Iskreno se radujem što me današnja agenda dovodi u Srbiju, za slovačkog ministra spoljnih poslova putovanje u Beograd je uvek više od još jedne radne obaveze, ističe u razgovoru za „Politiku” šef slovačke diplomatije Juraj Blanar. Naglašava da su odnosi naših zemalja ispunjeni konkretnim sadržajem, konstruktivnom saradnjom, ali i prijateljskim pristupom. „U iščekivanju sam razgovora s kolegom i prijateljem, ministrom spoljnih poslova Srbije Markom Đurićem, kao i prijema na najvišem državnom i vladinom nivou”, ističe Blanar, koji će danas u Beogradu razgovarati s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
„Na kraju, ali ne i manje važno, zvanično ćemo otvoriti novi slovački počasni konzulat u Bačkom Petrovcu, gde ću imati priliku da se družim s našim sunarodnicima, vojvođanskim Slovacima. Verujem da će današnja poseta značiti dalje produbljivanje naših bliskih odnosa između Slovačke i Srbije”, kaže ministar spoljnih i evropskih poslova Slovačke Republike, na pitanje o razlozima posete Beogradu i očekivanju od današnjih sastanaka.
Vidimo da u svetu rastu tenzije, sukobi se produbljuju. Kako saradnja Srbije i Slovačke može da doprinese očuvanju mira i stabilnosti u svetu?
Možda je u pitanju mentalitet, možda slična geografija ili istorijsko iskustvo, u svakom slučaju, Slovačka i Srbija imaju slične poglede na rešavanje nekoliko izazova današnjeg sveta. Naši stavovi su zasnovani na osnovnim principima međunarodnog prava, posebno u pogledu zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta, kao i diplomatskog rešenja u sporovima između država s namerom da učine sve da obezbede i očuvaju mir. Trenutna erozija ovih principa dovodi do ozbiljne pretnje stabilnosti u svetu. O tome svedoče dešavanja na Bliskom istoku, u Ukrajini, ali ne samo tamo. Stoga je za zemlje kao što su Slovačka i Srbija od ključnog značaja da sprovedu poštovanje međunarodnog prava. Prostor za saradnju vidimo u poštovanju ovih principa u sistemu međunarodnih odnosa, kao i u ublažavanju negativnih uticaja na stanovnike i zaštiti nacionalnih interesa.
Slovačka je među zemljama koje nisu priznale tzv. nezavisnost Kosova. Srbija ceni ovaj principijelan i prijateljski stav. Kako gledate na trenutnu situaciju na Kosovu? Da li bi dogovor o normalizaciji odnosa, čemu teži EU, mogao da bude postignut posredovanjem specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka i njegovog tima?
Stav slovačke vlade kad je reč o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova je nepromenljiv, jasan i formulisan u Deklaraciji Nacionalnog saveta Slovačke Republike još 2007. godine. Slovačka, kao i desetine drugih država, do danas nije priznala jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, jer je reč o kršenju međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta Srbije. Srbija ima našu punu podršku po ovom pitanju. Međutim, ono čemu se treba hitno posvetiti jeste trenutni razvoj na Kosovu, posebno na severu. S naše tačke gledišta, događaji proteklih nedelja su u suprotnosti s prethodnim sporazumima i nepotrebno postavljaju pitanja o dvojakim standardima međunarodne zajednice. O tome je potrebno govoriti konstruktivno, ali otvoreno. Mislim da danas nema sumnje ko snosi veći deo odgovornosti za ovakav razvoj događaja. Međutim, moja namera nije da to komentarišem, već da pomognem u pronalaženju rešenja. I zato Slovačka, u skladu s već pomenutom skupštinskom deklaracijom, podržava Dijalog Beograda i Prištine, koji vodi jedan od mojih prethodnika na mestu ministra spoljnih poslova Republike Slovačke i iskusni diplomata Miroslav Lajčak. Dijalog je trenutno realan način za pronalaženje održivih i međunarodno prihvatljivih rešenja za Kosovo. Dijalog je uvek bolji put, iako možda ne i najkraći. Srbija nema šta da izgubi uključenjem u dijalog.
Obim trgovinske razmene Srbije i Slovačke već premašuje milijardu evra, što je veoma dobro. Koje su perspektive za dalji ekonomski razvoj?
