Predsednik Udruženja jevrejsko-srpskog prijateljstva i nekadašnji savetnik Benjamina Netanjahua Majkl Frojnd izjavio je da je izglasavanje rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN „greška epskih razmera” koja nosi rizik da otvori Pandorinu kutiju sličnih rezolucija u svetu. Takođe, u svom autorskom tekstu za Džeruzalem post ovaj poznati novinar ističe da su Kosovo i Metohija oteti od Srbije.
„S obzirom na ratove koji besne na Bliskom istoku i u Ukrajini, nije iznenađujuće da bi tenzije tinjale na Balkanu i uglavnom ostale neprimećene. Međutim, nepažnja prema regionu u kojem je u prošlosti izbio širok sukob nosi i svoju opasnost, a to bi uskoro moglo biti stavljeno na probu”, upozorava Frojnd.
Generalna skupština UN-a najavljeno je da će sledeće nedelje glasati o rezoluciji o Srebrenici čiji su kosponzori SAD, Nemačka i drugi. Dodaje da bi predloženi tekst takođe odredio 11. jul kao godišnji Međunarodni dan razmišljanja i sećanja na ubistva.
„Iako su ratni zločini počinjeni u Srebrenici po svemu sudeći užasni, oni ne predstavljaju genocid, kako je istakao poznati lovac na naciste Efraim Zurof iz Centra Simon Vizental. Štaviše, ova rezolucija nikako ne bi mogla doći u gorem trenutku za Balkan. Oni koji stoje iza ove inicijative možda imaju najbolje namere, ali bespotrebno antagoniziraju Srbiju i rizikuju da destabilizuju celi region. Osim toga, usvajanje rezolucije u sadašnjem obliku moglo bi se pokazati izuzetno štetnim za Izrael i druge zapadne zemlje. Balkan je već na ivici, uglavnom zahvaljujući provokativnim nastojanjima ‘Kosova’ da dobije međunarodno priznanje kao nezavisna država. Tkz. Kosovo, pokrajina Srbije i kolevka njene civilizacije, nezakonito je i jednostrano proglasilo nezavisnost u februaru 2008. godine, što vlasti u Beogradu odbijaju da priznaju”, navodi se u tekstu.
Frojnd konstatuje da to nije sprečilo Kosovo da vodi međunarodnu kampanju za učvršćivanje svoje pozicije.
Podseća da je pre samo nekoliko nedelja, Parlamentarna skupština Saveta Evrope glasala za preporuku da Kosovo bude pozvano da postane članica, što je, kako kaže, razbesnelo Srbe, „koji takve gestove vide kao pokušaj autsajdera da im nametnu rešenje bez njihovog pristanka”.
Greška epskih razmera
„U ovom kontekstu, odluka Bajdenove administracije da sada krene napred sa rezolucijom UN-a o događajima koji su se desili u bosanskom ratu pre skoro 30 godina je u najmanju ruku čudna. To bi predstavljalo balkansku grešku epskih razmera. Tokom rata u Bosni, od 1992. do 1995. godine, dela okrutnosti i brutalnosti činile su sve strane: i Srbi, i bosanski Muslimani, i Hrvati. Iako je Srebrenica najpoznatija, teško da je to jedini primer čovekove sposobnosti za nečovečnost. Nakon izbijanja rata, UN su osnovale Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, koji je kasnije osudio zvaničnike Srba za njihove akcije u Srebrenici. Kasnije je takođe proglasilo šest visokih hrvatskih zvaničnika krivim za ratne zločine i zaključilo da je hrvatska vlada vodila zločinačku politiku etničkog čišćenja”, ukazuje Frojnd.
Stoga, konstatuje, izdvajajući ono što se dogodilo u Srebrenici, ignorišući druge strahote bosanskog sukoba, UN implicitno sugerišu da su samo Srbi bili počinioci, a svi ostali žrtve.
Kako naglašava, to ne samo da je istorijski pogrešno, već efektivno zabeljuje mnoge zločine koje su počinile vlasti bosanskih Muslimana i Hrvatske.
Teško da je to, zaključio je, pobednički recept za izgradnju većeg razumevanja u regionu.
„Tokom godina, bilo je važnih koraka ka pomirenju. Na primer, 2015. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je selo Potočare u Bosni, gde se nalazi spomen obeležje Srebrenica, da oda počast žrtvama. On je najavio i da će Srbija donirati pet miliona dolara za razvojne programe opštine Srebrenica. Konkretne mere kao što su ove, a ne rezolucije UN donete u nekoj dalekoj komori, jedini su način da se zaista dođe do iskrenog istorijskog obračuna. Umesto da žuri da glasa o jednostranoj rezoluciji, Generalna skupština je trebalo da teži formulisanju sveobuhvatnijeg teksta zasnovanog na konsenzusu svih uključenih strana”, ocenjuje Frojnd.
Svaka rezolucija koja nastoji da obeleži zločine rata u Bosni 1990-ih zahteva pažljivo razmatranje složenosti sukoba, rekao je on, upozorivši da ako se to ne učini, moglo bi da izazove izbijanje neprijateljstava koja nisu ni u čijem interesu.
„Uoči predstojećeg glasanja, Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, upozorio je da ‘Bosna i Hercegovina možda neće preživeti’ usvajanje rezolucije UN. Kao odgovor, američka ambasada u Sarajevu je saopštila da svaki pokušaj razbijanja Bosne ‘neće biti tolerisan’. Ovo samo služi da podvuče koliko su visoki ulozi”, zaključio je Frojnd.
Štaviše, očigledno je da će usvajanje rezolucije kojom se Srebrenica označava genocidom predstavljati presedan i otvoriti put neprijateljima Izraela za slične diplomatske napade na jevrejsku državu bez obzira na činjenice, navodi se u tekstu.
„A šta sprečava da rezolucije takođe ciljaju na američko bombardovanje Hirošime i Nagasakija ili sravnjivanje Drezdena od strane saveznika tokom Drugog svetskog rata? Dakle, Srebrenička rezolucija otvara Pandorinu kutiju koja nije u interesu Izraela, niti interesu Zapada. U svakom slučaju, varvarstva iz prošlosti treba da budu obeležena kako se ne bi zaboravila. Ali ništa manje važno je to učiniti na način koji odražava prošlost, a ne iskrivljuje je, i koji postavlja pozornicu za bolju, a ne gorčiju budućnost”, navodi Frojnd.