Miroslava R. (67) iz beogradskog naselja Kaluđerica od početka godine deseta je žena koja je ubijena u Srbiji.
Nezvanično, nju je nožem usmrtio suprug Stojan P. (66), a nesrećna žena imala je nekoliko uboda u vrat. Nedaleko od nje policija je našla Stojana sa povredama po telu, pokušao je da se ubije. Trenutno je u bolnici u teškom stanju.
Telo stradale po nalogu Višeg javnog tužilaštva poslato je na obdukciju.
Inače, ubijena Miroslava nije prijavljivala nasilje policiji.
Sve ubijene žene stradale su od članova svojih porodica.
Mirjana
Tridesetsedmogodišnji Marton R. je u noći između 7. i 8. januara usmrtio majku, Mirjanu Robotku (79) čije telo je pronađeno u porodičnoj kući gde je živela sa sinom.
Prema nezvaničnim saznanjima “Dnevnika”, Marton R. je priznao da je udarcima usmrtio svoju majku.
On je inače do sada tri puta pravosnažno osuđivan zbog nasilja u porodici. Poslednji put 2022. godine kada je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine. Takođe, izricane su mu i hitne mere u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici i to 2019. i 2022. godine.
Jelena
Jelena Đurić (62) ubijena je 28. januara kada je njen sin D.J. (23) nasrnuo na nju i zadao joj kobne udarce.
Navodno, policija je više puta reagovala na prijave u ovoj porodici.
Kako tvrde komšije ubijene žene, D.J. je imao psihičke probleme, međutim, njegova majka Jelena je imala razumevanja za njega te nije želela da ga smesti u ustanovu za lečenje niti ga prijavi policiji.
Nakon ubistva, on se sam prijavio policiji, a navodno se nalazi u bolnici “Dr Laza Lazarević”.
Aleksandra
Aleksandra R. (47) ubijena je 2. februara u porodičnom stanu gde je živela sa sinom Mihailom K. (21) koji ju je, kako se sumnja, nasmrt izbo nožem.
Nezvanično, ubistvu je prethodila svađa.
– Prve informacije ukazuju na to da je Mihailo, nakon svađe, zadao više uboda po telu svojoj majci koja je od zadobijenih povreda preminula na licu mesta – rekao je izvor “Blica”.
Na Instagram profilu, dan pre zločina, osumnjičeni Mihailo je objavio snimak na kojem se vidi on sa Biblijom u ruci, krstom oko vrata.
Esma
Četvrti femicid ove godine zabeležen je u Tutinu kada je ubijena Esma Tiganj (64) iz Tutina, zbog čijeg ubistva je uhapšen njen poznanik Ahmedin P. (59).
Nju je, kako se sumnja, Ahmedin P. odvezao u jednu šumu nadomak Tutina, a zatim joj naneo smrtonosne povrede.
Kako je “Blic” već pisao, osumnjičeni Ahmedin P. je, nakon zločina, pobegao u Bosnu i Hercegovinu, međutim, nakon izvesnog vremena vratio se u Tutin nakon čega je i uhapšen.
Zbog smrti Esme Tiganj uhapšen je i E.D., rođak Ahmedina P. koji mu je, kako se sumnja, pomogao da pobegne nakon zločina.
Esma Tiganj bila je udovica, a prema rečima komšija, Ahmedin ju je proganjao u poslednje vreme.
Dragica
Dragica V. (56) ubijena je 12.marta u selu Osipaonica kod Smedereva, a zbog tog zločina uhapšen je njen bivši emotivni partner Miodrag M. (66).
Navodno, zločinu je prethodila žučna rasprava bivših emotivnih partnera.
Miodrag je nakon zločina pokušao da pobegne, međutim policajci su ga ubrzo locirali, a zatim i uhapsili.
Navodno, motiv ubistva je novčani dug koji je Dragica imala prema Miodragu.
Milica
Milica Baković, književnica iz Čačka ubijena je 17. marta. Nju i njenog muža Jova, ubio je njihov sin Mihailo (41). Nakon zločina je roditelje zaključao u stan, a potom pobegao. Policija ga je ubrzo uhapsila.
