BLOKADERI koriste fakultete kao političko oružje, ignorišu studente, promovišu antisrpstvo i ciljano ruše institucije – baš na Vidovdan, simbol srpske državnosti
Novosti
Dok opozicioni mediji poput “Nove” šire paniku naslovima o navodnom “planu režima da uništi državne fakultete i dovede strance”, prava istina je potpuno drugačija: država ne zatvara fakultete – to rade politički aktivisti, organizovani u nelegalne plenume, uz podršku pojedinih dekana i rektora!
Danas fakulteti ne rade ne zato što je to odlučila država, već zato što su blokirani od strane manjine – plenuma koji nemaju nikakvu pravnu osnovu. Umesto da se bore za znanje i uslove studiranja, oni već mesecima sprečavaju kolege da polažu ispite, maltretiraju profesore, zaključavaju zgrade i uništavaju budućnost hiljada mladih.
Početna četiri zahteva studenata odavno su zaboravljena. Sada se sve vrti oko političkih zahteva, konkretno – traženja vanrednih izbora koje opozicija ne može da dobije, pa pokušava da do vlasti dođe na ulici!
Plenumi hoće u fotelje
Plenumi su preuzeli ulogu samozvanih “lidera studentskog pokreta”, ali sve je jasnije da im studenti nisu prioritet – već rušenje vlasti i osvajanje fotelja. U tome im pomaže i rektor Vladan Đokić, koji otvoreno sprovodi ono što plenumi narede, ignorišući Ustav, zakone i interese većine studenata.
Gostujući u emisiji “Utisak nedelje“, pojedini predstavnici blokada su jasno poručili da ih ne zanima pitanje Kosova, da im je cilj dolazak na vlast, i da se zalažu za narativ da je u Srebrenici počinjen genocid. Sve to žele da promovišu baš – na Vidovdan, najznačajniji datum srpske istorije!
Vidovdan je stub srpske državnosti i simbol borbe, žrtve i vere. Na tom danu izgrađena je ideja Srbije – slobodne, pravedne i nepokorene. A blokaderi ga koriste da bi širili poruke koje su suprotne svemu što je srpski narod vekovima branio: čast, istinu, pravdu i slobodu.
Silom srušiti sistem
Baš zato ne čudi što je naredni protest planiran za 28. jun. Njihov cilj je jasan – izazivanje haosa, besa, omasovljavanje blokada kroz laži, manipulacije i širenje panike među studentima koji nisu deo blokade. Jer kada su već svesni da ne mogu da ubede narod na izborima, pokušavaju da “zapale” ulice i sruše sistem silom, navodno zahtevajući nove izbore za koje će opet reći da su pokradeni, i tako u krug.
Dok država gradi i ulaže u obrazovanje, otvara naučne centre, gradi domove i povećava budžete za nauku, blokaderi sve to gaze. Uništavaju školsku godinu, zaustavljaju nastavu, parališu univerzitete, a sada žele da zaustave i ceo sistem.
A šta je sa tvrdnjama da država “hoće da ugasi fakultete”?
Opozicioni narativ o tome da “režim planira da dovede strane univerzitete i uništi domaće” potpuno je izokrenuta stvarnost. Pravi razlog zbog kojeg se danas govori o gašenju fakulteta jeste činjenica da ne rade – zbog blokada koje su sami studenti, I to oni manjinski koji su ujedno i politički aktivisti, uz pomoć svojih profesora organizovali!
Mnogi fakulteti su u realnoj opasnosti da izgube upisne kvote, profesori najavljuju kolaps ispitnih rokova, a studenti koji nisu deo političkih aktivista već masovno prelaze na privatne fakultete kako ne bi izgubili godinu. Doduše, to su uradili i pojedini blokaderi. Blokirajući domaće, završavaju strane privatne fakultete!
Ministarstvo prosvete mesecima unazad upozorava – ako se nastava uskoro ne nastavi, fakulteti neće imati kako da upišu nove studente. Nema mesta za demagogiju -blokade vode gašenju domaćih fakulteta, ne Vlada!
Milijarde na računu
Ako državni fakulteti sami sebe blokiraju i ne žele da rade, a šta onda drugo preostaje studentima? I ko je kriv za tu situaciju? Podsetimo, četvrti zahtev studenata ispunjen: Finansiranje državnih fakulteta je poverćano za 20 odsto.
Među četiri prvobitna zahteva blokadera, četvrti je bio direktno finansijski – a tražili su konkretno povećanje budžeta fakulteta za 20 odsto i da se prepolove školarine (plaćanje pa refundacija). Na osnovu tog zahteva, Vlada je 12,01 milijardi dinara opredelila za visoko obrazovanje, što predstavlja upravo povećanje od oko 20 odsto izdvajanja za fakultete. Uvedeno je i pravilo da država direktno refundira studentima polovinu školarine, dok je država preuzela obavezu da plate profesora povećaju za 16 odsto od 1. marta.
Znači – ne samo da je ispunjen glavni finansijski zahtev, već su uvedene i značajne mere za poboljšanje položaja studenata i nastavnog osoblja.
Država hoće da radi, država je spremna da ulaže, ali ako sami studenti zatvore vrata obrazovanja i izigraju sopstvenu budućnost, odgovornost nije na vlasti već na njima.
Blokade nisu studentski bunt, već politička operacija
Konstantna proizvodnja “krize” nema veze i ne tiče se prava studenata, ne tiče se žrtava pada nadstrešnice, ne tiče se ni nekakava odavno ispunjena četiri zahteva, već političkog pokušaja rušenja države. Oni koji blokiraju fakultete danas, blokiraju institucije, sistem i poredak. Blokiraju sopstveni narod, njegova prava na kretanje, rad, školovanje, lečenje..
A kao što istorija pokazuje – oni koji izdaju na Vidovdan, nikada ne predstavljaju narod.
I nikada ne donose ništa dobro.