NOVI SAD – Samo zemlje koje shvate da dolazi vreme tehnoloških inovacija i velikih promena moći će da budu konkurentne i da se ekonomski razvijaju. Srbija je upravo jedna od takvih zemalja, jer se prilagođava novim tehnologijama i ulaganjem u nauku postaje konkurentnija i razvijenija, izjavio je sinoć ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
On je na panelu „Budućnost nauke”, koji je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, organizovala Fondacija za srpski narod i državu, rekao da je važno da se razgovara o napretku nauke i tehnološkim inovacijama, jer samo tako Srbija može da dostigne decenijsku zaostalost u privredi. Vesić je ukazao da Srbija u ovom trenutku gradi najviše kilometara brzih pruga u Evropi, što značu da zemlja iako nije ni najbogatija, niti ima najdužu tradiciju kada je u pitanju gradnja brzih pruga, ipak može da u pogledu novih tehnologija bude konkurentna sa drugim zemljama.
Ministar je kao posebno zanimljivo preneo studentima da su mu tokom nedavnog boravka u Kini, predstavnici kompanije „Ćina railway international company”, koja je izgradila brzu prugu Novi Sad – Subotica, pokazali eksperiment koji podrazumeva izgradnju vakuumske cevi kroz koje će vozovi ići brzinom čak 1.000 kilometara na sat. „To najbolje govori u kom pravcu ide svet”, naglasio je Vesić. Kako je istakao, niko pre šest meseci ili godinu dana ne bi verovao da će uslediti ovakav nivo primene veštačke inteligenacije. „Do pre godinu dana gotovo niko nije znao šta je 3D štampa, a danas imamo čitave zgrade, objekte koji se projektuju na taj način”, kazao je ministar.
On je kako se navodi u saopštenju resornog ministarstva naveo i da je Srbija izmenama Zakona o planiranju i izgradnji uvela BIM tehnologiju prilikom projektovanja, koja upravo podrazumeva napredne softvere i korišćenje veštačke inteligencije. Kada je reč o saobraćajnoj infrastrukturi, Vesić je rekao i da je „Miloš Veliki” prvi pametan auto-put, da bi se nastavilo sa Moravskim koridorom, te da se radi projekat pretvaranja postojećih auto-puteva u pametne auto-puteve.
U tom smislu, prema Vesićevim rečima do 2030. u EU se više neće proizvoditi vozila koja samostalno ne komuniciraju sa auto-putevima, već će sama reagovati na saobraćajne znake, kao i na promene koje se dešavaju na putevima. Dodao je i da je slična situacija i sa železnicom. „ To govori da ćemo sve više koristiti veštačku inteligenciju, čime ćemo smanjiti troškove, a to će omogućiti da se brže radi, sa manje grešaka, da bude manje otpada, i da primenjujemo najbolja rešenja koja će unaprediti sve procese”, naglasio je Vesić. Ministar je napomenuo da i vodeći svetski aerodromi, poput istanbulskog, moskovskog, pariskog, koriste veštačku inteligenciju za planiranje procesa, što će biti slučaj i sa beogradskim aerodromom.
On je studentima preneo i sve što se u okviru resora koji vodi, radi na unapređenju e-mobilnosti, uvođenju zelenih, ali i punjača za vodonik na auto-putevima, kao i solarnim panelima, prenosi Tanjug.
