Vršilac družnosti direktora Muzeja žrtava genocida u Beogradu Bojan Arbutina ocenio je da će zvanično Sarajevo iskoristiti Rezoluciju o Srebrenici na komemoraciji 11. jula u Potočarima, ali da ovaj dokument nije uspeo da promeni mišljenje naučne i stručne javnosti o karakteru zločina.
„Što se tiče istorijskih istina i istorijskih činjenica one se ne mogu menjati političkim rezolucijama. I to je svima koji se bave istorijom i drugim humanističkim naukama veoma jasno. Promenilo se to što je bošnjačka strana dobila potvrdu o onome kako oni posmatraju istoriju i istorijska dešavanje iz jula 1995. godine. Međutim, i sami smo videli i prokomentarisali da je ta rezolucija usvojena sa 84 glasa i da nema ni nadpolovičnu većinu i podršku članica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija”, kaže Arbutina.
Nema dileme da će političko Sarajevo ove godine iskoristiti činjenicu da je Generalna skupština UN izglasala Rezoluciju o genocidu u Srebrenici.
„Svakako da će političko Sarajevo iskoristiti tu činjenicu. Videli smo da se ozbiljno pripremaju za obeležavanje 11. jula. Širom Bosne i Hercegovine su krenule te povorke, procesije ljudi koji kreću tim marševima mira, kako oni to nazivaju”, objašnjava Arbutina.
Na pitanje da li je rezolucija uspela da promeni mišljenje o karakteru događaja iz jula 1995. godine, Arbutina naglašava da dokument usvojen u UN to nije učinio.
„Oni koji posmatraju zločin koji se dogodi u Srebrenici u julu 1995. godine kao ratni zločin, oni su ostali pri tom stavu. Druge države, drugi narodi koji posmatraju zločin u Srebrenici kao takozvani genocid, oni su bili na tim polazištima i pre donošenja rezolucije. I to možemo videti u činjenici kako se obeležavao širom sveta 11. jul. Recimo, Džastin Trudo, premijer iz Kanade, je uputio telegram saučešća svim žrtvama iz Srebrenice. Već osmu godinu za redom u Vindzoru, u Kanadi, se održava parastros za za žrtve. Čitamo po bošničkim medijima da će se slične ceremonije održavati i u Beču, i u Njujorku. Čak postoje i najave da će se srebrenički cvet postaviti ispred zgrade Generalne skupštine UN, tako da su te polazne tačke veoma jasno precizirane. Zapadna hemisfera, to je sve one države koje su glasale za rezoluciju, oni taj zločin posmatraju kao genocidni zločin. Države koje nisu glasale, one ne posmatraju taj zločin kao genocidni zločin. Tako da je tu pozicija svake države veoma jasna”, zaključuje Arbutina.