Povodom 25. godišnjice NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, u Ruskom domu u Beogradu održana je naučna tribina „NATO agresija protiv Jugoslavije: istorijsko sećanje i dugoročne posledice”, a koja je započela minutom ćutanja za žrtve terorističkog napada u Moskvi. Uoči početka tribine otvorena je izložba fotografija pod nazivom „Zašto?” novinske agencije Tas i „Večernjih novosti”, koja svedoči o stravičnoj agresiji i patnjama civilnog stanovništva 1999. godine. Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko istakao je da je Zapad pažljivo, u etapama pripremao kao poslednji udarac agresiju 1999. godine na tadašnju Jugoslaviju, a čemu su prethodili tragični događaji početkom devedesetih u Hrvatskoj, Sloveniji i BiH.
To je bio, kako je naveo, hibridni rat, a trebalo je ugušiti Srbiju ekonomskim sankcijama. „Pripremana je omiljena situacija za NATO, a to je oslabljen protivnik”, kazao je ruski ambasador. Prema njegovim rečima, NATO je bio u šoku jer nije očekivao da će reakcija Srbije biti da se ne preda. „Amerikanci su mislili da će svi ići u podrume, međutim, građani su izlazili na mesta koja su bila moguća meta”, podsetio je Bocan-Harčenko. Rekao je da je NATO krenuo da udara po civilnim infrastrukturama bez vojnog smisla, bacali su osiromašeni uranijum, a posledice po zdravlje ljudi su ogromne, i to je, istakao je, ratni zločin. Posle toga, potpisani Kumanovski sporazum, 9. juna 1999. godine, kojim je označen kraj NATO bombardovanja, nije bio poraz Srbije, već praktično kapitulacija NATO-a, kazao je ambasador. Za Rusiju je 1999. i bombardovanje Jugoslavije bila prekretnica, jer se tada okrenula, u svakom smislu, svojoj nezavisnosti i to je težak proces, zaključio je Bocan-Harčenko.
Rukovodilac Federalne agencije za pitanja Zajednice Nezavisnih Država Jevgenij Primakov, unuk nekadašnjeg ruskog premijera, rekao je da posledice NATO bombardovanja nisu prevaziđene. „Pre 25 godina bilo je srušeno međunarodno pravo kao takvo”, naglasio je Primakov. Prema njegovim rečima, 24. marta 1999. godine, kada je NATO napao Jugoslaviju, to je bila demonstracija zapadnih država, kada je krenuo lanac događaja prava jakog zapadnog sveta koji je diktirao svoju volju, onako kako je smatrao da treba. „Ubijena devojčica Milica Rakić sada bi imala 27-28 godina, bila bi lepa, mlada devojka”, naveo je Primakov i dodao da je svet, možda, oprostio, ali da će se uvek sećati toga. „Ne, nećemo zaboraviti”, poručio je Primakov.
Konstantin Kosačov, zamenik predsednika Saveta Federacije Federalne skupštine Ruske Federacije rekao je, u video-obraćanju iz Moskve, da je NATO bombardovanje bilo kulminacija događaja pripremanih prethodnih desetak godina. Naveo je da je 1991. Nemačka priznala Sloveniju i Hrvatsku i samim tim da je kriva za rat koji se vodio na prostoru Jugoslavije. „Pravi cilj onih koji su razbijali Jugoslaviju nije bio da se osigura bezbednost građana, već da naprave probu, da se vidi da su EU i NATO jedine sile koje će određivati šta je dobro, a šta nije, prisvojili su pravo da budu izvršitelji, krvnici i sudije”, rekao je Kosačov. Podsetio je na ulogu Rusije kada je bombardovanje 1999. započelo i kada je tadašnji ruski premijer Jevgenij Primakov najpre pokušao to da spreči i posle kada je stigao u Beograd i sa predsednikom Slobodanom Miloševićem vodio razgovore kako bi se našlo rešenje. „Ali Zapad nije obraćao pažnju na mišljenje Rusije”, rekao je Kosačov i istakao da je cilj Zapada bio da se obezbedi nezavisnost Kosova, da bi imali još jednog pokornog slugu.
