Gotovo dve godine desničarska Slobodarska partija Austrije (FPO), prema anketama, najpopularnija je u zemlji. To se potvrdilo i u junu ove godine, kada su trijumfovali na izborima za Evropski parlament, osvojivši 25 odsto glasova Austrijanaca, a na putu su da isti uspeh ponove i sutra na izborima za nacionalnu skupštinu. Međutim, dok su sve oči uprte u krajnju desnicu, ključnu ulogu odigraće Austrijska narodna partija (OVP) desnog centra. Popularnost koju je imao bivši kancelar Sebastijan Kurc, njihovo „čudo od deteta”, Narodna partija nije uspela da povrati. Ali, iako će najverovatnije zauzeti drugo mesto na nacionalnim izborima, oni će zadržati najmoćniju poziciju nakon glasanja ‒ formiranje vlade bez OVP-a biće praktično nemoguće. S obzirom na to da su sve druge stranke na suprotnoj strani političkog spektra od Slobodarske partije, OVP je tas na vagi koji može da prevagne na levo ili desno. Kako je za „Politiku” istakla Gudrun Kugler, narodna poslanica iz redova OVP-a i predsednica austrijsko-srpske parlamentarne grupe prijateljstva, postoje različita područja podudarnosti sa svakom od stranaka.
„Od svih partija koje se sada nalaze u parlamentu, možda je tačno da imamo najviše preklapanja sa FPO. Koalicija između desnog centra i desnice mogla bi pružiti priliku za značajne reforme. S druge strane, sa Socijaldemokratskom partijom (SPO) ili drugim levo orijentisanim strankama, vođenje zemlje moglo bi biti bez jasnog cilja, umesto smislenog oblikovanja”, kaže Kuglerova.
Koja strana vam je bliža?
Postoje značajne razlike između OVP-a i FPO-a. Njihovo protivljenje kupovini raketnog odbrambenog sistema „Nebeski štit” dovodi nas u sumnju oko njihove brige za sigurnost Austrije. Takođe, odbijanje slanja finansijske pomoći inostranstvu za mene je neshvatljivo. Što se tiče SPO-a, tačno je da je mnogo toga postignuto u ovoj zemlji tokom „Velike koalicije”. Ali levičarski kurs Andreasa Bablera bio bi katastrofa za Austriju kao poslovnu lokaciju. Preduzeća su srce naše ekonomije i garantuju radna mesta. Ipak, uprkos svim spekulacijama o savezima, jedno je jasno: sada treba raditi, zatim će birači reći svoje, a tek tada će se raspravljati o mogućim koalicijama.
Vaša stranka je pri stavu da je saradnja sa Slobodarskom partijom nemoguća u slučaju da njihov lider Herbert Kikl postane kancelar.
Na osnovu iskustava iz proteklih godina, OVP je isključio mogućnost koalicije sa Kiklom. Ne verujemo da bi on odgovorno upravljao zemljom i plašimo se da bi mogao zloupotrebiti državne institucije. Ukazivanje na probleme je jedno, ali politika cveta na predlaganju izvodljivih, pravno usklađenih i humanih rešenja – a to ne vidimo kod njega.
Austrija je zemlja sa najvećim brojem zahteva za azil u Evropskoj uniji u odnosu na broj stanovnika. Šta kaže program vaše stranke o tome?
Zahvalni smo na saradnji sa Srbijom u smanjenju priliva migranata na takozvanoj Balkanskoj ruti. Podsetiću vas da smo tokom vremena kada je pomenuti Kikl bio ministar unutrašnjih poslova imali više odobrenih azila nego sada. Iz ovoga se može videti da je on dobar govornik i kritičar drugih, ali ne baš praktičan kada je reč o rešavanju problema. OVP želi da smanji ilegalnu migraciju što je više moguće, štiteći spoljne granice EU. Kriminalno ponašanje tražilaca azila mora biti strogo sankcionisano – gubitkom azila ako je to pravno moguće. Azil je velikodušna pomoć u kriznoj situaciji, a ne zahtev koji svako može postaviti, niti nešto što omogućava nekome da bira zemlju odredišta na mapi prateći najveće socijalne subvencije. Istovremeno, potrebna nam je regularna migracija i planiramo bližu saradnju sa zemljama sa čijim stanovnicima ne očekujemo velike izazove u integraciji u naše društvo.
