Ko je bio stvarni komandant hrvatske operacije „Oluja” i je li Ante Gotovina nešto ljut na Hrvatsku? Iako je po dolasku u Zagreb zahvalio državi što se brinula o njemu, što je izdvojila milione para za njegovu odbranu, odbio je da odmah ide u Vukovar na komemoraciju svojim saborcima, dok je Markač bio tamo sa celim državnim vrhom. Gotovina je bio i uzdržan u izjavama posle presude Haškog tribunala, čini se da kod njega i nije bilo trijumfalizma. Razlozi?
Gotovinu je deo hrvatskog „tiska”, u periodu dok se skrivao ili su ga skrivali, malo provukao i kroz blato. Tako su o njemu pisali da je u Francuskoj pre 1991. godine „poharačio” neke zlatare, pa su mu onda suprugu, koja je radila u hrvatskom ministarstvu odbrane, izbacili sa posla, pa su mu „seli” na neke bankovne račune. Je li on to zaboravio, ili zna koja je, zapravo, bila njegova uloga u operaciji „Oluja”?
Jer, Ante Gotovina je pre 1991. godine bio samo narednik u francuskoj Legiji stranaca, istina jedan od njenih najboljih ronioca. Kako je odjednom u Hrvatskoj postao general fenomen je pretvaranja konobara, skladištara i mesara u generale. Ante Gotovina, kao narednik Legije stranaca, nema i nikad nije imao znanje da vodi operaciju u kojoj 300.000 hrvatskih vojnika istovremeno napada na više pravaca. Za tako nešto potrebne su visoke vojne škole, a on ih nema. Odgovornost u zoni gde je on komandovao nesporna je činjenica, ali da je on vodio celu „Oluju” malo je nestvarno.
„Oluju” su planirali i vodili penzionisani američki generali iz organizacije MPRI, pre svega generali Čarls Vuono i Krozbi Sent. Obojicu lično znam, a generala Senta intervjuisao sam 1983. u Generalštabnoj akademiji američke armije u Fort Levenvortu, Kanzas, gde je on tada bio zamenik načelnika akademije. Sa hrvatske strane „Oluju” su planirali i vodili generali bivše JNA, Tus, Stipetić i Feldi, inače, nekada odlične starešine JNA.
Pre toga se 20. jula 1995. u bazi Šepurine u Šibeniku general Gotovina sastao sa šefom CIA Džordžom Tenetom, o čemu je zagrebački „Globus” pisao pre desetak godina, a sada to opet „otkriva” zagrebački „Jutarnji list”. Na sastanku sa šefom CIA bili su tada i ministar odbrane Gojko Šušak i šef obaveštajne službe Miroslav Tuđman. U avgustu 2001. bivši hrvatski ministar odbrane Pavao Miljavac iznosio je detalje američko-hrvatske vojne saradnje uoči i za vreme „Oluje”. Od razmene obaveštajnih podataka do letova američkih bespilotnih letelica sa aerodroma na Braču, sve za potrebe hrvatske vojske. Koja je prodore kroz redove srpske krajiške vojske napravila precizno i tačno, upravo na najslabijim spojevima krajiških jedinica.
Bil Klinton je imao svoje druge predsedničke izbore 1996. Do tada je morao da završi ratove na Balkanu, one koji su se tada vodili, u Hrvatskoj i u BiH. MPRI je u „Oluji” odradio posao, SAD su dale opšti blagoslov za „Oluju”. Da li je neko u Srbiji očekivao da će porodica Klinton dozvoliti da u Hagu na kraju pobedi istina?
(Tekst je objavljen u „Politici” 23.11.2012. godine)