Izbori za Evropski parlament su i 2014. i 2019. godine bili poput pozorišne predstave. Bez obzira na to koliko su u činovima dominirale stranke krajnje desnice, završnu repliku imale su koalicije tradicionalnih snaga levog i desnog centra, dok su radikalnije grupacije ostajale u epizodnim ulogama. Ipak, tradicionalni model dominacije Evropske narodne partije (EPP) i Progresivnog saveza socijalista i demokrata (SiD), na predstojećim izborima, suočiće se sa najvećim izazovom dosad. Da li bi nakon njih EPP mogao da sarađuje sa frakcijama Identitet i demokratija i Evropski konzervativci i reformisti, pitali smo Zigfrida Murešana, potpredsednika EPP-a. Iako nije dao konkretan odgovor, za „Politiku” kaže da je njihova uloga, kao najveće frakcije u parlamentu, da ujedine i predvode proevropske snage: „Želimo da radimo i sarađujemo sa onima koji dele iste vrednosti kao i mi kako bismo dalje gradili i razvijali Evropsku uniju.”
Koje su glavne teme za koje se EPP zalaže na izborima za Evropski parlament?
Pre svega, EPP veruje da je Evropska unija u stanju da pruži rešenja za probleme građana. Za razliku od ekstremističkih partija, mi ove evropske izbore vidimo kao šansu da obezbedimo solucije za izazove sa kojima se suočavamo, uz napredovanje na prosperitetnom evropskom putu. Naša platforma za ove izbore je izgrađena na nekoliko ključnih stubova. Posvećeni smo negovanju snažne socijalne tržišne ekonomije koja balansira ekonomsku slobodu sa društvenom odgovornošću, osiguravajući da svaki Evropljanin može da uživa u sigurnim poslovima i boljoj budućnosti. Naša vizija uključuje snažnu demokratiju zasnovanu na vladavini prava, gde su glasovi ljudi najvažniji. Težimo ujedinjenoj Evropi koja se čvrsto bori protiv autokrata, podržava one koji se zalažu za naše vrednosti, kao što to rade Ukrajinci protiv Putinove agresije. Težimo Evropi koja efikasno upravlja migracijama kako bi zaštitila svoje granice. Zbog toga su bezbednost i odbrana građana EU i susednih zemalja naši glavni prioriteti.
Ekonomska konkurentnost je još jedan kamen temeljac naše agende. Cilj nam je da podstaknemo evropsku ekonomiju podrškom inovacijama, liderstvom u zaštiti klime i smanjenjem birokratije kako bismo promovisali održivi rast. Pored toga, zagovaramo Evropu orijentisanu na podršci porodici, obezbeđivanju rodne ravnopravnosti i zaštiti ugroženih, koja ljude stavlja u središte tehnološkog napretka.
Ankete predviđaju veliki rast krajnje desnice. Koji su razlozi za to?
Poslednjih godina smo videli da su se građani uvek okretali Evropskoj uniji u nestabilnim vremenima, počevši od pandemije kovida 19 do energetske krize izazvane nelegalnim i nelegitimnim agresivnim ratom Rusije protiv Ukrajine. Iako Evropska unija nije izazvala nijednu od kriza, ustala je i ponudila rešenja. A to je učinila sa EPP-om na čelu – mi smo vodeća politička porodica u uniji i pokazali smo snagu okupljanjem proevropskih partija koje brzo reaguju na krize i pretnje. To je nešto što ekstremističke stranke ne mogu da urade. Antievropske partije privlače ljude strahom i rastu koristeći krize u EU. Međutim, one nisu u stanju da pruže nikakva konkretna rešenja za probleme. Videli smo u Evropskom parlamentu kako mogu samo da uplaše ljude, a ne da im pomognu. Zato je bitno da istaknemo važnost glasanja za proevropske stranke na predstojećim izborima.
S obzirom na velike proteste poljoprivrednika širom kontinenta, da li je moguće očekivati reforme Evropskog zelenog dogovora?
