Srpsko-američki odnosi su dugo bili zapostavljeni, a mi smo se zbog trauma iz prošlosti ponašali kao da Amerika ne postoji. U poslednje vreme vidimo pozitivna kretanja u tim odnosima, o čemu govori i spremnost američke i srpske administracije da rade na tim odnosima više nego ranije. Kada govorimo o tim odnosima, bitno je da ih posmatramo s pozicije srpskih interesa, to jest da je u našem interesu da radimo na jačanju odnosa s najmoćnijom svetskom silom kako bismo ojačali svoju poziciju, kaže u intervjuu za „Politiku” Vuk Velebit, koosnivač i izvršni direktor Pupin inicijative.
Zašto tek danas, 2024. godine, imamo prvu veliku konferenciju u Vašingtonu o srpsko-američkim odnosima?
Srećan sam što za nepunih godinu dana otkad smo lansirali Pupin inicijativu organizujemo ovako važan događaj o srpsko-američkim odnosima u Vašingtonu, političkom centru sveta. Pupin forum u Vašingtonu će okupiti najvažnije ljude iz američke i srpske administracije koji se bave ovim odnosima, uključujući pomoćnika američkog državnog sekretara Džefrija Pajata, zatim novog izaslanika za zapadni Balkan Sašu Kasanofa, kao i ministra spoljnih poslova Srbije Marka Đurića. Važno je što će učestvovati i kongresmeni iz obe partije, Erik Svolvel iz Demokratske stranke i Klaudija Teni iz Republikanske partije. Jednostavno, morate da budete prisutni na mestima gde donose odluke i kreiraju politiku ukoliko želite da vas drugi posmatraju kao ozbiljnog i kredibilnog partnera. Ako mi kao Srbi ne pričamo u svoje ime, drugi će govoriti umesto nas ili još gore, protiv nas. Mi smo preuzeli taj zadatak, da to promenimo i da gradimo pozitivan i ozbiljan pristup u odnosu sa SAD. Ovo nije pitanje emocija i da li se nama to sviđa ili ne, već je pitanje interesa. Mislim da je u našem, srpskom interesu da imamo što bolje odnose s velikom silom kao što je Amerika.
Na kojim pitanjima Srbi i Amerikanci mogu da pronađu zajednički interes i da li veliki nesporazumi iz bliske prošlosti mogu da se prevaziđu?
Za početak politiku treba da odvojimo od istorije. Istorija jeste učiteljica života, ali je politika ta koja kreira budućnost. Odnos Srbije i Amerike je sličan odnosu bilo koje druge države i velike sile, pun uspona i padova. Takva je i naša istorija odnosa sa SAD. Ali ja verujem da treba da pričamo o budućnosti i kako da nalazimo rešenja koja su u našem najboljem interesu, a ne da nas događaji dočekuju nespremne i da onda decenijama pokušavamo da rešimo probleme nastale i našim lošim i neodgovornim pristupom. S druge strane, verujte mi, nismo nimalo popustljivi prema našim američkim partnerima. Uvek i na svakom mestu adresiramo i pitanja koja opterećuju naše odnose zato što i Amerikanci treba bolje da razumeju poziciju i važnost Srbije u regionu zapadnog Balkana. Pozitivna stvar je što sa obe strane okeana ima puno ljudi iz najrazličitijih segmenata društva koji su zainteresovani za bolje odnose i to je za nas ogromna šansa. Ohrabrujuće je da vidimo i da ljudi u Srbiji s više razumevanja i manje ostrašćenosti posmatraju Ameriku.
Bili ste nedavno na Kosovu s delegacijom Amerikanaca srpskog porekla i veoma glasno ste ukazali na katastrofalan položaj Srba. Kada to kažete američkim zvaničnicima, šta vam odgovaraju?
Za nas je ta poseta bila jako bitna da se iz prve ruke upoznamo sa situacijom na terenu kako bismo s kredibilitetom mogli da govorimo u Americi o položaju našeg naroda koji živi na prostoru Kosova i Metohije. Mi smo već jasno adresirali ka predstavnicima američke administracije ono što smo videli prilikom naše posete, ali ćemo ove razgovore nastaviti u Vašingtonu sledeće nedelje i u američkom Kongresu, kao i u drugim bitnim institucijama gde ćemo imati sastanke. Mi verujemo da je u američkom interesu mir na Balkanu, ali isto verujemo da je to i u srpskom interesu. Ne očekujemo da Amerika napravi radikalan zaokret u svojoj politici, ali želimo da istaknemo bitnost poštovanja ljudskih i religijskih prava Srba na Kosmetu, kao i poštovanja njihove privatne svojine. Na tim tekovinama se zasniva i američka država i zato verujemo da će Amerikanci razumeti ono što im budemo rekli. Kurtijeva administracija u Prištini zasniva svoju politiku na idealima suprotnim idealima slobode.
