JASNA ĐUROVIĆ ZA “NOVOSTI”: Imam moć i to je sve što ću reći, a nagrade su ljudi koje upoznate (FOTO)

NAŠA mala, ali hrabra ekipa stoji iza ovakvog televizijskog remek-dela. Ovo što mi radimo, u drugim medijima ne bi moglo da funkcioniše bez desetoro članova i ko zna koliko terenskog rada, pa i ko zna koliko vremena provedenog u montaži. Ne znam da li treba da nam imponuje, ili smo u stanju da preuzmemo toliko posla na sebe. Svakako, ima tu svega, a najviše onoga da to ne bi mogao da radi baš svako, da ne kažem bilo ko.

Foto: TV Una

Ovim rečima započinje razgovor za “TV novosti” višestruko nagrađivana novinarka i autorka emisije “To je život”.

– Neverovatne životne priče su svuda oko nas, a one u kojima čovek pobeđuje, i kad gubi, ne inspirišu samo mene, već sam ubeđena da menjaju društvo i imaju pozitivan uticaj – kaže Jasna Đurović, čije snažne i inspirativne priče gledamo i u trećoj sezoni jedinstvenog Jasninog projekta, od 5. marta svake srede u 21 čas na TV Una.

*Šta je ono što vas veže za emisiju “To je život” i šta vas motiviše da toliko dugo trajete, budete uspešni i održite kontinuitet?

– Navikla sam da budem uvek potpuno iskrena. Emisija je dobra, drugačija i jedinstvena. Moj tim – Sanjin Perišić, Boske montažer, snimatelj Dejan Sinđelić i ja, osmislili smo, postavili je i realizovali. Kad je to nešto u čemu od početka do kraja učestvujete, kada su ti ljudi sa kojima radite, kao i ovi o kojima pravimo priče, toliko divni, saradljivi i kada svako ponaosob maksimalno da sve od sebe, onda to ne može da se ne voli… pa, i kada vam je teško, nekako anulirate onim krajnjim proizvodom za koji u startu znate da će biti dobar. Sve me to održava i ne da mi da se zaustavim.

*Kako podnosite promene i izlazak iz zone komfora, koja ljude, neretko, sprečava da napreduju?

– Imala sam više promena u karijeri, ali taj termin “zona komfora” ne priznajem, isto kao i reč “patetika”. Počela sam sa “Vestima”, prešla u emisiju “Eksploziv”, vratila se na “Vesti”, ušla u “Gradske priče”, pa opet na “Vesti” i na kraju dobila “To je život”. Na svemu sam zahvalna, iako “Vesti” baš nikada nisam volela da radim, ali kad sve saberem i oduzmem, mislim da ništa nije bilo slučajno i da mi je sve trebalo. Sa druge strane, nisam se tražila pa menjala formate i vraćala se na sigurno, tako se dešavalo u karijeri. Sada mogu i u rat (smeh).

*Kako ste se u karijeri čuvali od “emotivnog pregorevanja” budući da ste u najvećoj meri radili teške ljudske priče koje neminovno ostavljaju traga na čoveka?

– Ima teških momenta, ali one vrste – rok je do tada i tada. Desi se da čovek dan uoči snimanja otkaže saradnju iz ovih ili onih razloga. Zna da vas to i te kako izbaci iz koloseka. Frka i panika šta sada, šta drugo, a znate da ste jedini novinar u sistemu koji bi morao bar još tri čoveka pored vas da broji, to se jedino preživi teško, ali se uvek preživi nekako. Sve drugo ne utiče ni najmanje. Saosećam sa ljudima i uvek i u sve ulazim čista srca. Normalno je da me, ako je u pitanju neka teška životna priča i pomeri sa mesta, da zaplačem i dugo da plačem, ali svakako nisu situacije zbog kojih pomislim da ja ovo ne mogu.

*Vaša emisija se izdvaja u trenutnom medijskom prostoru. Zbog čega je to tako?

– Ne bih mogla to tako da komentarišem. Od onih sam koji veruju i znaju da u ovom medijskom prostoru ima kolega koji bi umeli i  bolje, ali nisu dobili svoju šansu. Ako se uzme u obzir, da sam i ja svoju čekala punih 18 godina, onda pre može da se veruje, da je mnogo toga u novinarstvu danas nedostižno, nego da je realno.

*„To je život” je emisija koja se bavi temama u kojima ljudi igraju sa kartama koje im je dodelio život, bez mogućnosti da izvuku drugi špil. Kakve ćemo još priče gledati?

– Ne kaže se bez razloga, da čovek dobije onoliko, koliko može da podnese. Neki, činjenica je da nose mnogo, a nekad imate utisak da je taj teret neravnomerno raspoređen, ali ti ljudi ništa nisu navikli sa lakoćom, oni su debelo morali za sve da se potrude, pa i za ono što im je dato da žive, a na muci se poznaju junaci. Uvek ima prostora i za ljubav i za nadu, ali to se zaslužuje ne pada sa neba.

*Koliko se po vašem mišljenju novinarstvo razlikuje od momenta kada ste krenuli do sada? Da li se išta promenilo? Koje su prednosti i mane ovog posla?

