KROZ originalne predmete, dokumente i fotografije, izložba “U ratu ne miruju muze”, koja će biti svečano otvorena večeras u 19 časova, u Atrijumu Narodnog muzeja Srbije, a čiji je autor viši kustos dr Aleksandar Bandović, suočiće publiku sa kod nas retko razrađivanom temom: šta se dešavalo na polju arheologije tokom nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu?
Foto Narodni muzej Srbije
Bila je to, tvrdi autor postavke, istorijska epizoda tokom koje su nauka i tišina postale saučesnice zločina, kada su arheološki artefakti postali oružje, a prošlost oruđe.
Izložba osvetljava kako je nacistički aparat, pod okriljem Odeljenja za zaštitu spomenika kulture i umetnosti, delovao u okupiranoj Srbiji i šta se sve tokom ratnih godina, pod plaštom brige o kulturnom nasleđu dešavalo. Izložba će rasvetiliti i kako su Dupljajska kolica iz Muzeja grada Vršca upotrebljena u nemačkoj propagandi, ali i kako su se zloupotrebljavali arheološki nalazi sa Kalemegdana, Crne Bare i Vučedola, da potvrde nacionalsocijalistički pogled na svet.
– Brojni arhivski dokumenti nam otkrivaju i kako je kroz arheologiju kvislinški aparat u Srbiji pokušao da se prilagodi i učvrsti svoje mesto u zamišljenom novom poretku – objašnjava viši kustos dr Aleksandar Bandović, navodeći da će izložba otkiriti i šta je to obnavljala Nacionalna služba za obnovu Srbije na Kalemegdanu, i kome je ta obnova koristila, kolika je bila cena arheoloških iskopavanja i kakve komprimise su arheolozi činili kako bi zadovoljili intelektualnu radoznalost ili lične ambicije, penjući se uz lestvice uspostavljenih hijerarhija.
Inženjering identiteta
DOK su nebrojeni nestajali sa lica zemlje, iza kulisa frontova i logora, arheolozi su iskopavali ne znanje, već mitove i ideološke temelje. Praistorijska nalazišta su postajala svetilišta rasnih teorija, muzeji pozornice moći, piše u najavi izložbe uz napomenu da su u to vreme simboli, od svastike do sunčevog diska, pretvarani u toteme smrti, a naučne katedre, izložbe, festivali i zakoni o baštini bili deo jednog sveobuhvatnog inženjeringa identiteta, kontrole i zaborava.
Okosnicu postavke, tako, čini priča o arheologiji, koja pod nemačkom okupacijom, umesto da stvara trajne vrednosti zajedničkog kulturnog nasleđa, biva zloupotrebljena, ne bi li opravdala osvajanja, pronašla dokaze o superiornosti i drevnim pravima na teritorije. Izložba “U ratu ne miruju muze” osvetljava kako je prošlost bila regrutovana, zloupotrebljena i pretvorena u municiju.
Foto Narodni muzej Srbije
– Kada razmišljamo o bilo kojim ratnim godinama, malo ko će od nas pomisliti na život koji iza frontova teče i mnogobrojne, takozvane male ljude čije priče istoriografija nije pomno pratila i beležila – tvrdi Bandović. – Retki su oni koji su dovoljno radoznali da usmere pažnju na jednu naizgled efemernu nauku koju sa vremenskom distancom ne bismo identifikovali kao važnu. No, realnost i potonje prilike su znatno drugačije od pretpostavljene svakodnevice i upravo zato je važno da razumemo i zapamtimo da, kao i svi drugi, naučnici imaju svoje agende ili agende u skladu sa kojima stupaju.
Izložba će trajati do 15. septembra u Maloj galeriji Narodnog muzeja Srbije, a već u subotu, 14. juna u 18 časova biće održano prvo autorsko vođenje. Program je besplatan za sve posetioce.