Pitanje ekonomske saradnje sa Srbijom izuzetno je važno za nas. Nakon što sam preuzeo dužnost, došlo je u sektoru za spoljnu saradnju do znatnog jačanja akcenta na ekonomskoj diplomatiji. U mnogim ambasadama, uključujući i onu u Beogradu, spremamo se da povećamo broj diplomata specijalizovanih za ekonomske odnose. Važan pokazatelj je međusobna trgovinska razmena koja, kako ste naveli, premašuje iznos od milijardu evra. Ilustracije radi, dodaću da Srbija, na primer, izvozi u Slovačku otprilike polovinu obima izvoza u poređenju s izvozom na tržište jednog takvog privrednog giganta kao što je Kina. Međutim, po našem mišljenju, ni obim ni struktura trgovinsko-ekonomske saradnje ni približno ne odgovaraju potencijalima obe zemlje i nivou naših političkih odnosa. Želimo da poradimo na tome u budućnosti i zato se danas sastajem s predstavnicima slovačkih kompanija u Srbiji.
Prošla je već 21 godina od samita u Solunu koji je ponudio evropsku perspektivu zemljama zapadnog Balkana. Međutim, većina zemalja i dalje je na njenom pragu. Zašto EU još nije spremna da prihvati druge zemlje i kako će otvaranje pristupnih pregovora s Ukrajinom i Moldavijom uticati na dalji tok procesa integracija?
Slovačka je stabilan i opredeljeni pobornik procesa proširenja EU na zapadni Balkan, uključujući i Srbiju. Postoji hiljadu razloga zašto proces ekspanzije na Balkanu napreduje sporije nego što je to bio slučaj u srednjoj Evropi. Neki su vezani za situaciju u samoj uniji, ali su mnogi povezani i s dešavanjima u pojedinim zemljama kandidatima. Međutim, ubeđen sam da neočekivane i bolne promene u evropskom bezbednosnom okruženju pružaju novu priliku za Srbiju i širi region. Mnogi očekuju da će novi kandidati za članstvo brže napredovati. Mi ne mislimo tako, iako ih takođe podržavamo. Naš pogled na ekspanziju u vektoru istoka i jugoistoka mora biti dosledan i ne sme voditi političkim prečicama. Uvereni smo da je ispunjavanje kriterijuma za pristupanje važno kako za EU, tako i za same zemlje pristupnice. U tom smislu, dugogodišnje iskustvo u procesu pristupa je prednost. Zato ne mislim da Srbija treba da popušta u tome. Naprotiv. Neophodno je intenzivirati napore i iskoristiti mogućnosti koje se nude. Slovačka će vam u tome pomoći.
Godinama traje stagnacija Srbije u procesu pristupanja. Podrška stanovništva članstvu u EU već je pala znatno ispod 50 odsto. Od 2021. EU nije dozvolila Srbiji da krene napred, uprkos tome što u pojedinim oblastima, npr. što se tiče otvaranja klastera „3”, ispunjava potrebne kriterijume. EU je uvek predstavljala proces pristupanja kao pravedan. Da li EU koristi dvojake standarde prema Srbiji?
S naše tačke gledišta, nedovoljna dinamika proširenja je jedan od razloga sve brojnijih problema u regionu. Vizija članstva treba da bude snažna motivacija za duboke promene koje članstvo u EU zahteva od svake zemlje kandidata. Međutim, neophodno je da ljudi percipiraju izglede za članstvo kao stvarne i izvodljive u opipljivom vremenskom horizontu. Posle više od decenije i bez cilja nadohvat ruke, ne čudi što se pojavljuju umor i razočaranje. Uprkos tome, ne sumnjamo da su Srbi evropski narod i da žele da budu deo evropskih dešavanja. Što se tiče konkretnih mera, mislim da je nastupilo vreme da Srbija krene napred u pristupnim pregovorima. Danas ne vidimo razlog za dalje odlaganje otvaranja trećeg klastera, već naprotiv. Verujem da ćemo se o tome što pre dogovoriti s kolegama u EU. Takođe, iz sopstvenog iskustva moramo reći da je članstvo u Evropskoj uniji donelo Slovačkoj mnoge nezamenljive ekonomske i društvene impulse. Istina je da smo i mi morali da prođemo kroz teške situacije, često s dubokim društvenim uticajima na naše stanovništvo. Ipak, uveren sam da cilj budućeg članstva u EU i posvećenost sprovođenju reformi u krajnjoj liniji donose pozitivne rezultate za stanovnike. I to je suština.
Slovačka i slovačka diplomatija uvek su bile cenjene zbog dobrog razumevanja regiona, kao i zbog učešća u rešavanju mnogih pitanja. Kako danas ocenjujete razvoj na zapadnom Balkanu i šta smatrate najvažnijim izazovima u narednom periodu? Gde možemo očekivati angažovanje Slovačke u njihovom rešavanju?
