O sudbini nalazišta litijuma u Srbiji trebalo bi da odluči srpski narod i nije na strancima da govore šta treba da uradi, izjavio je večeras američki ambasador Kristofer Hil i naglasio da je litijum velika prilika, ali da građani Srbije sami treba da se uvere da je to tako.
Hil je rekao u intervjuu za TV K1 da Srbija ima nalazište litijuma koje je jedno od najvećih i najboljih u Evropi, kao i da će od Srbije zavisiti da li će to biti deo njene budućnosti.
“Ako budete tražili moje mišljenje, mislim da je to prava prilika za srpski narod, ali očigledno Srbi treba da budu sigurni u tu odluku. Moraju da osete da to zaista funkcioniše”, rekao je Hil, prenosi Tanjug.
Podsetio je da se u srpskom parlamentu vodila debata o iskopavanju litijuma.
“Mislim da je to pitanje koje treba da se reši korišćenjem nauke. To je veoma važno. Potrebno je više nauke. Odluka će biti na Srbiji. Nisam tu da kažem Srbima – morate imati litijum. Odluka je na Srbiji”, rekao je on.
Dodao je da u SAD postoje nalazišta litijuma i to i na istoku i na zapadu zemlje i da je litijum važan, jer je primaran za električna vozila.
“To je očigledno deo budućnosti, tako da ćemo morati da vidimo šta će Srbija odlučiti. Mislim da je bilo prikladno da se vodi rasprava u parlamentu i da će kada ponovo bude imala te diskusije između izabranih zvaničnika, Srbija spoznati šta je to što mora da uradi”, istakao je on.
Naglasio je da je Srbija uspešna država, koja je takođe i mala i da kada male države, kako je rekao, od šest i po miliona stanovnika, imaju zalihe neophodnih minerala, onda je važno da odluče šta da rade sa tim zalihama.
Za donošenje takve odluke, prema njegovim rečima, neophodno je da se razgovara što je više moguće.
“Ne govorim Srbiji kako da donese odluku o ovome, jer ima izabrane zvaničnike. Srbija je donela mnoge odluke i mislim da odluke koje je do danas donela, po mnogim pitanjima usmeravaju Srbiju u pravcu Zapada”, istakao je Hil.
Govoreći o nedavnom ugovoru za proizvodnji solarne energije sa američkom kompanijom UGTR, Hil je rekao da će Srbiji u budućnosti biti potrebno mnogo više električne energije i da su njene trenutne mogućnosti za proizvodnju struje već na granici.
Dodao je da je zato neophodno pronaći druge načine.
“Resursi uglja u Srbiji se smanjuju i ona mora da uvozi ugalj i to kamione uglja iz Bosne i Hercegovine. Srbiji je očigledno potrebno više izvora energije kako bi se proizvodilo više električne energije”, rekao je on i naglasio da je od velike važnosti za Srbiju to što će raditi sa velikom američkom kompanijom koja proizvodi sunčevu energiju.
Solarno postrojenje će biti kombinacija proizvodnje električne energije i skladištenja struje u obliku baterija.
“Ovo je veoma moderan koncept. Mi govorimo o dva miliona solarnih panela. Danas je važno da razumemo solarnu energiju, koja je zabeležila skokovit rast i pomerala granice u poslednjih 10 godina”, istakao je Hil uz ocenu da je Srbija donela važnu odluku po pitanju solarnih elektrana koju on apsolutno podržava.
Jasno je kuda Srbija želi da ide, SAD će joj pomoći na putu ka EU
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil izjavio je danas da je jasno kuda Srbija želi da ide, da bude bliska državama Zapada i deo modernih ekonomija, kao i da će joj na putu ka Evropskoj uniji SAD pomoći.
Hil je u intervjuu za TV K1 rekao da razume nestrpljenje građana, ali da misli da vredi čekati i učiniti ono što se traži za pridruživanje.
