Imenovanje italijanskog generala Enrika Barduanija na čelo Kfora za Srbe na Kosovu i Metohiji može da se tumači kao dobra vest, budući da pripadnici međunarodne vojne misije u pokrajini koji dolaze iz ove zemlje tradicionalno pokazuju visok stepen odgovornosti. To su potvrdili u više kriznih situacija u prošlosti, kada vojnici iz mnogih drugih država nisu pružili pravovremenu zaštitu, ili čak uopšte nisu učinili ništa da spreče nasilje nad Srbima, njihovom imovinom, verskom i kulturnom baštinom. Međunarodna vojna misija na Kosmetu u načelu ima donekle neslavan kontinuitet nereagovanja na napade albanskih ekstremista i tzv. kosovske policije na Srbe, što je sve vidljivije danas, kada režim Albina Kurtija sprovodi teror nad srpskim narodom i svakodnevno provocira ratni sukob.
Ipak kada se gleda pojedinačni doprinos zemalja koje učestvuju u Kforu, Srbi i Beograd pamte, cene i uvažavaju angažovanje italijanskog kontigenta u zaštiti srpskih crkava i manastira. Posebno je to bilo vidljivo za vreme pogroma 17. marta 2004. godine kada je upravo zahvaljujući Italijanima, od albanskih separatista i ekstremista spasen velikih broj manastira i crkava u Metohiji, na području njihove zone odgovornosti, poput Visokih Dečana. Pa i u današnje vreme dok su Priština i Kurti pretili otvaranjem glavnog mosta u Kosovskoj Mitrovici za saobraćaj, patrole italijanskih karabinijera su verovatno najvidljivije na ovom prelazu preko Ibra. A ove snage do danas su garant da neće biti prolaska vozila sa južne, albanske strane. Inače, kada je reč o italijanskim karabinijerima, pre nekoliko godina u njihovom glavnom štabu, u Rimu, našla se i božićna jelka sa ukrasom na kojem je i mapa Srbije, sa Kosovom i Metohijom unutar granica naše zemlje. Uz imena gadova, poput Beograda, Novog Sada, Vršca i drugih, upisana je i Peć.
U bazi „Filmski grad”, u Prištini, 11. oktobra održana je svečana ceremonija primopredaje dužnosti na čelu Kfora, kada je general-majora Ozkana Ulutaša iz Turske i zvanično zamenio general-major Barduani, koji je 29. komandant Kfora. Početkom prošle nedelje italijanski ambasador u Prištini Antonelo De Riu dočekao je Enrika Barduanija. Ambasada ove zemlje saopštila je na platformi „Iks” da je ovo 14. put kako je Italiji povereno mesto šefa NATO misije na Kosovu i Metohiji. „Ima dugu i zapaženu karijeru u zemlji i inostranstvu. Njegov poslednji položaj bio je u kabinetu ministra odbrane Italije, Gvida Krozeta, gde je obavljao funkciju šefa za odbrambenu politiku”, navodi se u saopštenju Kfora.
Dodaje se da ova misija nastavlja da sprovodi svoj mandat – zasnovan na Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 iz 1999. godine – da doprinosi bezbednom i sigurnom okruženju i slobodi kretanja za sve ljude i zajednice koje žive na Kosovu, u svakom trenutku i nepristrasno. Kfor, podseća da deluje kao treći bezbednosni odgovor, kako se navodi, u bliskoj saradnji sa kosovskom policijom i misijom EU za vladavinu prava (Euleks), koji su prvi i drugi bezbednosni odgovori. Prema dostupnoj biografiji, general Barduani je bio šef Službe za vojnu politiku Ministarstva odbrane Italije, a jedno vreme i član komande NATO-a za obuku i savetovanje i pomoć Zapada u okviru operacije „Odlučna podrška” u Avganistanu. Do 2020. godine komandovao je jednoj od elitnih italijanskih jedinica, 132. oklopnom brigadom „Arieti”, koja je do februara ove godine bila deo misije Kfora. Posle toga je obavljao značajne funkcije u Vojnom komitetu EU u Briselu.