Kako se sumnja, zločin se dogodio u večernjim satima kada je Mihailo došao u njihov stan i na smrt ih izbo nožem.
Prema nezvaničnim rezultatima obdukcije, oboje su imali po 30ak uboda nožem po telu.
Osumnjičeni je, prema rečima komšija, od ranije imao psihičkih problema.
Tanja
Tanja DŽ. (53) iz Beograda ubila je svoju majku Vericu (75) kuhinjskim nožem.
Jezivo ubistvo dogodilo se 22. marta u njihovoj porodičnoj kući u selu Sanad kod Čoke.
Osumnjičena je uhapšena i određen joj je pritvor. Prema rečima komšija, Tanja je imala psihičkih problema i bila je na lečenju.
Branka
Branka P. (40) ubijena je 22. aprila oko 22 sata u Novom Sadu u naselju Grbavica.
Nju je ubio pedesetpetogodišnji nevenčani suprug Boban T. u stanu u Vojvođanskoj ulici, kada joj je hladnim oružjem naneo više ubodnih rana.
Boban T. uhapšen je ubrzo nakon zločina.
Biljana
Bojan R. (38) ubio je nožem u okolini Kragujevca svoju bivšu suprugu Biljanu S. (41), a zatim pokušao sebi da oduzme život.
Ubijena žena je dva puta prijavljivala bivšeg supruga koji joj je, kako je navela u prijavi, slao preteće poruke.
Ubistvo se dogodilo 12. maja.
430 žena ubijeno za 14 godina!
Za 14 godina više od 430 žena je ubijeno u porodičnom nasilju u Srbiji. Ministarka bez portfelja, zadužena za rodnu ravnopravnost Tatjana Macura izjavila je za RTS da su u tom periodu samo tri odsto žena prijavile nasilje
“Dok nema zvaničnih informacija iz MUP-a, mediji bi trebalo da se suzdrže od nagađanja o tome šta je žrtvi bilo dostupno ili nije, kao i šta je prihvatila od zaštite, a šta ne. Izveštavanje bi trebalo da motiviše druge žrtve da prijave nasilje”, ističe Macura.
Prema njenim rečima, novinari i na društvenim mrežama prelaze granice nagađanja, poput slučaja femicida u Kragujevcu, što je neodgovorno.
“Čak 430 ubijenih žena za 14 godina u Srbiji, a samo tri procenta prijavi nasilje. To je alarmantan podatak koji bi mediji trebalo da prenesu kako bi se u budućnosti zaštitile žrtve”, ukazuje Macura.
Žene su najčešće ubijene vatrenim oružjem, uglavnom žrtve porodičnog nasilja
Podseća da u Srbiji imamo Zakon o sprečavanju porodičnog nasilja, koji je na snazi od 2017. godine, a prema kojem je moguće prekinuti komunikaciju i udaljiti nasilnika od žrtve.
“Prošle godine je izrečeno više od 30.000 hitnih mera, a godinama ranije preko 32.000 mera. To je podatak koji pokazuje da institucije sistema rade empatično i da to ima efekta”, upozorava Macura.
Iva Savić iz centra “Sisak”, koji se bavi kontrolom oružja u ovom delu Evrope, izjavila je da je najveći broj žena ubijen iz vatrenog oružja u porodičnom nasilju, o čemu, kaže, mediji nedovoljno izveštavaju.
“Žene su disproporcionalno ugrožene u porodičnom nasilju, a najveći broj je ubijen iz vatrenog oružja u okviru porodice. Jako mali broj žena prijavljuje nasilje, a razlozi su što ne znaju da li će imati podršku bližnjih i društva, nemaju poverenja u institucije ili ne znaju gde mogu da potraže pomoć”, ističe Savićeva.
Napominje da bi mediji trebalo da se bave statistikom i da pokažu koje su faze kroz koje žrtva prolazi u porodici, a ne da se pojedinačni slučajevi koriste kao pokazatelji kako nasilje funkcioniše.
“Tu je i prebacivanje odgovornosti sa nasilnika na žrtvu, neverovanje i ismevanje žrtve, što ne bi smelo da se dešava. Važno je da se pokaže šira slika kako bi se bolje shvatio fenomen i faktori rizika”, smatra Savićeva.