EPP je partija farmera. Mi smo uvek bili uz njih i oni su nam uvek bili prioritet. Čuli smo njihove žalbe tokom protesta širom Evrope i smatramo da su opravdane. Zeleni dogovor treba sprovoditi sa poljoprivrednicima, a ne protiv njih. Kada sam u ime Evropskog parlamenta pregovarao o budžetu EU za 2024. godinu, obezbedio sam da farmeri budu prioritet i da se dodeli 60 miliona evra za mlade poljoprivrednike. Želimo zelenu tranziciju, ali na realan način koji pomaže poljoprivrednicima da modernizuju svoj posao. Moramo da ih slušamo da bismo razumeli posledice Zelenog dogovora na poljoprivredu. Nastojimo da podržimo farmere kako bismo osigurali da ne budu oštećeni brzim reformama.
Zahtevi za azil u EU rastu, prošle godine ih je bilo više od 1,14 miliona, što je najviše od migrantske krize 2015. godine, pokazuju podaci Agencije Evropske unije za azil. Koje korake novi parlament treba da preduzme po pitanju migracija?
Nedavno smo preduzeli veliki korak kako bismo osigurali da se prema tražiocima azila postupa pravedno, a da istovremeno smanjimo ilegalnu migraciju. Zbog toga je EPP bila na čelu novog Pakta o migraciji i azilu za koji smo glasali na plenarnoj sednici prošlog meseca. Ovaj pakt je bio u izradi skoro deceniju. Novi sistem štiti tražioce azila, evropske građane i spoljne granice EU. Cilj nam je da zaštitimo ugrožene, ojačamo Šengenski prostor, poboljšamo oblasti readmisije i rešimo osnovne uzroke migracija. Pakt o azilu i migraciji je možda najveći i najvažniji korak koji je EU preduzela u dužem vremenskom periodu. Zbog toga će, što se tiče migracija, njegova implementacija biti prioritet u narednim godinama.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je uspostavljanje komesara za odbranu na nivou EU. Šta bi ova funkcija mogla da donese?
Neopravdani rat Rusije protiv Ukrajine pokazao nam je da je Evropi potreban koordinisan plan odbrane. Dok portfelj odbrane ostaje u rukama država članica, komesar bi omogućio zemljama da pronađu zajednički okvir pod kojim bi naši napori mogli da budu koordinisani. Konkretna stvar u kojoj bi EU zemlje imale koristi od takvog pristupa je industrijski i odbrambeni kapacitet EU, jer bismo brzo reagovali na izazove na terenu. Kroz zajedničke akcije i nabavke obezbedićemo da naše vojske budu kvalitetnije opremljene i da mogu bolje da brane ljude u slučaju opasnosti. Usaglašen sistem EU odbrane, pod evropskim komesarom, dovešće do suverenije Evrope.
Kakav je vaš stav o eventualnom proširenju EU u budućnosti, pre svega na zemlje zapadnog Balkana?
Smatram da bezbednost Evropske unije zavisi od toga koliko su naši susedi sigurni, stabilni i integrisani u EU. Zbog toga je proširenje korisno za obe strane. Ipak, verujem da bi ono uvek trebalo da bude zasnovano na zaslugama i da mora doći kao rezultat doslednih reformi u zemljama kandidatima. Zato sam se, kao predsednik delegacije u Odboru za parlamentarno pridruživanje EU i Moldavije, zalagao za otvaranje pregovora o pristupanju Kišinjeva uniji. Moldavija je bila vredan i pouzdan partner, koji je primenio preporuke EU i, stoga, zaslužuje da napreduje na svom evropskom putu. Takođe sam pružio snažnu podršku integraciji Ukrajine, osiguravajući da naš budžet za 2024. pokrije potrebe Kijeva, posebno u ovim vremenima. Oni su pokazali da su, čak i dok traje, posvećeni promovisanju evropskih vrednosti i sprovođenju potrebnih reformi. Isti princip važi i za zapadni Balkan – EU je voljna da se širi sve dok se reforme sprovode. Najnovije proširenje EU bilo je upravo na zapadnom Balkanu, ulaskom Hrvatske. Ona je za kratko vreme uspela da se pridruži i Šengenskom prostoru i evrozoni. To je dokaz da svaka zemlja tog regiona ima šansu da uđe u EU ako dokaže da je spremna i vredna toga.