Da će novi komandant Kfora biti iz Italije, znalo se još početkom leta kada je predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević razgovarao sa načelnikom Generalštaba Oružanih snaga Italije admiralom Đuzepeom Kavom Dragoneom i tom prilikom je ocenio da je angažovanje italijanskih vojnika Kfora veoma značajno za zaštitu srpskog stanovništva i održavanje mira i stabilnosti na Kosovu i Metohiji. Podsetio je da je upravo zahvaljujući italijanskim pripadnicima od paljenja spasena Pećka patrijaršija, ali i sprečen egzodus Srba iz ovog dela Kosova. Zbog ovog herojskog čina, 2004. godine Sveti Sinod SPC odlikovao je Ordenom Svetog Save „Folgore brigadu”, koja je pripadala 183. puku „Nembo”.
„Moramo priznati da tenzije između srpske i albanske zajednice na Kosovu mogu da buknu bez upozorenja i prerastu u ozbiljne nemire. U teorijskom smislu, bezbednost bi trebalo da obezbedi Kosovska policija, Euleks – civilno i krivično pravosuđe, i multinacionalni vojni kontingent Kfor. U praktičnom smislu, veoma je teško dovoljno unapred predvideti lokacije i karakteristike protesta i nereda”, ocenio je svojevremeno penzionisani italijanski brigadni general Rafaele Jubini, koji je 2003. predvodio 183. padobranski puk „Nembo”.
Komentarišući dolazak novog čelnog čoveka Kfora na Kosovo i Metohiju, predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun kaže za „Politiku” da je to kontinuitet jedne politike i da ne treba ništa veliko i epohalno očekivati. „Očekujem da potpuno realizuje mandat koji ima Kfor i da obezbedi sigurno okruženje i bezbedan život na Kosovu i Metohiji, posebno onima kojima je bezbednost ugrožena, a to je srpski narod. U svom dosadašnjem mandatu to Kfor nije uspeo da uradi do mere koja je bila potrebna da bi se osećali maksimalno bezbedno”, kaže Milovan Drecun. Dodaje da u slučaju komandanata Kfora postoji kontinuitet i da se oni ponašaju kao da su neka treća karika u bezbednosti na Kosovu i Metohiji, a uopšte ne ometaju delovanje tzv. specijalnih policijskih jedinica Prištine na severu pokrajine, koje terorišu Srbe.
„Ne samo da nisu zaštitili Srbe na severu Kosmeta, takođe ništa nisu uradili da zaustave stvaranje tzv. vojske Kosova i ništa novo se neće dešavati. Jedino što od novog italijanskog generala možemo očekivati da će imati povećano razumevanje i aktivnosti da spreči terorisanje Srba na severu Kosova i Metohije. Do sada to nisu radili pravdajući se da su to policijske aktivnosti nad kojim oni navodno nemaju nadležnosti i ne očekujem da će se nešto promeniti i u tom stavu. Ako bi došlo do nekih ozbiljnijih incidenata ili sukoba, onda bismo mogli da očekujemo da se aktiviraju da zaustave takve aktivnosti koje destabilizuju situaciju”, ističe Drecun.
Uprkos tome što se brojne diplomate u Prištini, pa i čelnici Kfora, trude da predstave da je svaki dan isti i da nema promene, ocenjujući situaciju kao „krhku, ali stabilnu”, stanje na terenu je zapravo takvo da Kurti svakodnevno sprovodi akcije sa ciljem da protera Srbe. Agresivno delovanje Prištine zapravo ugrožava suštinu međunarodne vojne misije, a to je stabilno i predvidivo stanje. Zbog toga, zapadne diplomate, uključujući i američke, u više navrata napominjale su da pojedine Kurtijeve akcije mogu da ugroze i bezbednost vojnika Kfora.
Ognjen Karanović, direktor Centra za društvenu stabilnost, kaže da od novog komandanta Kfora ne treba da očekujemo nešto novo. Za „Politiku” podseća da je reč o uobičajenoj proceduri u misiji Kfora na KiM da se na godinu dana smenjuju komandanti ove misije, ali izdvaja ulogu Rima. „Italija ima izbalansiran pristup krizi na KiM i odnosa međunarodne zajednice prema srpskom narodu u južnoj srpskoj pokrajini”, kaže Karanović. Ipak, naglašava da ne treba očekivati da će predsednica Saveta ministara Italije Đorđa Meloni i Rim menjati svoju politiku prema nezavisnosti tzv. Kosova. Kranović podseća da su oni podržali ideju da bi Beograd trebalo faktički da prizna nezavisnost Kosova, u zamenu za to da Srbi dobiju Zajednicu srpskih opština, „što nije suština Briselskog dijaloga i postignutih sporazuma u poslednjih deset godina”.
