Za sada nema mogućnosti da tzv. Kosovo krene putem članstva u NATO-u, ali se mogu stvoriti određeni uslovi ako bi Beograd prihvatio francusko-nemački predlog sporazuma
Kada bi se striktno poštovala pravila i međunarodno pravo, šanse da lažna država Kosovo uskoro uđe u NATO bile bi ravne nuli, jer za takav scenario potrebna je saglasnost svih članica, a gotovo je izvesno da sada tako nešto ne bi dozvolile Španija i Mađarska. Uprkos tome, lobisti, poput nekadašnjeg portparola NATO-a, britanskog političara Džejmija Šeja, pokušavaju da na mala vrata Prištinu uvedu u ovu organizaciju izmišljajući da iz centralne Srbije preti vojna ofanziva na Kosmet, uz tradicionalnu etiketu da je, zato što nismo uveli sankcije Rusiji i zapravo vodimo suverenu politiku, Beograd „produžena ruka Moskve”.
Da bi sprečila moguć negativni scenario, Srbija će voditi aktivnu spoljnu politiku koja će za cilj imati da svim članicama NATO-a jasno predoči pogubnost zahteva da Priština bude deo jednog vojnog saveza. Pogotovo u trenutku kada Albin Kurti zvecka oružjem i po etničkom principu hapsi Srbe. Samo ovaj podatak je dovoljan da eliminiše Prištinu, jer je u statutu alijanse posebno naglašeno da budući član treba da bude demokratska zemlja s pravednim odnosom prema nacionalnim manjinama. Procedura za ulazak nove članice je naravno stvar dogovora, ali do sada za NATO to nije ni bila tema o kojoj se zvanično razgovaralo. Za prijem nove članice konsenzus svih zemalja je jako bitan jer je NATO nastao u neka drugačija geopolitička vremena, kada su vladala druga pravila i mnogo čvršći međunarodni poredak, uspostavljen na Jalti.
Uz to, NATO čini skup 32 države, računajući Švedsku, i sve članice su međunarodno priznate, suverene zemlje, koje zvanično imaju svoju spoljnu politiku i svoje oružane snage. Zato se postavlja pitanje kako očekivati ulazak tzv. Kosova u NATO ako je jedna od najvažnijih članica Španija, koja nije priznala samostalnost južne srpske pokrajine, ili Mađarska, koja jeste to uradila, ali poslednjih godina redovno glasa protiv prijema tzv. Kosova u bilo koju međunarodnu organizaciju.
Bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović kaže da za ulazak Kosmeta u NATO postoji jedna nepremostiva prepreka – nema saglasnost matične države za tako nešto, a to je Srbija. Za „Politiku” kaže da je ta saglasnost neophodna i zbog međunarodnog prava, ali i posebno zbog Rezolucije 1244, koja izričito naglašava, tri puta, da treba da se poštuje suverenitet i teritorijalni integritet. Dodaje da je Zapad veoma zainteresovan da ono što je nasilno odvojio što pre učini definitivnim i da legalizuje agresiju, a da bez Srbije to nije moguće.
„NATO može da naglasi da mu je cilj da tzv. Kosovo postane njegov član, ali njihov problem je da zemlja koja očigledno ne da ima nerešen granični problem, nego matična država osporava njenu državnost, ne može da uđe u NATO. Nije sporno da je NATO pod dominacijom SAD i tu im je potrebno da dobiju pristanak Srbije, jer bez toga oni će još više da budu označeni kao organizacija koja je postala poznata po neodobrenoj vojnoj intervenciji i prijemu članova kršeći svoj statut”, kaže Jovanović. Očekuje da će to navaljivanje biti sve intenzivnije, paralelno s nastavkom pritisaka na Srbiju da što pre ubrza proces normalizacije s tzv. Kosovom, a posle s priznanjem.
„To je mat u dva poteza koji su smislili Nemci, i posle toga ubedili Francuze. Posle toga su ubedili i onih pet zemalja EU koje nisu priznale KiM da to podrže kao jednu vrstu benignog dijaloga. Taj pritisak za ulazak u NATO vršiće preko agenta provokatora Albina Kurtija, koji treba da obavi ’prljav posao’ i da nas istera iz sigurnog ležišta na čistinu da bi nas oni priterali uz zid i naterali da priznamo ono što su stvorili. Svi ti pritisci i taktičke pretnje na nas vrše se s ciljem ubrzavanje postupka prilagođavanja željama i interesima u vezi s KiM i tako bih protumačio lobiranje Šeja”, komentariše Jovanović svojevrsno političko buđenje nekadašnjeg zvaničnika NATO-a iz Londona.