Agresija NATO-a bila je i za Rusiju, kao i za Srbiju, ogromna tragedija. Istakao je da Rusija podržava principijelan stav Beograda po pitanju Kosova kao i mišljenje Srbije o bombardovanju 1999. godine. Zemlje Zapada su isključivo odgovorne za ono što se dogodilo pre 25 godina, ali i za tragedije evropskog naroda kasnije, uključujući i događaje danas, ocenio je Kosačov. Čestitao je Srbiji na očuvanju suvereniteta i nezavisnosti ocenivši da su Rusija i Srbija nezavisne države koje se ne pokoravaju blokovima.
Vladimir Čižov, prvi zamenik predsednika Komiteta za odbranu i bezbednost Saveta Federacije RF, rekao je da su agresiji NATO 1999. godine prethodili neki drugi događaji, između ostalih, antisrpska propaganda, lažne vesti i pre Račka, tobožnji genocid nad Albancima i drugo. Kada je bombardovanje počelo nastavila se medijska kampanja. „Kako su Srbi reagovali?”, upitao je i naveo da su građani izašli na mostove, držali transparente zbog čega su u zapadnim zemljama svi bili zapanjeni. „Posle 78 dana agresija nije završena, nastavila se”, rekao je Čižov. Upitao je „gde je danas deo nekadašnje Jugoslavije koja je bombardovana”, odnosno „gde je Crna Gora? Ušla je u NATO”. Poručio je Srbiji da se ovom sumanutom širenju NATO-a odupre.
Izložbu „Zašto” u Ruskom domu otvorili su generalni direktor agencije Tas Andrej Kondrašov i glavni i odgovorni urednik „Novosti” Milorad Vučelić. Moderator tribine bio je Fjodor Lukjanov, politikolog i analitičar i direktor za naučni rad u Fondaciji za razvoj i podršku međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj”. Prema rečima Lukjanova, događaji iz 1999. godine su potvrda da je nova epoha počela i da su tada, a i kasnije, Rusi shvatili šta znače ti događaji. To su ključne, prelomne tačke kada pričamo o ustrojstvu današnjeg sveta. Novi svetski poredak pokušava, rekao je, i dalje da se učvrsti. „Mi smo na putu da uradimo da svet postane drugačiji”, poručio je Lukjanov zaključivši da je njihov put ispravan.
Vulin: Nije bilo genocida nad Albancima, a Račak je laž
Osnivač Pokreta socijalista Aleksandar Vulin rekao je da danas nikom nije tajna da nije bilo genocida nad kosovskim Albancima, da je Račak laž, da nije bilo 800.000 izbeglih kosovskih Albanaca. „Mi danas moramo da govorimo o posledicama koje i danas traju. Za Srbe 20. vek završio se zločinom koji nikada nije kažnjen niti će biti”, rekao je Vulin. Rat iz 1999. godine nije prestao, on se protiv Srbije i srpskog naroda vodi i danas, kao i protiv svih slobodnih naroda u želji da se vlada svetom, naglasio je Vulin i dodao da su oni 1999. godine bili ubeđeni da će vladati svetom, da neće biti otpora srpskog naroda. „Posledice NATO agresije nisu samo trajno zatrovana zemlja već pokušaj uništenja drugačijeg pogleda na svet”, istakao je Vulin. Jedna od posledica je i uvođenje straha i uverenje da će drugi da odlučuju umesto tebe, naveo je Vulin. Treba, kako je rekao, Srbi da prihvate da se neće nikad ujediniti, jer su nas tako ubedili. „Kako su se ujedinile dve Nemačke posle Drugog svetskog rata i strašnih zločina, a Srbi ne mogu?”, upitao je. To je, ocenio je Vulin, nastavak rata drugim sredstvima.