Uoči izbora za Evropski parlament podrška Slobodarskoj partiji Austrije (FPO), prema anketama „Jurop elektsa”, dosegla je 27 odsto, što je za 10 procenata više u poređenju s rezultatom koji je ta stranka ostvarila 2019. godine. Za Haralda Vilimskog, nosioca liste FPO-a, koja u EP-u pripada „najdesnijoj” grupaciji Identitet i demokratija (ID), to je pokazatelj da sve više Evropljana želi preokret, koji bi značio mnogo manje EU centralizma.
Smatrate da se „na predstojećim izborima odlučuje o budućnosti Starog kontinenta”. Na šta tačno mislite kada to kažete?
Evropska unija se razvija u pogrešnom pravcu. Kada vidim šta radi Ursula fon der Lajen, poželim da se na čelo Evropske komisije vrati Žan-Klod Junker, iako nisam verovao da ću tako nešto ikada pomisliti. Agenda koju ona forsira je sramota najvišeg reda, jer se sve više krećemo ka centralizovanoj uniji. Ako ne budemo oprezni i uskoro ne pritisnemo dugme za zaustavljanje, imaćemo centralnu vladu EU i potpuno obespravljene nacionalne države – a mi to pokušavamo da sprečimo svim političkim sredstvima.
Koje su glavne teme za koje se Identitet i demokratija, grupacija čiji je FPO član, zalaže na ovogodišnjim izborima za Evropski parlament?
Jedno od najvažnijih pitanja je strukturna organizacija EU: oslobodite se suvišne EU masnoće. Trenutno imamo Evropski parlament sa 705 poslanika, uskoro će ih biti 720. Uporedite to sa SAD, koja ima 435 poslanika u Predstavničkom domu. To znači da biste mogli prepoloviti broj poslanika i niko ne bi izgubio ništa. Pod dva: Evropski parlament ima dve lokacije: Brisel i Strazbur. Možete ukinuti jednu od njih, bez obzira koju, i niko ne bi ništa izgubio. Treće, postoji 27 evropskih komesara koje niko ne zna, a koji svoje funkcije opravdavaju donošenjem novih propisa koji opterećuju ljude zabranama i prekomernom regulacijom. Polovina njih se može razrešiti i takođe niko ne bi primetio. Što se ostalih glavnih tema tiče, odbrana „Tvrđave Evropa” je veoma važna: Želimo da evropski narodi očuvaju svoj kulturni identitet i da se osiguramo da nas Arapi i Afrikanci ne pregaze.
Ankete predviđaju da će ID i Evropski konzervativci i reformisti dobiti više glasova nego ranije, a da će partije levice i zelenih izgubiti određeni broj mesta u parlamentu. I na nacionalnom nivou desničarske stranke su pobedile u mnogim zemljama, poput Holandije i Italije. Koji su razlozi tog trenda?
Mnogi ljudi shvataju da se EU razvila u pogrešnom pravcu i da sve više opterećuje građane zabranama i prekomernom regulacijom umesto da nalazi rešenja. Naš kontinent plaća ceh rata u Ukrajini i političkih mera EU, a visoka je i cena opasnog eksperimenta nazvanog Zeleni dogovor, odnosno energetske transformacije, koja bi iz upotrebe trebalo da izbaci fosilna goriva. Sve to uništava evropski prosperitet.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nazvala je vašu grupu „Putinovim agentima koji pokušavaju da unište Evropsku uniju iznutra”. Kakav je vaš odgovor na to?
Ovo su nespretne diverzantske taktike za skretanje pažnje sa sopstvenih skandala. Gospođa Fon der Lajen je SMS-om naručila vakcine protiv kovida 19 u vrednosti od 35 milijardi evra i odbija da pokaže tu komunikaciju. Sada istragu vodi Evropsko javno tužilaštvo. Institucije EU su zarobljene u dubokoj močvari korupcije, setite se skandala evropskih socijalista „Katargejt”. Štaviše, verujem da je ovo samo vrh ledenog brega. Ali oni pokušavaju da ova pitanja gurnu pod tepih i ocrne nas grubim prljavim kampanjama.
Kakav stav EU treba da ima prema ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku?
Unija i njene elite uvek sebe vide kao geopolitičke igrače. Međutim, osnovna ideja EU nikada nije uključivala ovaj faktor, pošto se interesi različitih nacionalnih država jasno razlikuju. Najbolji primer je Francuska, koja očigledno ima svoju spoljnopolitičku agendu. Smatram da je svaki rat previše i da se što pre treba zalagati za mir. Za Evropu bi bilo od ogromnog značaja da se što pre okonča rat u Ukrajini i da inicira mirovne pregovore umesto isporuke oružja.
Šta mislite o proširenju EU u budućnosti? Mogu li na to uticati izborni rezultati?
Zalažemo se za apsolutnu zabranu proširenja, posebno za zemlje koje ne ispunjavaju kopenhaške kriterijume niti se uklapaju u evropsko-zapadni kanon vrednosti. Kandidati kao što su Albanija, tzv. Kosovo ili, pre svega, Ukrajina, nisu spremni za pristupanje i bili bi rupa bez dna vredna milijarde evra za neto davaoce kao što je Austrija. Međutim, Srbiju smatramo potencijalno važnim kandidatom i voleli bismo da se pridruži – iako bih savetovao Srbima da ne ulaze u ovakvu EU.
Kako će promene u vrhu EU, od novog visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku do najave formiranja komesara za odbranu, uticati na zapadni Balkan i dijalog Beograda i Prištine?
Čitav dijalog između Beograda i Prištine, kako ga zamišlja EU, vidim kao veoma problematičan. Ne smemo zaboraviti da je Kosovo srce Srbije. Ne govorim ovo kao praznu frazu, već kao istorijsku, kulturnu i političku činjenicu. Zapad, a posebno EU, veoma loše tretira Srbe, ne samo u vezi sa Kosovom nego uopšteno. Evropska unija, koja tvrdi da je posvećena međunarodnom pravu, posmatra kako se manastiri na severu Kosmeta iznova bezobzirno uništavaju, dok se tamošnjim Srbima onemogućava da ostvare svoja prava. EU ne čini ništa po tom pitanju; naprotiv, nastavlja da vrši pritisak na Srbe i daje tzv. kosovskoj vladi sve više međunarodnog učešća. Smatram da je ova politika izuzetno opasna. Voleo bih da vidim komesara za migracije umesto komesara za odbranu – jer je to pravi problem Evropljana, koji bi u budućnosti mogao da preraste u veliku krizu ako ne budemo oprezni.