Džejmi Šej upravo je zatražio od novog šefa alijanse Marka Rutea da pojača misiju Kfora na KiM. Tvrdi da će Rute pitanje situacije na Kosmetu držati visoko na dnevnom redu zbog krhke bezbednosne situacije, te da bi trebalo da se poveća i diplomatski angažman sa EU. „Voleo bih da vidim da Rute bliže sarađuje s predsednicom Evropske komisije, kao što je to činio bivši generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson, koji je radio s bivšim predstavnikom EU Havijerom Solanom kako bi izbegao rat u Makedoniji početkom dvehiljaditih”, kaže Šej. Navija da se desi jačanje partnerstva Prištine i NATO-a, a dodaje da bi voleo da Rute bude „velikodušniji” prema tzv. Kosovu po pitanju zajedničkih aktivnosti.
Da im je, uz pristupanje EU, članstvo u NATO-u jedan od ključnih prioriteta, odavno ističu i iz Prištine. „Naš cilj za članstvo u NATO-u je jasno stavljen do znanja, mi svakodnevno idemo ka tom cilju. Vojska koju imamo je jača nego ikada ranije”, izjavio je nedavno Kurti. Najave kosovskih zvaničnika da očekuju brz prijem u NATO su populističke izjave koje nisu utemeljene u činjenicama, već isključivo usmerene prema Srbiji.
Predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine i stručnjak za bezbednost Milovan Drecun kaže da je dugoročan cilj NATO-a da tzv. Kosovo postane njegov član i na tome Priština posvećeno radi. Za naš list kaže da im vodeće članice NATO-a pomažu u svemu tome, ali da je zvaničan stav alijanse da ne može da se još razgovara o članstvu tzv. Kosova u Partnerstvu za mir, što bi trebalo da bude prvi korak zato što to nije međunarodno priznata država.
„Priština je napravila akcioni plan za pridruživanje NATO-u, koji podrazumeva tri faze – da prvo postanu članica Američko-jadranske povelje, druga da uđu u Partnerstvo za mir i treće je punopravno članstvo. Nema nikakve dileme da je vodećim zapadnim državama cilj da tzv. Kosovo učlane u NATO i na taj način će pokušati da stave pod kontrolu ovaj deo Evrope, odnosno da ga integrišu u evroatlantski prostor. Za sada nema mogućnosti da tzv. Kosovo krene putem članstva u NATO-u, ali se oni pripremaju. Mogu se stvoriti određeni uslovi ukoliko bi, recimo, Beograd prihvatio francusko-nemački predlog sporazuma na putu ka normalizaciji”, kaže Drecun. Ukoliko bismo priznali nezavisnost Prištine i da se ne protivimo članstvu u međunarodnim organizacijama, onda bi to bio znak da vodeće države izvrše pritisak na one četiri države koje nisu priznale KiM da se i one bez de jure priznanja slože da KiM postane član NATO-a uz obrazloženje da se ni sam Beograd ne protivi.
Inače, proces pristupanja u Severnoatlantsku alijansu uopšte nije brz. Svakako on zahteva od kandidata da ispune određene uslove. Recimo, od kada je Crna Gora 2009. godine podnela zahtev do procesa pristupanja prošlo je osam godina. Politički analitičar Srđan Graovac očekuje nastavak prljave propagande protiv Srbije i za „Politiku” kaže da albanski lobisti insistiraju na članstvu Prištine, jer je to jedini način da se trajno zaštite tekovine NATO bombardovanja 1999. godine. Navodi da sve to ne treba zanemariti i da Srbija treba veoma jasno i posvećeno na tome da radi da bi međunarodnu zajednicu uverila da nam je sloboda i posvećenost evropskim principima i vrednostima prioritet. Uostalom, tu posvećenost smo stavili u član 1 Ustava Srbije.
„Moramo se boriti za očuvanje mira i ne smemo dozvoliti bilo kakvu nestabilnost na zapadnom Balkanu, koja bi bez ikakve sumnje odgovarala Prištini. Srbima i Srbiji to ne odgovara u ovom trenutku”, kaže Graovac. Podseća da članica NATO-a može biti samo država koja nema teritorijalnih sporova, a Kosmet je teritorijalni spor sam po sebi. Ukoliko bi ga primili, onda bi alijansa imala problem jer je reč o teritoriji koja je potencijalno konfliktna. Međutim, naš sagovornik je oprezan.
„Presedani su najmanje mogući u mirna vremena kada sve ide svojim tokom, a to sada nije slučaj. Mi možemo biti svedoci velikih iznenađenja i ubrzanih evropskih integracija koje ne bi bile moguće u neko mirno vreme i zato kažem da moramo da budemo oprezni zbog nekih volšebnih odluka koje bi mogle da KiM guraju u pravcu članstva u NATO-u. Sve to treba uzeti u obzir, kao i činjenicu da je pritisak snažan, iza kojeg stoje albanski lobisti, a taj snažan strah od Rusije je nešto što tera NATO da se još čvršće angažuje i integriše”, ističe Graovac. Dodaje da je to posebno moguće na Balkanu, gde idu linije snabdevanja alijanse prema Istoku i u slučaju eventualne eskalaciaje sukoba s Rusijom.
