IME policajca Dušana Jankovića (33), iz Požarevca, odavno je poznato u konjičkom sportu, ali poslednje dve godine u samom je vrhu, jer je dvostruki osvajač prestižne titule “Ljubičevski vitez”.
Foto GU Požarevac
On je uzastopno, 2022. i 2023, što je retkost, na čuvenim “Ljubičevskim konjičkim igrama” bio najbolji u zahtevnom višeboju, u kome se takmičari jašući grlo u galopu, bore u disciplinama seča sabljom, kurirsko jahanje i gađanje kopljem, strelom i topuzom.
– Sve višebojske discipline su teške, ali smatram da je gađanje topuzom najteža, jer njome počinjemo takmičenje i jedina donosi tri poena. U višeboju sam ranije stizao do drugog ili trećeg mesta, a poslednje dve godine sav dotadašnji trud mi se isplatio i uspeo sam da pobedim. Za to je zaslužan i moj verni konj Temudžin. Sa njim svakodnevno treniram i dobro se poznajemo. A, bez pouzdanog konja i međusobne povezanosti i poverenja, nema ni uspeha – kaže Dušan.
Ne mare za munje i oluje
U OSVAJANjU druge viteške titule, početkom septembra, Dušana nije omelo ni snažno nevreme koje se tokom finala sručilo na Požarevac. Posle sunca, počela je provala oblaka, sevanje munja i grmljavina, što je moglo da utiče i na konje, naročito zbog mokrog i klizavog terena. Temudžina, međutim, sve to nije pokolebalo, pa je vlasnika odveo pravo na pobedničko postolje.
U jedinstvenom ljubičevskom višeboju, mogu da učestvuju samo konjanici sa područja Požarevca. Pobednik osvaja novčanu nagradu, pehar, viteški plašt i sablju na kojoj je ugravirano: “Ne vadi me bez povoda, ne vraćaj me bez časti”. Dušan je ova odličja osvojio dva puta i za njih će se nadmetati i ubuduće. Ima snažnu želju i sve kvalitete, pa možda dostigne i prestigne Sinišu Stokića i Marka Milenkovića, koji su ovu titulu osvajali po čak šest puta.
Janković (prvi sleva) sa kolegama iz Konjičke čete MUP za Grad Beograd, Foto MUP
Ljubav prema konjima, Dušanu se javila u ranom detinjstvu, kad su ga majka Snežana i otac Nikola, sa kojima, uz brata Miloša, živi u naselju “Burjan”, odveli na gradski hipodrom.
– Ne znam imaju li geni s tim veze, ali moj pradeda služio je u kraljevoj gardi, a dede su decenijama radili sa konjima – kaže Dušan.
Kao dete postao je član voltižerske grupe, kad je odrastao bavio se galopskim jahanjem, a potom ljubičevskim višebojem i daljinskim jahanjem (enduransom).
Dušan Janković, Foto D. Novković
– Andrija Sterđević i ja smo 2009, u enduransu ekipno pobedili na Državnom prvenstvu i ušli u reprezentaciju. Tako smo postali prvi predstavnici koji su naš Konjički klub “Knez Mihailo” izveli na jedno balkansko takmičenje: jahali smo na Tari Kup Balkana, deonicu od 110 kilometara u jednom danu – priča Dušan.
Psi, mačka, gušter, papagaji
GONZALES je bio prvi konj na kome sam jahao kao voltižer u KK “Knez Mihailo”. Kasnije i Pegi, Crna i Lendoveri, kao i moj Temudžin, engleski čistokrvni konj, sa kojim sam od 2011. U Beogradu, na radnom mestu, moj službeni konj je Dakota. Sa njim se takmičim u preskakanju prepona – kaže Dušan koji mnogo voli životinje pa ima i pse, mačku, papagaje i guštera.
On je i službeno vezan za konje. Završio je Kriminalističko-policijsku akademiju u Zemunu i pripadnik je posebne jedinice policije: Konjičke čete MUP za Grad Beograd.
Dušan sa konjem Temudžinom i Radetom Milovanovićem, Foto GU Požarevac
Dušan zbog posla svakodnevno iz Požarevca putuje u glavni grad, ali to ga ne ometa da se u slobodno vreme bavi raznim aktivnostima: potkivanje konja, vožnja motorom, snoubording i ribolov, kojim su ga zarazile klupske kolege višebojci. On je, takođe, i sudija za kasačke i galopske trke, kao i za preponsko jahanje. Kao član beogradskog kluba “Policajac”, u preponskim trkama, 2023, osvojio je nekoliko puta prvo, drugo i treće mesto.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije