doskora najbolje snabdevenih marketa u gradu. Već je otpustio šest radnika, pa sada rade samo troje njegovih članova porodice i jedan radnik. „Šta mislite, kako će da živi šest porodica radnika koje sam morao da otpustim? Od čega da ih plaćam? Zamislite ukoliko ne budem mogao da ponovo uzmem u zakup ovaj market, a samim tim i da vratim radnike, šta će biti s njima. Otići će put centralne Srbije i oni”, za „Politiku” govori vlasnik radnje koji iz opravdanih razloga nije želeo pod imenom i prezimenom u novine.
Kako se nezvanično može čuti, „samo na šetalištu u Kosovskoj Mitrovici je zbog Kurtijevog terora” 12 Srba zatvorilo lokale, a na potesu od dela grada poznatog kao Beriljske zgrade u Glavnoj ulici do iza državne apoteke, u Ulici Sutjeska, deset Albanaca je kupilo devet lokala i tako „zaposelo centar grada”.