Graovac: Članstvo u Parlamentarnoj skupštini je potvrda da uvlače Prištinu
Komentarišući članstvo tzv. Kosova u Parlamentarnoj skupštine NATO, Srđan Graovac kaže da je svaki korak u tom pravcu bitan za Prištinu. To je potvrda da tzv. Kosovo ima tu atlansku budućnost, kao i da nameravaju da KiM uvuku u taj blok. „To članstvo je potvrda da će tzv. Kosovo kad-tad biti član NATO-a. Samo je pitanje kada i u kom trenutku, kako to NATO stratezi vide. Oni će produbljivati tu saradnju koliko god budu mogli do najvišeg nivoa koji nije punopravno članstvo, jer znaju da, kada dođe do rasprave o samom članstvu, može doći do određenih problema. O članstvu će se raspravljati tek kada to pitanje u potpunosti bude rešeno i kada budu znali da može da se realizuje, a do tada će se raditi na svim drugim koracima da se faktički dođe samo do tog poslednjeg”, kaže Graovac. Parlamentarna skupština NATO-a, inače, nema veliku moć, ni veliki značaj, niti je ona deo NATO organizacije. Ona predstavlja neku vrstu „civilne kontrole NATO-a”. Da bi Priština dobila pozivnicu za članstvo, biće potrebno još vremena i da koriguje neke od zamerki i stavki, što je za tzv. Kosovo teško ostvarivo u doglednom roku.Antrfile
Hovenijer: Evropske zemlje spremne da prime Kosovo u SE ako pošalje nacrt statuta ZSO ustavnom sudu
Izaslanik SAD u Prištini Džefri Hovenijer poručio je da je za članstvo tzv. Kosova u Evropskoj uniji, NATO-u i Savetu Evrope neophodan napredak u dijalogu sa Srbijom, što znači ispunjenje preuzetih obaveza, a to podrazumeva i napredak u formiranju Zajednice srpskih opština. Hovenijer je u intervjuu za Kljan Kosova rekao da su SAD savetovale aktuelnoj, kao i ranijim tzv. vladama u Prištini da se angažuju u dijalogu na konstruktivan i aktivan način. „Nadamo se da će oba lidera naći političku volju, zajedničko tlo za napredak. SAD su u više navrata izrazile očekivanje od Kosova i Srbije da ispune sve svoje obaveze iz dijaloga, odmah i bez preduslova”, rekao je on, preneo je portal Raša tudej.
Podsetio je da su Priština i Beograd preuzele obaveze koje su pravno obavezujuće, zbog čega se od obe strane očekuje da ispune sve obaveze, iz Osnovnog sporazuma i Aneksa i Ohrida. Dodao je da je, iako SAD nisu članice SE, uveren da su evropske zemlje spremne da podrže prijem tzv. Kosova u tu organizaciju ako Priština pošalje nacrt statut ZSO na proveru tzv. ustavnom sudu. „Evropski nacrt statuta ZSO nije non-pejper, nije ga radio neki ’tink-tenk’, već su ga predali izaslanici EU, SAD, Nemačke, Francuske. Ne prihvatam argumentaciju vlade da je to non-pejper, jer ona može da ga prihvati i pošalje ustavnom sudu. Vlada treba da preduzme mere kako bi mogla da preda taj dokument ustavnom sudu. Verujemo da predloženi nacrt može da obezbedi osnivanje ZSO bez izvršnih ovlašćenja, koje ne kreira dodatni nivo vlasti. Moj savet je da to prihvate”, rekao je Hovenijer. Dodao je da je adresa za nacrt tzv. ustavni sud Kosova, a ne Venecijanska komisija.
Kada je reč o slučaju „Banjska”, kazao je da su SAD bile jasne još za vreme događaja da svi počinioci moraju da odgovaraju. Hovenijer je kazao da SAD podržavaju tzv. Kosovo u zauzimanju mesta koje zaslužuje u porodici evropskih država, ali je za to neophodan napredak u dijalogu. Preneo je da je Amerika zabrinuta kada Priština odluči da preduzme jednostrane mere u nameri da uspostavi suverenitet. „Američka vlada je u više navrata izrazila zabrinutost kada tzv. vlade Kosova, poput primene odluke centralne banke o dinaru, preduzima jednostrane mere, a mislimo da bi to trebalo da se uradi kroz koordinaciju s međunarodnom zajednicom, kroz konsultacije s pogođenim zajednicama”, dodao je ambasador. Kako kaže, SAD ne osporavaju autoritet i odgovornost centralne banke da donosi odluke u finansijskom sektoru na celoj teritoriji „Kosova, što uključuje i sever”. Hovenijer je rekao je da SAD tačno znaju gde je „granica”, a to je „severno od reke Ibar”.
M. Ć.