Uroš Piper*
Ne da nije razumeo naš birač u Valjevu, već odluku o propalom bojkotu i savezništvu sa Đilasom nije prihvatao ni naš birač na Vračaru. Pet odsto, koliko smo sa Đilasom skinuli bojkotom u Beogradu, tužan je rezultat za predaju izvornog DSS-a briselskoj opoziciji – ove dve rečenice napisa mi nedavno jedan član predsedništva Novog DSS-a. Kako je ova državotvorna stranka došla u poziciju da ostane na političkoj margini sa Strankom slobode i pravde i Ponoševom, kako se već zove njegova nazovistranka? Antipodima u svakom pogledu. Po svakom pitanju. Sankcije Rusiji, veliko DA od Ponoša. Republika Srpska za Mariniku genocidna „republika šumska”. Pomoć Srbima u Crnoj Gori za Đilasa „mešanje u poslove druge države”. I tako dalje…
Znam, znam, odmah sledi odgovor „nismo mi u savezništvu, to je bio samo partnerski odnos u vezi s borbom za izborne uslove”. Za simpatizera Novog DSS-a čak i takav „partnerski odnos” bio je teško prihvatljiv i do 17. aprila, ali recimo da je nekako i mogao, uz zapušen nos, da ga prihvati zbog priče o izbornim uslovima. Međutim, od trenutka kad je veći deo koalicije „Srbija protiv nasilja” odlučio da izađe na izbore, opozicija više nije smela da ima dilemu, na izbore je trebalo da izađe svaka stranka. I da se bori da pobedi u više opština i gradova, umesto besmislenog bojkota.
Pardon, „aktivnog otpora”, kako se bojkot nazivao. Da nije smešno, bilo bi tužno. Za mlađe čitaoce zanimljiv podatak, postojala je u drugoj polovini devedesetih stranka koja se zvala Srpska liberalna stranka. Akademici, Nikola Milošević, Kosta Čavoški, puno učenih ljudi. I njihov moto je bio „pod Miloševićem nema slobodnih izbora, bojkotujemo ih sve”. Epilog – nikada nisu izašli na izbore i tako su nestali s političke scene.
Zašto je danas Novi DSS ostao sam u društvu Đilasa? To jest, hajde da obrnem pitanje: Šta je to bojkot doneo? Da li je vlast nelegitimna s izlaznošću od 46 odsto u Beogradu, gde je dobar deo opozicije izašao na izbore? Nije. Da li je u izbornoj noći ili dan posle bilo 80.000 ljudi na protestu u prestonici? Nije. Hoće li neko iz inostranstva (svejedno Zapad ili Istok) osporiti rezultate izbora? Neće. Sva ova pitanja, bukvalno ista, Đilasu je 2020. postavljao Miloš Jovanović, a danas je odustao od njih. Zašto je odustao? Nemam odgovor.
Koji je onda plan Novog DSS-a? Problem je to što nema plana. A pitanje sledi: Šta se dešava kad budu raspisani sledeći izbori, vanredni, redovni, za 12, 24, 36 meseci, kad god i koji god izbori, šta onda ako ostanu isti uslovi kao danas, da li se i onda ne izlazi? Sudbinu Srpske liberalne stranke s bojkotom smo videli. Ili se ipak izlazi pod istim uslovima koji su danas, ali onda bi svaki beogradski opštinski odbor Novog DSS-a mogao sasvim opravdano da pita 12 ljudi iz predsedništva stranke: „Pa što nam one 2024. niste dali da izađemo i možda osvojimo pet–šest gradskih opština?”
Ali, hajde da zamislimo da u tom partnerskom odnosu s Đilasom (za šta se šanse mere promilima) čak i bude osvojena vlast. „Šta misliš, kako bi to izgledalo gde mi imamo svojih desetak odsto, a sadašnja probriselska opozicija (u tom trenutku nova vlast) 40 i kusur odsto?”, pita me jedan dugogodišnji član Novog DSS-a. „Pa, šutnuli bi Novi DSS posle dva meseca, našli bi neke poslanike dotadašnje vlasti koji bi svojim mandatima dali podršku, kako bi to tada nazvali, ’snažnom evropskom putu Srbije, gde je Novi DSS kočničar’. Seti se 2001. i oduzimanja mandata DSS-u koje su sproveli žuti”, odgovorih. Tako bi se završila saradnja s probriselskom grupacijom i da se kojim čudom osvoji vlast. A neće se osvojiti. Novi DSS bi ispao „korisni idiot” za dovođenje briselskih klimoglavaca na vlast.
A što bih ja želeo da tako neki dođu na vlast? Sećamo se vlasti demokrata. Sećamo se, na primer, i izmena zakona da se gradonačelnici ne biraju direktno koje je izglasala Demokratska stranka, pošto je prethodno 2004. izgubila direktnu trku za prve ljude Novog Sada, Niša i Kragujevca, a jedva dobila Beograd. Sećamo se i njihovog Studija B i hvalisanja svakog poteza gradske vlasti. Sećamo se i saobraćajca iz 2005. godine koji je profesionalno radio svoj posao, zaustavio zbog prekršaja na putu Đilasa, i reči koje je tada ovaj uputio policajcu: „Ne možeš mi ništa… odj..i”. Jel’ takvo dripačko ponašanje treba da bude ona druga „bolja Srbija”, s kojom smo u „partnerskom odnosu”?
Hvala, u „partnerskom odnosu” sa takvim ljudima, ja, Uroš Piper, do danas medijski koordinator Nove Demokratske stranke Srbije, ne želim da učestvujem i podnosim ostavku na ovu funkciju.
*Diplomirani novinar
