ŽELjA znamenitog Obrovčanina, prof. dr Antona Šerera (Obrovac 1922 – Grac 2015) da se jednoga dana vrati u rodni zavičaj, odakle je u vihoru Drugog svetskog rata otišao ne želeći da se priključi Trećem rajhu, i ni po koju cenu da ostane “honved”, najzad je ispunjena.
FOTO:Muzej Bačka Palanka
Doduše, ne na onaj način kako je za života žudeo, ali će sećanje na njega trajati i za buduća pokolenja.
Na neizbrisiv trag istaknutog evropskog lingviste, koji je naučni život posvetio izučavanju i očuvanju srpskog jezika, svedočiće njegovi lični predmeti i prepiska, vredni predmeti iz epohe ranog 20. veka, u spomen-sobi Muzeja u Bačkoj Palanci.
A odluka da se na ovakav način oduže slavnom sugrađaninu, i otrgnu ga od zaborava, usledila je, ne slučajno, 2024. baš u godini kada se obeležavala stogodišnjica doktorata Ive Andrića. Šerera i našeg nobelovca povezuje malo poznata priča o tome kako je čuveni slavista u dekanatu Univerziteta u Gracu, gde je magistrirao 1947, pronašao Andrićevu originalnu, na nemačkom jeziku, rukom pisanu, doktorsku disertaciju koja se smatrala izgubljenom. Ni sam Andrić je nije imao, jer je svoje primerke izgubio u vihoru Drugog svetskog rata.
Sestra ubijena u Raciji
ŠEREROVA sestra po tetki Apolonija Laubert, kako je pričao, uprkos tome što je bila Nemica, stradala je u zloglasnoj Raciji januara 1942. godine u Novom Sadu. Ova profesorka gimnazije u Novom Sadu ubijena je zajedno sa drugaricom i koleginicom Marijom Mihajlović, kada je htela da je spase. Pokušavala je Apolonija da utiče na nemačke vojnike, ali oni nisu uvažili njene reči i zajedno su, zagrljene, otišle u smrt.
Kako ga je potraga za kopijom svog magistarskog rada – “Paralele između Geteovog Fausta i Njegoševog Gorskog vijenca” dovela do pronalaska Andrićeve doktorske disertacije kojom je nobelovac stekao akademsku titulu 1924. godine, dok je službovao u Konzulatu Kraljevine SHS, svojevremeno je Šerer ispričao filologu i istoričaru književnosti profesoru Zoranu Konstantinoviću, a ovaj to sve pedantno zabeležio.
Anton Šerer, Foto Opština Bačka Palanka
– Službenik u dekanatu koji je čuvao ove radove, pokazao mi je rukom na neki stari ormar, koji je po nalogu dekanovom, imao da se ukloni, jer nije bilo mesta za njega – zapisao je svojevremeno Šererovo svedočenje Konstantinović.
Ivo Andrić, Foto Tanjug
– Ormar je trebalo prvo isprazniti i hartiju odneti na otpad. Još pre nego što sam preturajući ove razne rukopise naišao na svoj rad, otkrio sam Andrićevu disertaciju.
Krasila ga skromnost
UZ neverovatan akademski uspeh i priznanje, predočava direktorka Kulturnog centra Bačka Palanka, Šerer je sačuvao izuzetnu skromnost i u korespondenciji sa MZ Obrovac, potpisivao se “zauvek vaš Obrovčanin”.
Jedno od sačuvanih je i pismo iz aprila 2012. godine koje je Šerer uputio mesnoj zajednici, i Leonardu Nemetu, nedavno preminulom bačkopalanačkom hroničaru, koji je mnogo detalja o Šererovom životu sačuvao od zaborava. Na toj koverti poslatoj iz Graca je markica sa Šererovim likom.
Da je prvo ugledao svoj, kako je ispričao prof. dr Šerer, ne bi dalje ni tražio, i teško da Andrićeva disertacija ne bi završila zajedno sa ostalim sadržajem ovog ormara.
HRONIČAR Zoran Konstantinović, Foto SANU
– Tada nisam znao da ni Andrić više nije raspolagao kopijom ove svoje disertacije – kazivao je prof. dr Šerer.
– A, kada sam ovo, na ovakav, neobičan način otkriveno blago odneo kod direktora univerzitetske biblioteke, ovaj za Andrića uopšte nije ni znao. Tek kada je Andrić postao nobelovac, nastala je velika potera i za ovim njegovim rukopisom. Pokušaji da se ona rekonstruiše na osnovu teksta pisanog lično Andrićevom rukom na našem jeziku, pokazali su se kao bezuspešni, sve dok se nije došlo do konačne nemačke verzije sa kojom se ovaj rukopis mogao upoređivati.
Imali istog profesora
ŠERER je kod profesora Hajnriha Feliksa Šmita 1946. godine položio ispit za srednjoškolskog nastavnika za srpskohrvatski jezik, prvi takav ispit na Univerzitetu u Gracu posle 1918.
– Sećam se da mi je Šmit govorio kako je jedan od njegovih doktoranada bio i Ivo Andrić, pesnik i pripovedač, kome je zbirka pipovedaka pred rat bila prevedena i na nemački jezik (Die Geliebte des Veli Pasha, 1939) i koji je tada možda bio poznatiji po tome što je kao ambasador Kraljevine Jugoslavije predstavljao svoju zemlju do Hitlerovog napada na nju – kazivao je Šerer akademiku Konstantinoviću, šta se dešavalo pre nego što je pronašao Andrićevu doktorsku disertaciju.
U spomen-sobi Muzeja u Bačkoj Palanci, centralno mesto zauzimaće upravo ova priča i zasluga prof. dr Šerera. Vrlo temeljno se prikuplja i ostala građa.
PONOSNA Olja Nađ, Foto Muzej Bačka Palanka
– Ova izložba ima izuzetan obrazovni potencijal, jer govori o čoveku koji je sa velikom energijom prevazilazio životne prepreke, od bezazlenijih u detinjstvu, do izuzetno ozbiljnih u okolnostima Drugog svetskog rata i koji je uspeo da sačuva ljudskost i dostojanstvo, ali i veliku ljubav prema zavičaju – kazuje nam Olja Nađ, direktor Kulturnog centra Bačka Palanka.
– Građu za postavku tražili smo na najistaknutijim lokacijama Šererovog života, u sećanjima Obrovčana, a neki od predmeta koji će biti izloženi, do nas su došli kao poklon, poput klavira koji će biti uvršten u postavku, jer je Šerer bio veliki poznavalac i ljubitelj klasične muzike.
Doktorat
ANDRIĆEV doktorat u punom obimu, kako u originalu na nemačkom (Die Entwicklung des gesistigen Lebens in Bosinien unter der Einwirkung der turkishen Herrshaft) tako i u prevodu (“Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine”) objavljen je 1982. godine u prvom broju “Svezaka zadužbine Ive Andrića”.
U Muzeju u Bačkoj Palanci duboko su uvereni da će postavka o prof. dr Šereru privući i veliki broj poštovalaca Andrićevog dela, kako iz zemlje, tako i iz regiona.