– Teško pitanje, ali isti takav je i odgovor. Sve se promenilo pa i novinarstvo, ali najtužnije u ovom vremenu je kada bi sve trebalo da ide u korak sa vremenom, novinarstvo je mnogo zastalo. Nekad i izgovorim naglas da je bolje da nas zamene mašine i vestačka inteligencija, kako medijska slika izgleda danas, ali neću ići dalje i šire. U vreme kada sam počinjala bilo je još uvek lepo i izazovno baviti se ovim poslom, a danas ne smem ni da pomislim kroz šta prolaze mladi ljudi koji još o karijeri nisu stigli ni da izmaštaju, a neko im je polomio krila. U to vreme, početkom dvehiljaditih, dobila sam posao za stalno posle mesec dana, ali i tih 30 dana nisam radila za džabe, iako sam bila na praksi. Kada sam prešla na TV Prva, dobila sam ugovor na četiri meseca, a posle mesec dana, isti su mi promenili na neodređeno vreme. Danas to može da vam se dogodi samo ako ste „nečije“ dete.  Nažalast, danas je malo je onih mesta, gde će neko nagraditi vaš trud, sposobnost, obrazovanje i pamet. U većini medija, danas su na odlučujućim pozicijama ljudi, kojima se usput dogodilo novinarstvo, koji ne znaju šta je teren, studio, tehničke mogućnosti i kakve posledice ima, to što se stavlja naslov koji je kliktabilan, bez obzira što je na štetu onog ko je u tekstu.

*Dobili ste brojne nagrade na raznim festivalima širom Srbije za profesionalno novinarstvo. Kako se osećate kada prepoznate da neko vidi, ceni i poštuje vaš rad i trud? Koliko je to važno za jednog novinara?

– Kada ste mladi, nagrade su jako važne, lepe i stvarno su vetar u leđa. Danas iz ove perspektive, znam da su nagrade samo ljudi koje upoznate, zbog kojih ste u ovom poslu.

*Da li biste nam otkrili neku zanimljivost sa snimanja neke od emisija u novoj sezoni?

– Skoro mi se dogodilo, pošto na terenu i ja beležim neke kadrove, da sam tražila odgovarajuću poziciju i kao nađem je, sednem na ivicu nekog kamena, imam odraz u mermernoj ploči i pratim situaciju i da ne budem baš upadljiva za ljude koji prolaze. U pitanju je groblje, a ja sam, kako bismo to rekli „jurila“ neke detalje za priču koju smo radili i nagnem se u jednom trenutku, jureći za kadrom, kad tamo „iznenađe“. Zamalo da završim u otvorenoj grobnici koju uopšte nisam registrovala. Kada moja majka bude čitala intervju, reći će: „Znala sam da si budala, ali da si baš tolika, to nisam“(smeh).

*Da li je emisija „To je život“ ostvarenje vašeg sna?

– Odgovor zavisi od trenutka u kom se postavi ovo pitanje. Trenutno mislim da bi to moralo da izgleda još bolje. Želim komunikaciju sa publikom, da kao emisija činimo velike stvari, rešavamo, iznenađujemo ljude. Ovo je samo početak onoga što ja od ovoga želim, kao i tim ljudi koji bi sa mnom radili. Takođe, želim neko svoje slobodno vreme, jer u trenutnoj postavci stvari, dok traje sezona  radim sedam dana u nedelji.

*Da vas put nije naveo u novinarstvo, koja bi vaša profesija bila?

– Jedno sam  htela, a postala sam ono što sam i želela da budem. Tada u tom trenutku i tim godinama nisam bila svesna i sigurna sam da nisam pogrešila. Ipak, da se ne bavim ovim poslom, verujem da bih bila upravnik u nekoj vaspitno-poporavnoj ustanovi, jer mislim da imam tu sposobnost da iz ljudi izvučem najbolje.

*Koji je to jutarnji ritual koji nikada ne preskačete?

– Nemam rituale i nešto bez čega ne mogu i što se podrazumeva. Zaista ne živim tako. Trudim se da što češće sedmično ujutru stignem da trčim i to mi je važno. Sve drugo i može, ali i ne mora da se dogodi.

*Imate li zanimljiv hobi?

– Imala sam hobi, ali godinama je zapostavljen. Nadam se da ću mi se vratiti, ali mi posao i sve druge obaveze koje imam na dnevnom nivou ne dozvoljavaju. Pravila sam nakit i interesantna ogledala, ali sve to čeka svoje vreme u ovom trenutku.

*Šta čini vaš svet i vaš prostor, u čemu uživate?

– Uživam u putovanjima, kako onima koje podrazumeva posao koji radim, tako i u onim privatnim. Radujem se tome kao dete, a posebno odlasku u skandinavske zemlje. Prija mi da zaista svaki put pomislim, da samo nekom greškom nisam rođena tamo.

*Kada biste imali moć, koju biste želju sebi ispunili? Ili nekom drugom?

– Kako god da sad ovo izgleda ili zvuči nekome, imam moć – to je sve što ću reći.