Karanović, međutim, dodaje da su odnosi Srbije i Italije stabilni i da od novog komandanta Enrika Barduanija može da se očekuje da će imati uravnotežen pristup u pogledu poštovanja Rezolucije 1244, koja i definiše ulogu Kfora. „On je i sam to naglasio da će ostati privržen suštinskoj ulozi Kfora i Rezoluciji 1244 SB UN. Pravo je pitanje da li će on biti odlučan, jer ima ozbiljne ingerencije kada je reč o funkciji koju ima u toj vojnoj misiji na KiM, da li će imati sluha za srpski narod, posebno na severu Kosmeta koji se nalazi pred kapijama pogroma, jer okupacija ovog dela KiM može da bude uvod u jedno takvo sumorno stanje – da li će zaštiti srpski narod od sumanutih i agresivnih akcija Kurtijevog fašističkog režima ili će se kao i prethodni komandanti držati više po strani”, ističe Karanović.
Navodi još jednu činjenicu – da je Kfor predstavljao i dalje predstavlja jedan stub zaštite za srpski narod na Kosovu i Metohiji, bez obzira na to što je njegova misija danas daleko manja nego pre 15–20 godina, kada je uspostavljeno prisustvo UN u ovom delu Srbije. Navodi da su oni sami smanjili svoju ulogu zbog politike koju je vodila vlast u Srbiji od 2000. do 2012. godine, koji su prihvatili da Kfor postane tzv. treći krug zaštite za sve građane na Kosovu i Metohiji, kao i da će koordinirati aktivnosti u vezi sa stanjem bezbednosti sa Euleksom. „Zato ne možemo očekivati neki veći stepen uloge Kfora na KiM. Treba podsetiti da kada je počela okupacija severa Kosmeta pre godinu i po dana i očigledan fizički nasrtaj na Srbe u četiri opštine na severu KiM, Kfor se ili držao po strani ili su podržavali akcije te tzv. kosovske policije”, kaže Karanović.
Pozitivna uloga međunarodne vojne misije na mostu u Mitrovici
Milovan Drecun kaže da je što se tiče uloge Kfora u zaštiti mosta u Kosovskoj Mitrovici bila pozitivna i da očekuje da takva bude i u budućnosti. Podseća da je Kfor sa nekoliko vežbovnih aktivnosti i raspoređivanjem svojih vozila na mostu na Ibru poslao snažne političke poruke. „To su bile važne političke poruke zapadnih zemalja premijeru privremenih prištinskih institucija Albinu Kurtiju da jednostranim odlukama ne može ništa da uradi pa ni da otvori most za saobraćaj. Kako će se dalje ponašati Kfor, zavisi od političkih naloga koji će stizati narednih meseci i kako će se dalje odvijati razgovori oko postizanja eventualnog dogovora o otvaranju tog mosta. Međutim, vidimo da Priština i vodeće zapadne države smatraju da o tome ne treba više da se razgovara u Briselu sa Beogradom, već da to treba da se iskordinira između Prištine i zapadnih partnera. Ponašanje Kfora će isključivo zavisiti od političkog naloga koji budu dobili iz Brisela, a njemu naloge zdaju zemlje Kvinte, pre svega SAD”, zaključuje Milovan Drecun.
Iznevereno očekivanje
Analitičar iz Gračanice Aleksandar Gudžić smatra da promena na čelu Kfora i dolazak italijanskog generala Enrika Bartuanija za Srbe neće doneti spektakularni boljitak. Kaže da je Kfor institucija koja već 25 godina vodi jednu konstantnu politiku kontinuiteta i sumnjam da će dovesti do neke promene. Jedino je komandant Kfora sada Italijan, a u prošlosti smo imali pozitivno iskustvo sa italijanskim vojnicima Kfora, sa italijanskim oficirima. Jednogodišnji mandat Ozkana Ulutaša, za „Kosovo onlajn” je opisao jednom rečju – kontinuitet. „To je učinak kontinuiteta. Nema tu nekih promena. To je jedna politika koja se nastavlja iz ranijih godina. Dakle, činovnik koji je proveo vreme na Kosovu kao komandant Kfora. Kod Srba su pomešana osećanja izneverenosti i velikih očekivanja od ove misije. Srbi su na početku imali neka očekivanja od Kfora da je on tu da zaštiti Srbe, da donese mir, prosperitet i blagostanje. Ne samo Kfor već kompletna međunarodna zajednica. Onda svih ovih godina to pada u vodu. Jedno iznevereno očekivanje”, smatra Gudžić.