“Voleo bih da ne morate da čekate, ali mislim da zaista vredi čekati i vredi učiniti ono što oni traže od vas kako biste im se pridružili. I ne mislim da ćete se ikada kajati zbog toga. Da sam Srbin, bio bih veoma nestrpljiv. Idete u pravom smeru. Želeo bih da nastavite dalje i stići ćete tamo”, rekao je Hil na pitanje o tome da je Srbija već odavno trebalo da bude u EU i da se oseća kao neko ko je bez mnogo razloga ostavljen u čekaonici.
On je rekao i da ako Srbija teži da se pridruži EU treba da shvati da postoje neke stvari koje Evropljani traže, kao što su vladavina prava ili nezavisni mediji.
“I ako Srbija želi da ide u tom pravcu, želimo da pomognemo Srbiji”, istakao je Hil.
Odgovarajući na pitanje da li je najveći problem Srbije neutralnost i kako SAD doživljavaju Srbiju, Hil je rekao da ne vidi Srbiju kao neutralnu zemlju, da je napravila civilizacijski izbor i da je u Evropi.
“Svidelo se to vama ili ne, u Evropi ste”, istakao je Hil i dodao da Srbija pored toga ima i veze sa zemljama Azije, Afrike, Bliskog istoka i da je to za nju važno.
On je rekao i da SAD ne govore Srbiji šta treba da radi, jer je to stvar izbora dodajući i da to razume, jer ni u SAD ne slušaju druge države kad im govore šta da rade.
“Mislim da je prilično jasno kuda Srbija hoće da ide. Ona želi da ide sa modernim ekonomijama. Ona želi da bude blizu državama Zapada. Ali mislim da Srbija ne želi da joj se govori sa kim može da razgovara. Pa ako Srbija želi da ima posetioce iz Indije ili bilo gde, to je stvar Srbije”, rekao je Hil.
Prema njegovim rečima, SAD donekle pokušavaju da oblikuju okruženje u kom će Srbija videti gde želi da ide, ali “to je na kraju izbor Srba”.
Na pitanje da li u svojim izjavama ukazuje da bi Srbija trebalo da se distancira od Rusije, Hil kaže da bi Srbija trebalo to da uradi, jer u svetu ima malo država koje se približavaju Rusiji.
“Govorimo možda o Belorusiji, iako su već veoma blizu. Možda govorimo o Severnoj Koreji… Tako da smatram da možete da vidite kuda to ide, koji je pravac”, rekao je Hil.
On je ocenio i da umesto da se govori o tome od koga Srbija treba da se distancira treba pogledati u kom pravcu ide dodajući da to pokazuje i izvanredan broj poseta.
“Mislim da je važno da svaki strani diplomata razume da će Srbija birati prijatelje”, rekao je Hil i dodao da oni ne žele da govore Srbiji sa kim može, a sa kim ne da razgovara.
Govoreći o odnosima Srbije i SAD, Hil je rekao da žele dobre odnose sa Srbijom, odnosno da Vašington ima određena očekivanja, kao što i Srbija ima određena očekivanja od SAD, ali da mogu da rade zajedno.
“Sa Srbijom nije tako teško, jer mislim da imamo zajedničku viziju šta bismo želeli da vidimo u ovom svetu. I želimo da vidimo mnogo više poštovanja jedni prema drugima. A mi svakako želimo da vidimo mir i bezbednost na ovim prostorima, ali i širom sveta”, rekao je Hil.
Na pitanje kakav je njegov odnos sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i koliko često komuniciraju, Hil kaže da bi to nazvao dobrim odnosom.
“Ako ste ambasador SAD u Srbiji bolje da to bude odnos u kome razumete jedni druge i pokušavate da razgovarate o problemima.
Moramo da budemo bolji slušaoci”, rekao je Hil i dodao da nije koliko često razgovaraju, već da ako postoji nešto hitno, morate biti u mogućnosti da dođete do rukovodstva zemlje u kojoj ste akreditovani.