Vaš lider i aktuelni kancelar Karl Nehamer je izjavio da podržava ubrzani put za zemlje zapadnog Balkana ka pridruživanju EU. Kako vidite budućnost Srbije na tom putu?
Austrija je jedan od najvećih zagovornika integracije Srbije u Evropsku uniju, ne samo zbog geografske blizine već i zbog bliskih političkih, ekonomskih, kulturnih i, pre svega, ljudskih veza. Kao prijatelj Srbije, snažno podržavam ovu dugogodišnju austrijsku posvećenost. Što se tiče pristupanja Srbije Evropskoj uniji, ulazak pretpostavlja ispunjenje visokih standarda i prilagođavanje regulativama, kao i podršku spoljnopolitičkim pozicijama EU. Vaša zemlja je postigla pozitivne pomake poslednjih godina. Iskreno se nadam da će Srbija nastaviti tim putem i dosledno unapređivati svoju agendu reformi, koja je ključna za pristupanje EU. Srbija je deo evropske porodice i iskreno se nadam da će nastaviti da napreduje kako bi se što pre pridružila uniji.
Međutim, prema anketi Ipsosa, 52 odsto građana Austrije ne podržava ulazak Srbije u EU. Da li postoji neki problem sa srpskom zajednicom u kod vas?
Neki ljudi imaju negativno mišljenje o Srbima zbog kriminalnih dela pojedinaca. U opisu svog posla vidim potrebu da pomognem u poboljšanju ugleda Srbije u Austriji. Govorim o onome što nas ujedinjuje, o velikim srpskim dostignućima u Austriji. Takođe, dobro je predstaviti srpsku kulturu našem stanovništvu i upoznati ljude međusobno. Što se više poznaju, to se odnosi poboljšavaju, a poštovanje raste. Mislim da Srpska pravoslavna crkva može imati funkciju mosta. Na kraju krajeva, u sve sekularnijim i religiozno raznovrsnim vremenima, hrišćanstvo može biti ujedinjujući faktor. Kada je reč o članstvu u EU, došlo je do povećanja podrške članstvu zemalja zapadnog Balkana u EU, dok protivljenje opada poslednjih godina. Mnogo cenim vrlo veliku srpsku dijasporu u Austriji i održavam veoma dobre i česte kontakte sa mnogim njenim članovima i udruženjima. Kao predsednica Parlamentarne grupe prijateljstva Austrija-Srbija u našem parlamentu, takođe sam radila na jačanju naših bilateralnih odnosa u poslednjem zakonodavnom mandatu.
Nedavno ste pokrenuli inicijativu za razdvajanje jezika unutar BHS (bosansko-hrvatsko-srpske) grupe, kako bi svaki postao nezavisan. Zbog čega je to značajno?
Iza termina BHS krije se više od puke lingvističke rasprave. Svi imaju poseban odnos sa svojom zemljom porekla, kulturom i jezikom. Uništiti taj odnos argumentom jezičke sličnosti i pod izgovorom promovisanja integracije je nepoštovanje i ignoriše kulturne karakteristike zemalja. Jezik je više od samih reči: radi se o izgovoru, pisanju, terminima i poslovicama, primerima koji se koriste u učionici. Jezik je kultura, uključujući pesme i književnost. On se graniči sa religijom i oblikovan je istorijom. Austrija ima dobre odnose sa sve tri zemlje. Mnogi Bošnjaci, Hrvati i Srbi žive ovde – svi sa odnosom prema svojoj državi porekla, koji s pravom žele da održavaju. Oni i njihova deca imaju pravo na nezavisno obrazovanje na maternjem jeziku. Srećni smo što među nama imamo ljude iz tih zemalja. Hvala vam na svemu što radite u Austriji.
Da li stranka održava vezu sa bivšim kancelarom Sebastijanom Kurcom, koji je nekada bio rado viđen gost kod nas, ili mu zamerate zbog lažnog svedočenja u aferi „Ibica”, koja je tada donekle narušila ugled stranke?
Narodna partija duguje mnogo njegovoj viziji i talentu. Pretrpeo je mnogo nepravde i izrečeno je mnogo lažnih optužbi. Sudovi još nisu doneli konačne presude. Drago nam je što gospodin Kurc podržava kancelara Nehamera u ovoj kampanji.