OD prijavljenog 251 projekata iz 24 zemlje, među 30 dobitnika “Evropske nagrade za kulturno nasleđe / Nagrade Evropa Nostre”, koja se dodeljuje u pet kategorija, nalazi se i izložba “Ježeva kućica – izmišljanje boljeg sveta” Muzeja Jugoslavije, posvećena Branku Ćopiću i njegovoj čuvenoj poemi.
Foto Muzej Jugosalvije
Ovoj rekordno posećenoj postavci, sa čak 150.000 gledalaca, koja na inovativan način, kako žiri zaključuje, podstiče “na razmišljanje o domu, zajednici i kolektivnom sećanju”, priznanje je pripalo u kategoriji Građanske inicijative i podizanje svesti.
Žiri je takođe ocenio da je izložba čije su kustoskinje Mirjana Slavković i Sara Sopić – “emotivno snažan i inkluzivan muzejski projekat koji se fokusira na pripovedanje, nematerijalnu baštinu i očuvanje zajedničkih kulturnih narativa”. Kako na vest o prestižnom priznanju, za “Novosti”, kaže jedna od autorki Mirjana Slavković, izložbu su “isplele” oko Ćopićevih stihova, koji su obeležili mnoga detinjstva, ali i svega što danas “Ježeva kućica” znači u različitim zajednicama bivše zemlje.
Foto Muzej Jugosalvije
– Jedan od glavnih ciljeva nam je bio da ta postavka bude i za decu i za odrasle, a uvideli smo da to ne možemo da uradimo sami – nastavlja sagovornica. – Nismo želeli da ona bude didaktička, već da pozva nove generacije da čitaju Ćopića. Zato smo u njeno osmišljavanje uključili prvo decu. Radili smo radionice u raznim prostorima u Beogradu, a potom se ubrzo dogovorile sa Željkom Ognjenović u Zagrebu i Elmom Hodžić iz Historijskog muzeja BiH, u Sarajevu, da po istoj metodologiji, rade sa decom u svojim sredinama.
Iz ogromnog broja crteža i ideja koje su ponudili najmlađi, napravljen je izbor, a u njihovu realizaciju uključeni su bili umetnici Siniša Ilić, Ana Dimitrijević i Aleksandar Popović, kolektiv “Karkatag”, dizajner Bojan Palikuća, i mnogi drugi, među kojima su i studenti scenografije sa BU. Pri osmišljavanju postavke, priča njena kustoskinja, ideja je bila da njena izrada i metodologija budu analogne. Odnosno da se deci pruži prilika da stvari dodirnu, da njihova igra uključi telo, igru koja je već zaboravljena, a svima potrebna.
Link za glasanje publike
Foto Muzej Jugosalvije
U KATEGORIJI u kojoj je nagrađana izložba MJ, našli su se i projekti iz Bugarske (Umetnost zaštite reke Bedečke, Stara Zagora), Finske (3D ontologija olupine Baltičkog mora), Francuske (kampanja podrške za restauraciju katedrale Notr Dam u Parizu), Litvanije (donatorska kampanja “Kultura Ukrajine nema sredstva za odbranu”), Poljske (Dani kulturnog nasleđa Malopoljske), Porutugala (“Almalagues – Tkanje budućnosti iz tapiserije prošlosti”, Koimbra), Španije (Casa Batll: Integracija neurodiverziteta u svetsku baštinu, Barselona) i Ukrajine (festival “Svi zajedno”, Kijev). Za nagradu publike, moći će da se glasa do 12. septembra na linku https://vote.europanostra.org. Ovo priznanje iznosi 10.000 evra.
– Ako budemo izglasani za nagradu publike, novčani deo nagrada bismo iskoristili da napravimo neki putujući deo izložbe, za šta već imamo dosta poziva, a nismo u mogućnosti da na njih odgovorimo – kaže Slavkovićeva.
– Na drugi način se stvari pamte kada se prožive i telesno, zato nam je bilo važno da nam i deca sugerišu kako da to napravimo – dodaje Slavkovićeva. – I to zajedničko kreiranje, uključivanje dece, publike, glas koji smo dali mnogim društvenim grupama, žiri ove nagrade je istakao kao kvalitet. Ali, ta izložba nije igraonica. Bavili smo se i piscem, kroz čiju biografiju može da se prepozna mnogo važnih stvari vezanih za sudbinu zemlje u kojoj je živeo. Od rođenja u Austrougarskoj, preko početka Prvog svetskog rata u koji njegov stric odlazi kao dobrovoljac da se bori na srpskoj strani, a otac biva mobilisan u austrougarsku vojsku, do njegovog učešća i angažovanja u Drugom svetskom ratu, i potom objavljivanja “Jeretičke priče” i tragičnog kraja…
Jedna od dimenzija postavke, kroz intervju sa psihijatrom Anom Božović Đukanović, bavi se i osetljivom temom piščevog mentalnog zdravlja, traumama koje su ga pratile kroz život:
– Pre svega to je bio gubitak roditelja u ranom detinjstvu, ali i iskustvo iz Drugog svetskog rata, kao i sve ono što je pratilo objavljivanje njegove “Jeretičke priče” i drugih satiričnih tekstova… Njegova odbrana, bilo je insistiranje na tome da je slobodan pisac, u slobodnoj zemlji, i da u formu satire može da stavi sve one pojave za koje je smatrao da treba menjati. Fascinantno je da je i tako beskompromisan uspevao da bude najčitaniji pisac, osvaja najvažnije nagrade, ali i ljubav dece. U Arhivu SANU sačuvana su mnoga pisma koja su mu deca pisala, obraćajući mu se kao nekom koga poznaju – otkriva kustoskinja.
Prvi put u lektiri za gluve
Foto Muzej Jugosalvije
MUZEJ Jugosavije već dugo radi sa lokalnom zajednicom gluvih, tako da već sada imamo i gluvog kustosa, koji postavke objašnjava znakovim jezikom – priča Mirjana Slavković. – U radu na “Ježevoj kućici”, došli smo do toga da mnogi od njih, čak i najobrazovaniji, nisu tokom školovanja radili Branka Ćopića. Onda je Vera Jovanović, tumač za znakovni jezik, napravila seriju radionica i sa njom su prolazili priču. Na kraju su napravili predstavu, koju su snimili. Ona je postala deo izložbe. Sada stoji na našem “Jutjub” kanalu i koristi se kao lektira za gluvu decu. I to je stvar na koju smo najponosniji.
Deo postavke odnosio se i na sudbinu koju su Ćopić i “Ježeva kućica” imali posle devedesetih, kada u nekim bivšim republikama više nisu bili deo lektire i pali u zaborav, jer su pripadali jugoslovenskoj kulturi. Ali, stvari se, ipak, menjaju…
– Srpsko narodno pozorište nedavno je postavilo dečju operu “Ježeva kućica”, Zlatko Paković je sa Pozorišnom scenom Krajine uradio predstavu “Pedagogija otpora Branka Ćopića”, postoji i animirani film, a nadamo se da će se čitalačka publika vratiti i onim njegovim delima koja nisu za decu – kaže Mirjana Slavković.