Mali je broj domaćinstava u kojima gobleni danas krase zidove. Nekada su bili nezaobilazni deo ambijenta uramljeni na vidnim mestima u kući. Ramovi su po izboru mogli da budu zlatasti, bakarni, ali i jednostavniji.
O uramljivanju su ipak odlučivale žene koje su ih izrađivale.
“Nisu samo žene vezle goblene bilo je tu i muškaraca u Vranju koji su to profesionalno radili za novac”, priseća se M.Ž. Ona kaže da su gobleni imali raznu tematiku, od četiri godišnja doba, zalaska sunca zimskih pejzaža, najlepših cvetova, mrtve prirode , ali su nezaobilazni bili i i likovi omiljenih životinja najmlađih.
Gobleni su prema rečima naše sagovornice rađeni i namenski, po narudžbini.
I Tajna večera, jedno od najznačajnijih dela Leonarda Da Vinčija neretko je bila izbor i inspiracija onih koji su bili zaljubljenici u goblene.
Vilerovi gobleni rađeni su po šemi i završavali su u inostranstvu, prodavani za određenu sumu novca. Vilerovi gobleni imali su i umetničku vrednost. Složeniji za izradu koja je podrazumevala i preciznost, tvrde oni koji su učestvovali u izradi.
Obične goblene sa iscrtanom slikom vezli su i oni bez iskustva pa čak i najmlađi radeći to iz hobija.
“Pojedine porodice su izdržavale decu na školovanju, jer su majke pa i očevi vezli goblene i prodavali ih” , napominje M.Ž. .
Oni koji poštuju tradiciju i pokušavaju da od zaborava i naleta “modernističkih” trendova sačuvaju ove “starine” koje pripadaju prošlim vremenima, tvrde da ih se nikad neće odreći, ili zameniti umetničkim slikama.
Gobleni su uspomena i na osobe koje su ih vezle, a kojih se sećamo sa poštovanjem, toplinom i ljubavlju. Na kraju i kad završe u ostavi, ili podrumu jer se ne uklapaju u savremeni enterijer domova, trag su nečijeg detinjstva, odrastanja i života, jednom rečju “stare Juge”., jer su bez razlike bili popularni na prostoru čitavog Balkana.
Kurir.rs/T.S.
Kurir