Ključ uspeha svake stranke na bilo kojim izborima leži u dobroj, sveobuhvatnoj i objektivnoj analizi rezultata na prethodnim izborima. Međutim, sudeći po onome što gledamo godinama, opozicionim strankama nikakva, a kamoli ozbiljna analiza ne pada na pamet. I to je osnovni razlog što ne ostvaruju željeni rezultat. Što se naprednjaka tiče, oni mogu da slave pobedu, ali bi im bilo mnogo korisnije da ozbiljno shvate savete Aleksandara Vučića, čoveka čije ime je nosila njihova lista.
Rezultati lokalnih izbora, uključujući i beogradske, nisu iznenadili nikoga, osim opozicionara koji su na njima učestvovali. Iz nekog samo njima znanog razloga verovali su da će, u najmanju ruku, njihov rezultat u Beogradu biti vrlo blizu onog koji ostvari vladajuća koalicija, ako već ne pobede za Skupštinu grada. Računali su i na osvajanje vlasti u nekoliko beogradskih opština, Novi Sad je bio takoreći siguran, pa Niš…
Ispostavilo se da je, od svih očekivanja, samo Niš na klackalici, ali ne zahvaljujući opozicionim strankama, nego grupi građana – Nišlijama okupljenim oko doktora Dragana Milića – koja je osvojila više mandata nego svi oni zajedno. Na ovoj „klackalici” mogu da zahvale i Srpskoj naprednoj stranci, koja je predugo ignorisala sve pritužbe na njihove niške funkcionere. Jedine lepe vesti iz Niša stizale su kad je Aleksandar Vučić išao tamo da otvori neku novu firmu. Bilo je mnogo novih firmi, ali je mnogo više dana u godini, a niška lokalna vlast se baš potrudila da dobar deo njih ispuni lošim vestima. Sudeći po onome što se moglo videti u medijima, Nišlije su više prilike imale da razgovaraju s Vučićem, nego s tamošnjim funkcionerima. Naprednjaci su po rezultatima parlamentarnih izbora u decembru, mada su pobedili, videli da nešto moraju da promene ako hoće da zadrže vlast u Nišu. I kandidovali su potpuno nove ljude. A da su, na primer, pre godinu dana reagovali, ispitali priče o bahatosti tamošnjih funkcionera, pa još nekoga i smenili, uz sve ono što je država uradila za Niš, ovog juna nikakve „klackalice” ne bi bilo.
Vučić je, učestvujući u kampanji, onoliko koliko je mogao, svaku priliku koristio da kaže da se mora pokazati veća briga za običnog čoveka. Nijedan javni nastup nije prošao bez molbe svojim stranačkim kolegama da idu među ljude, da ih primaju, da razgovaraju s njima: „Ne možemo uvek sve da učinimo, ne možemo svakom da pomognemo, ali možemo svakoga da saslušamo, možemo svakoga da čujemo.” I u izbornoj noći je tražio od svih da razgovaraju sa svima, da ne preteruju u slavlju. Svi su ga čuli, budući da stranački funkcioneri u svakoj prilici ponavljaju da mora da se razgovara s ljudima. Čuli jesu, ali, čini se da ga mnogi nisu razumeli. To je i Vučić, gostujući na RTS-u, primetio, pa je još jednom pozvao stranačke kolege da ne slave, nego da razgovaraju s ljudima. Ukoliko se budu pridržavali saveta čoveka koji je najzaslužniji za ovakvu izbornu pobedu, moći će da se nadaju dobrom rezultatu i na nekim narednim izborima.
Što se tiče opozicije, razne, koliko god joj mrzak bio Vučić, i za nju bi bilo vrlo korisno kad bi ovaj njegov savet naprednjacima i sama primenila. Naravno, predstavnici opozicije trebalo bi da razgovaraju s ljudima širom Srbije, na primer da odu u Pambukovicu, kao Vučić onomad, umesto što su se silno zabavljali podsmevajući se njegovom odlasku tamo. A Vučiću, za razliku od njih, pa i mnogih lokalnih funkcionera vladajućih stranaka, nije bilo ni mrsko ni teško da obiđe sve „pambukovice” u ovoj zemlji, da razgovara s ljudima na njivi, pored nekog seoskog puta, na pijacama…
Koliko je važno razgovarati s ljudima, obilaziti ih, učestvovati u njihovim veseljima, ili biti uz njih kad im je teško, moglo se videti baš na ovim izborima. U beogradskoj opštini Sopot lista oko SNS-a osvojila je 23 od 33 mandata, pa će Živorad Žika Milisavljević, najdugovečniji predsednik neke opštine u Srbiji, započeti svoj 11. mandat. Čovek je prvi put postao predsednik opštine 27. novembra 1989. godine i od tada je na toj funkciji neprekidno, a biće i u naredne četiri godine. Kako mu to polazi za rukom, ovako je objasnio u jednom intervjuu: „Moj fokus je na direktnom kontaktu s građanima. Meni je važno da budem tu za građane gde god, u pekari, na svadbi, svuda. Meni je drago kad uđem u osnovnu školu na neki događaj, a deca viču: ’Dobar dan, Žiko’. Generacijska je razlika 60 godina između nas, ali meni je puno srce.” Njegovi sugrađani su uoči izbora vrlo jednostavno objasnili zašto se Žika tako dugo održao na vlasti: „Zna koliko koja kuća ima krava.”
Vladimir Zaharijev nema baš toliki staž kao Žika iz Sopota. On je predsednik opštine Bosilegrad „tek” od 2002. godine, a biće i u naredne četiri, budući da je na ovim izborima na listi „Bosilegrad – sutra” osvojio 95 odsto glasova. I Zaharijev je sa svojim sugrađanima i na svadbi, i na sahranama, i kad treba pomoći. Nije mu ni teško ni strano da se lati motike i lopate kad zatreba, ali ni da povede kolo i zapeva. Nekima je njegovo ponašanje smešno, ali njegovim sugrađanima nije – sluša ih, čuje i pomogne uvek i koliko može.
Predsednik Zdrave Srbije Milan Stamatović je na čelu opštine Čajetina od 2004. godine, a biće i u naredne četiri, budući da je njegova lista osvojila 63 odsto glasova.
Sva trojica su menjali stranke, ali gde god da su otišli, njihovi sugrađani su išli za njima. Ne zato što su ih gledali u TV emisijama ili čitali njihove mudre reči u raznim novinskim intervjuima, nego zato što su bili tu za njih – da ih pozdrave, saslušaju, da se s njima provesele ili da tuguju.
Naši opozicionari, koji ovih dana za svoj izborni rezultat imaju svu silu opravdanja – ne valja birački spisak, mediji su bili zatvoreni za nas, podmetali su nam klipove i dojučerašnji koalicioni partneri – možda bi mogli nešto da nauče iz ova tri primera. Jeste lepše otići u Berlin, Brisel, Pariz, ili Strazbur – nema blata, niko se ne žali njima, niti traži da mu reše neki problem, nego sluša njihove jade s „diktatorom” Vučićem i „medijskim mrakom”, ali kad bi smogli snage da odu u Sopot, Bosilegrad, Pambukovicu, Pinosavu, možda bi im izborni rezultat bio mnogo bolji. A naprednjaci? Njima je Vučić sve lepo rekao i pokazao.