“Morate biti u mogućnosti da imate takvu vrstu odnosa i morate da držite komunikacione linije otvorene i morate biti sigurni da kada Vašington želi nešto da zna, vi ste u stanju da to prenesete”, rekao je on i dodao da je važno da možete da dođete do ljudi i da razgovarate.
Na pitanje o slobodi govora u Srbiji, imajući u vidu da je i on često zbog svojih izjava predmet kritika, pa i tvrdnji da je na platnom spisku predsednika Srbije, Hil je rekao da zato više voli da razgovara direktno sa ljudima i smatra da u Srbiji postoji osećaj da možeš da kažeš šta hoćeš.
“Imamo isti osećaj u SAD. Dakle, ako to ne možete da prihvatite, onda ste verovatno u pogrešnom poslu. Morate biti spremni da prihvatite kritiku, čak i potpuno nepravednu i netačnu kritiku”, rekao je Hil.
O tome kako se nosi sa tim kada mu lider opozicije kaže da je na plaćeničkoj listi predsednika države i da li nekako na to odgovara, Hil je istakao da kada su stvari potpuno neosnovane ili pogrešne, ne želi da se njima bavi u medijima.
“Inače, kada ste u diplomatiji, zapamtite jednu stvar, a to je da se ne radi o meni, već o mojoj zemlji. Ovde se radi o Srbiji. Ovde se radi o odnosu dve zemlje”, rekao je Hil i dodao da ljudi često pokušavaju da to pretvore u neku vrstu ličnog problema, a da on to ignoriše.
Na pitanje da li kao ambasador SAD ima uticaj na unutrašnju politiku Srbije i ako ima, kakav je taj uticaj on je rekao da to nije njegov posao.
“U Americi, ako imamo stranog diplomatu koji govori ljudima za koga treba da glasaju mi to ne prihvatamo baš dobro. Tako da ne bih očekivao od ljudi u Srbiji da to učine”, rekao je Hil, prenosi Tanjug.
On je dodao da mora mnogo da sluša i da pokuša da razume šta se dešava.
“Ako vas ljudi pitaju za mišljenje, možete da podelite svoje mišljenje ili ne. Reč je o Srbiji i šta god da ja mislim, zaista nije ono što je bitno”, rekao je Hil.
Na pitanje da li budućnost Srbije zavisi od predsedničkih izbora u SAD, kako se to često ističe u ovdašnjim medijima, Hil je rekao da ne voli da priča o unutrašnjem političkom procesu u SAD i da ne vidi zašto bi ljudi u Srbiji mogli da vole jednog kandidata, a ne drugog, pošto oni ne glasaju na izborima u SAD.
Govoreći o svom mandatu u Beogradu i o tome šta planira u budućnosti Hil je rekao da to još ne zna i naglasio da mu je velika čast što je ambasador u Srbiji.
“I zaista sam uživao u vremenu koje sam ovde proveo. Šta ću raditi od sada pa nadalje, služim na zadovoljstvo predsednika. Nije do mene. Mogu da govorim i u ime svoje žene, Džuli, koja se na žalost vratila na Floridu da se bavi štetom koju je uragan naneo našem domu tamo”, rekao je Hil i dodao da mu je prilikom uragana bila poplavljena kuća i da je izgubio auto.
Dodao je i da bi i nakon isteka mandata voleo da se vraća u Srbiju gde se oseća dobrodošlo.
“Zaista uživam, posebno u Beogradu. Moj omiljeni deo je šetnja do Kalemegdana, to je šetnja kroz srednji vek. I 20 minuta kasnije, vi ste došetali nazad u 21. vek, kroz Knez Mihajlovu ulicu.
Dakle, mislim da ovaj grad ima mnogo toga da pokaže. I, dolazilo nam je mnogo prijatelja u posetu ovde i njih smo vodili u te šetnje kroz Beograd, i svima su se dopale. Ja sam sam Amerikanac i verovatno ću živeti u Americi. To je moja zemlja, ali voleo bih da se vratim ovde”, rekao je Hil.