Da li je moguće da Vašington bolje razume Srbiju, a da Beograd bolje razume SAD? Mogu li ti interesi u bliskoj budućnosti da se poklope i vrate u vremena starog savezništva? Ili je to ipak utopija?
Pupin inicijativa u tom smislu služi i kao medijator u razumevanju tih interesa jer nama je stalo da obe strane bolje razumeju jedna drugu i da se izgradi poverenje koje može da nas odvede na sledeći nivo saradnje. Za to je neophodno i da ljudi u Vašingtonu koji se bave Balkanom razumeju da ovo više nisu devedesete godine, ali mi moramo da kreiramo novi narativ koji Srbiju predstavlja kao zemlju potencijala i kao kredibilnog partnera u izazovnom vremenu u kojem živimo. Danas su partnerstva jako bitna u svetu i zato mislim da Srbija i Amerika mogu da budu zemlje partneri. Velika šansa za Srbiju leži u tome što ona nije teret već se razvija zahvaljujući svom talentu i ljudima. Isto tako, mi treba bolje da razumemo Ameriku i njene interese.
Vi se zalažete za otvaranje novih poglavlja u srpsko-američkim odnosima. Odnosno, da razgovaramo više o novim prostorima za saradnju, a manje o tome oko čega se ne slažemo. Da li takav stav može doneti rezultate?
U vašim pitanjima osećam da ste vi jedan od skeptika. Ali moram da vas razočaram, takav pristup već daje rezultate i oni će biti još vidljiviji u narednom periodu. Mi ćemo u Vašingtonu predstaviti i predlog za uspostavljanje strateškog dijaloga između Srbije i SAD, na kome smo mesecima radili. Strateški dijalog treba da uspostavi jasan okvir za saradnju i to bi bio jako pozitivan signal za naše odnose. Doskora smo samo pričali o tome oko čega se ne slažemo, danas sve više pričamo o tome gde je prostor za saradnju. Ekonomska saradnja je najsvetlija tačka tih odnosa, gde je Amerika postala naš trgovinski partner broj jedan kad je reč o razmeni IT usluga. Inovacije, biotehnologije, energetika, to su sve polja gde možemo očekivati još veću saradnju. Međutim, mi moramo više da ispričamo srpsku priču u Americi i da predstavimo Srbiju iz ugla koji se često ne vidi ili nije dovoljno vidljiv, kao prostora na kome se mnogo toga dešava i u kome američke kompanije, startapi, inovatori i investitori mogu videti prostor za sebe jer nismo crna rupa nego rastuća i dinamična ekonomija na evropskom tlu.
Čitav svet čeka novembar i američke predsedničke izbore. Šta Srbija dobija pobedom Donalda Trampa, a šta pobedom Kamale Haris? Ili je to za nas sasvim svejedno?
Moramo da se ponašamo odgovorno i da gradimo dobre odnose i sa republikancima i demokratama. Ne bih se radovao niti očekivao mnogo ni od jednih, ni od drugih, već bih više radio na tome da imamo takvu poziciju da je stalo i jednima i drugima da rade s nama, da bolje razumeju naše interese i da u nama vide kredibilne partnere.
Dok razgovarate s američkim zvaničnicima, imate li utisak da je politika Stejt departmenta jedinstvena prema Srbiji ili i među sadašnjim vladajućim establišmentom u Vašingtonu ima razmimoilaženja u politici prema Beogradu?
Američka administracija je velika i sigurno da postoje različita viđenja stvari u regionu, pa i kada je reč o politici prema Beogradu. Pozitivna stvar jeste što Amerika sve više prepoznaje značaj Srbije za ovaj region i što postoji veća svest da bolji srpsko-američki odnosi znače stabilnost i prosperitet za ceo region. Nažalost, postoje glasovi u Vašingtonu, i ovde ne pričam o administraciji, kojima se ne sviđa približavanje Srbije i Amerike zato što onda mnogi gube svoje pozicije koje su izgradili na ratu iz devedesetih godina. Bolji srpsko-američki odnosi treba da budu u interesu celog regiona.
Verujem da Kasanof donosi nove ideje i svež pristup
Da li je tačan utisak da u centrali Stejt departmenta prevladavaju stari stereotipi o Srbiji, dok ljudi na terenu, poput Kristofera Hila, stvari gledaju drugačije?
Kristofer Hil dobro razume ovaj region i nije jedan od onih koji je ostao zarobljen u prošlosti. Mislim da je za srpsko-američke odnose dobro da imamo ovde ambasadora koji razume i Srbiju i region. U Stejt departmanu isto tako vidimo veću želju da čuju Beograd, a verujem da će Saša Kasanof, novi zamenik pomoćnika državnog sekretara za zapadni Balkan, doneti sa sobom nove ideje i svež pristup.