Hvala vam na ovim pohvalnim rečima upućenim slovačkoj diplomatiji. Veoma mi je drago što naš rad u regionu ima tako pozitivan odjek. Slovačka intenzivno ulaže u svoje prisustvo i regionalnu ekspertizu. Zastupljeni smo u svim zemljama, diplomatski, ali i kroz mirovne vojne i policijske misije. Trenutno smo prisutni u misiji Eufor/Altea, ali smo u prošlosti delovali, odnosno pripremamo naše učešće u drugim misijama. Aktivni smo u regionalnoj politici na međunarodnim forumima, bilo da su u pitanju EU, UN, OEBS ili NATO. Što se tiče dešavanja u regionu – u 21. veku sve zemlje zapadnog Balkana su napravile ogroman napredak i mi se radujemo zbog toga. Ono što nas ne raduje jeste da razvoj u regionu nije ujednačen i da region nije u stanju da prevaziđe mnoge probleme uprkos decenijama međunarodnog angažmana i investiranim milijardama evra. Pored toga, primećujemo sve veći animozitet i mnoge druge negativne trendove. Moramo se s ovim suočiti zajedno. Sa strane međunarodne zajednice, uočavamo potrebu bolje koordinacije i ciljanja aktivnosti različitih međunarodnih partnera. Ovim pitanjima treba pristupiti s većim razumevanjem za sve strane. Sa strane regiona uočavamo potrebu da se više ulaže u pomirenje i konstruktivan angažman kako bi duga lista zajedničkih pritužbi i zamerki počela brže da se skraćuje i pretvara u produktivnu i isplativu saradnju. Takođe želimo da se fokusiramo na ove oblasti rada u budućnosti.
Vojvođanski Slovaci uvek su bili odani srpskoj državi
Slovaci predstavljaju uglednu i brojnu nacionalnu manjinu u Srbiji. Skoro tri stotine godina žive na severu naše zemlje, gde uživaju široka prava iz oblasti jezika, kulture i obrazovanja. Kako Slovačka danas gleda na vojvođanske Slovake i kako ocenjuje uslove u kojima se razvija nacionalna manjina?
Veoma me raduje i zahvalan sam što Slovaci koji žive na teritoriji Srbije, posebno u Vojvodini, stvaraju pozitivnu vezu između naših zemalja i naroda. Vojvođanski Slovaci uvek su bili i jesu odani srpskoj državi, a pritom čuvaju maternji jezik, duboko u srcu nose sve ono lepo, slovačko. S obzirom na to da će se navršiti 300 godina od dolaska Slovaka u Vojvodinu, smatram da je ovo izvanredan dokaz njihove održivosti, kao i dokaz značaja njihovog doprinosa srpskom društvu. Drago nam je što Slovaci u Vojvodini uživaju široka ustavom zagarantovana prava za pripadnike nacionalnih manjina, a naša saradnja sa srpskim vlastima u njihovom ostvarivanju je generalno veoma dobra. U isto vreme, međutim, svesni smo da moramo da gledamo unapred i učinimo sve što je neophodno kako bismo osigurali da ova zajednica ostane vitalan i pozitivan deo naših odnosa u budućnosti. Bilo bi nam drago da vidimo da više Slovaka doprinosi uspehu Srbije u različitim sferama društvenog, političkog i ekonomskog života i da slovačka sela još više učestvuju u zavidnom ekonomskom rastu i s tim u vezi poboljšanjem kvaliteta života koji Srbija danas doživljava. Ovde imamo razrađenih nekoliko konkretnih projekata i želeli bismo da ih uspešno završimo zajedno sa našim srpskim partnerima.
Počasni konzulat u Bačkom Petrovcu za intenzivnije investicije
Pomenuli ste da će tokom vaše posete biti otvoren i počasni konzulat Republike Slovačke. Posle Niša, gde Slovačka već gotovo 15 godina ima počasni konzulat, sada će je predstavljati i počasni konzulat u Bačkom Petrovcu. Šta očekujete od osnivanja ove kancelarije?
Vrhunac programa moje posete našim sunarodnicima biće otvaranje počasnog konzulata u Bačkom Petrovcu. Odluka o osnivanju počasnog konzulata proizlazi iz formulisanja prioriteta o kojima sam govorio. Konzulat u srcu Vojvodine omogućiće nam da intenziviramo naše aktivnosti u poslovnoj i investicionoj oblasti u odnosu na široko poslovno okruženje u Vojvodini, uključujući i preduzetnike iz Slovačke. Ovde se oslanjamo na znanje i iskustvo našeg počasnog konzula, gospodina Andreja Hodoliča, i blisku saradnju s ambasadom Slovačke Republike u Beogradu. Počasni konzulat takođe nam daje preduslove za stvaranje još bližeg kontakta sa sunarodnicima i razvijanje zajedničkih aktivnosti. Na kraju, ali ne manje važno, konzulat će pružati neke usluge osnovne konzularne pomoći, kako stanovnicima Vojvodine, tako i putnicima iz Slovačke.