POSLE 39 godina otkako je zbog vlage i devastacije zatvoren Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića, juče je, u obnovljenoj kući-poklonu njihove sestre Ljubice Luković Narodnom muzeju Srbije, pred odabranom publikom, u punom sjaju premijerno predstavljena stalna postavka ovog legata koji svedoči o velikoj ulozi njihove porodice u našoj istoriji. I to na simboličan datum, na dan rođenja pesnika, pisca, esejiste, svetskog putnika – Rastka Petrovića.
Foto Nikola Skenderija
– Obeležavanjem dana Rastkovog rođenja 15. maja, Narodni muzej Srbije i Ministarstvo kulture se pridružuju praksi istorijske tačnosti i doslednosti u predstavljanju ličnosti od nacionalnog značaja, uz poštovanje savremenog, zvaničnog kalendara u Republici Srbiji – rekao je ministar kulture Nikola Selaković, podsetivši da je Rastko došao na svet 3. maja 1898. prema julijanskom kalendaru, koji se u 19. veku od gregorijanskog razlikovao za 12 dana. – Neka ovaj muzej bude mesto susreta ne samo sa prošlošću, već i sa sobom, sa onim najboljim u nama, neka nas podseća da su kultura i umetnost temelj društva, a ne njegov ukras.
Prema njegovim rečima, zahvaljujući inicijativi Ministarstva kulture uz podršku Narodnog muzeja i brojnih stručnjaka, građani Srbije će prvi put, posle 1986. kada je zatvoren, moći da posete Spomen-muzej posvećen dvema fascinantnim ličnostima srpske kuture, umetnosti i diplomatije koje su obeležile jednu epohu.
Autobiografija u pismima
PONOVNOM otvaranju doma Ljubice Luković, prisustvovao je Miloš Kolarž, naslednik još jedne od sestara Petrović – Milice Mišković. Njegovo poznavanje porodične istorije bilo je dragoceno autorima ove postavke. – Briljantno je sve urađeno, a proces sam pratio otkako su počeli da obnavljaju kuću i porušili sve do golih zidova, zamenili patose od drvenih greda koji su pretili da se obruše – kaže Kolarž, za “Novosti”, koji je prikupio i pripremio za objavljivanje Nadeždina pisma, a rukopis predao Narodnom muzeju. – Ona je ta pisma slala prevashodno majci i ocu, dok je studirala u Minhenu, a iz Čačka sam dobio i ona koja je slala Meštroviću i Rihardu Jakopiču. Tako da su ona neka vrsta njene autobiografije. Nazvao sam knjigu “Napisana pisma”, a u njoj je sva njena prepiska koja je ostala sačuvana. Za života Nadežda nije prodavala svoje slike, a ono što se sada čuva, mimo muzeja i porodice je nešto što je poklanjala.
– U ovoj kući, na adresi Ljubomira Stojanovića 25, u srcu beogradske Profesorske kolonije, živela je Ljubica Luković, čuvar porodičnog nasleđa porodice Petrović, koja je zaveštala svoju kuću Narodnom muzeju sa željom da ona postane dom sećanja na Nadeždu i Rastka. Iako je muzej otvoren 1977. godine, uslovi nisu dozvoljavali dugotrajno očuvanje zbirke – podsetio je Selaković. – Stajati danas u obnovljenom prostoru doma Petrovićevih ne znači samo prisustvovati svečanosti otvaranja jedne spomen-kuće, već se i suočiti sa dubinom jednih od najsloženijih i najhrabrijih umetničkih ličnosti i opusa u srpskoj kulturi: Nadežde i Rastka Petrovića. Njihovo stvaralaštvo, svako na svoj način, označilo je prekretnice u srpskoj modernoj umetnosti i književnosti, postavljajući temelje koji su i danas temelj našeg identiteta i naše kulturne svesti.
Otvaranjem Spomen-muzeja, dodao je Selaković, otvara se i jedno slojevito, višedimenzionalno pamćenje na porodicu koja je bila simbol intelektualne i umetničke aristokratije svog vremena, ali i na dva monumentalna umetnička opusa i epohu patriotizma, obrazovanja i hrabrosti:
– Nadežda i Rastko predstavljaju dvostruki temelj moderne srpske umetnosti – ona u slici, a on u reči. Njihovo stvaralaštvo je dokaz da umetnost nije samo oblik estetskog izraza, već i vid borbe i način mišljenja. Zato je obnova Spomen-muzeja mnogo više od arhitektonske rekonstrukcije. To je povratak umetnosti, njenim izvorima, podsećanje da su Nadežda i Rastko Petrović temeljni kameni na kojima se gradi svest o tome šta je to srpska kultura kada je najautentičnija, najhrabrija i najuniverzalnija – pojasnio je Selaković.
Zvanice
OTVARANjU Spomen-muzeja u Profesorskoj koloniji prisustvovali su ministar spoljnih poslova Marko Đurić, savetnik za kulturu predsednika Srbije Dejan Savić, zamenik gradonačelnika Beograda Vesna Vidović. Među zvanicama su bili i direktori naših kulturnih institucija – Vladimir Pištalo (Narodna biblioteka), Marijana Kolarić (MSU), Jelena Medaković (Muzej grada Beograda)…
Prema rečima Bojane Borić Brešković, direktora Narodnog muzeja Srbije, stalna postavka, spomen-muzeja koji počinje novu, važnu etapu svoga delovanja, napravljena je u čast najmlađeg Petrovića, Rastka – pisca, strastvenog kolekcionara, diplomate i putopisca, renesansnog čoveka modernog doba, i njegove sestre Nadežde, predvodnice naše moderne likovne umetnosti, prve ženi srpske fotografije, humaniste, aktivnog učesnika kulturnog i društvenog života tokom prvih, burnih decenija 20. veka.
– Ova važna kuća sećanja oživljava izuzetna umetnička dela Nadežde Petrović i neobjavljenu rukopisnu građu, kolekcionarske i upotrebne predmete, crteže i retka pisma Rastka Petrovića, koja svedoče o njegovoj dubokoj povezanosti sa evropskim kulturnim centrima, ali i geografskim tačkama od Afrike do Severne Amerike – istakla je Borić Brešković, napominjući da su na ovoj stalnoj postavci radili kustosi – Marija S. Đorđević, Dragana Ljubenović i Katarina Đošan. – Tematski koncept stalne postavke povezuje izgled i duh porodičnog doma i muzejskog prostora.