U PRAHOVU kod Negotina konačno je posle osam decenija sa dna Dunava izvađen prvi od oko 200 nemačkih rečnih vojnih brodova koliko su ih od Brze Palanke do Prahova nacisti potopili u svojoj operaciji “Dunavski vilenjak” od 5. do 7. septembra 1944.
Foto: Ministarstvo građevinarstva
Vađenjem prvog broda koji je pripadao Dunavskoj i Crnomorskoj floti Krigsmarine i formalno je ozvaničen početak rešavanja najvećeg plovidbenog, bezbednosnog i ekološkog problema u čitavom toku Dunava. Planirano je, takođe, da ih sa rečnog dna, u prvoj fazi, bude izvađeno 21. Prvo izvučeno plovilo izgleda kao da je konzervirano u vodama Dunava, a isto tako izgledaju i puške koje su bile na njemu.
– Nemci su ih potopili tamo 1944. godine, pre tačno 80 godina, zato što su hteli da spreče prolaz ruske rečne flotile Dunavom. I prvi put, posle 80 godina, izvukli smo jedan od tih brodova i sad ćemo sve da ih izvučemo. Time će biti očišćen plovni put i olakšano brodovima da plove po Dunavu – rekao je predsednik Aleksandar Vučić.
Foto: Ministarstvo građevinarstva
Vađenje potopljenih nemačkih lađa osetljiv je i specifičan posao, a obavlja se na lokaciji nizvodno od HE “Đerdap 2” i na dužini od oko sedam kilometara, gde je plovni put sa 180 sužen na 90 metara.
– U narednim mesecima izvadićemo 21 brod koji se već 80 godina nalaze na dnu Dunava na plovnom putu kroz Srbiju. A, u narednoj fazi biće izvađeno oko 80 brodova. Svaki koji bude izvađen prolazi detaljnu kontrolu uz demontažu eksplozivnih sredstava koja su ostala u njima. To traje desetak dana. Na slikama prvog broda vidi se koliko je ostalo eksplozivnih sredstava na brodovima. Sve se to nalazilo u Dunavu osam decenija – objavio je Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Dunav u sektoru kod Prahova i danas krije mnoge tajne. Nemci su pred kraj Drugog svetskog rata namerno žrtvovali svoje brodove, a potapali su ih planski, jedan na drugi, kako bi napravili barijeru da Crvena armije ne može da napreduje Dunavom. I sada se posle 80 godina, u ovom sektoru Dunava, plovi uskim kanalom, jedan po jedan brod, dok čekaju mimoilaženje, kako bi nastavili put ka brojnim evropskim lukama.
– Crvena armija je uklanjala neke od brodova kako bi oslobodila plovni put krajem 1944, a potom i u proleće 1945. godine da bi pojedine brodove osposobila za plovidbu u svojoj rečnoj flotili koja im je bila potrebna za završetak rata. Od tada, skoro osam decenija ništa nije rađeno sa vađenjem nemačke nacističke rečne flote. Kada ovaj proces bude završen omogućićemo javnosti da vidi deo potopljene nacističke flote koji već 80 godina otežava plovidbu na ovom delu Dunava – navodi ministar Vesić, koji je nedavno sa ministarkom za evropske integracije Tanjom Miščević i potpredsednikom Evropske investicione banke Robertom de Grutom, za projekat izvlačenja potopljenih lađa potpisao Ugovor o grantu Okvira za investicije za Zapadni Balkan, vredan 16 miliona evra.
Za vreme niskog vodostaja pokraj spruda na sredini Dunava najpre izroni katarka nemačke krstarice, a potom i ostaci nekoliko plovila. Na olupinama se vide tada i korodirane protivbrodske mine sa 70 kilograma eksploziva, spremne za upotrebu. Tu su potopljeni i UJ 109 i UJ 110 puni eksploziva, a tu je i srpski brod “Uskok”.
Foto: S. M. Jovanović
NAĐEN I RIBARSKI ČAMAC
MEŠTANI Prahova radoznalo prate sa obale dešavanja na Dunavu. Uz nemački minobacački brod, ekipe zadužene za realizaciju ovog velikog posla izvukle su sa dna Dunava i ribarski čamac. Prahovljani vele da su se u tim vodama svojevremeno utopila četiri alasa, a svaki je nađen na sprudu u bugarskom Vrvu. Nema sumnje da je čamac pripadao nekom od njih.
Meštani Prahova svedočili su svojevremeno da su Nemci potapajući svoje brodove iz njih istovarili sve što je vredno. Mnogi su tada prvi put videli emajlirano posuđe, meso u konzervama…
– Posebno bi mi bilo drago da se iz dubina Dunava izvuče naš brod “Uskok” i pretvori u brod-muzej jer bi njegova plovidba kroz vreme imala puno toga da kaže – kaže Miki Trailović, hroničar Prahova.