SRPSKA ekavica opet se našla na udaru montenegrina. Ovog puta u Budvi, a na svojoj koži diskriminaciju je osetila učenica Srednje meštovite škole “Danilo Kiš”, Sara Bulatović, koja govori i piše na ekavici.
Novosti
Ona je zbog toga bila sprečena da otvori festival “Grad teatar” i da pozajmi svoj glas za uvodnu besedu, kao neko ko je ostvario izvanredne rezultate u retorici. Međutim, upozorena je da, iako se radilo o običnoj najavi, a ne odlomku nekog dela koje je pisano ijekavicom, ne može govoriti ekavicom!
Nažalost, nije ovo prvi slučaj u Crnoj Gori a da nadležne institucije ćute. U Podgorici je nedavno jedna profesorica zapretila učenici iz “mešovitog braka” koja koristi ekavicu da sa njom neće na taj način komunicirati jer joj je preko glave “govedarskog jezika”!
Dete je bilo u šoku, kao i njena majka koja je iz Srbije, žive u glavnom gradu i koriste čistu ekavicu, dok tata koristi ijekavicu. Dešavalo se da učenik dobije slabu ocenu zato što na kontrolnom napiše – lepo, po navici, a ne – lijepo?! Pojedinci u prosveti idu toliko daleko testirajući decu i ubeđujući da nije pravilno reći “uplašio se”, nego “metnuo u strah”.
Jezičari Adnana Čirgića i posle pada bivšeg režima se ne predaju. Forsiraju svoja tumačenja jezika i ekavice u Montenegru. Izbrojali su da ekavica ovde broji tek 190 godina, u odnosu na crnogorsku ijekavicu od 465 leta. Čirgićevci dalje tvrde da srpski jezik u Crnoj Gori nikada nije postojao do 1834. godine, već je on nastao od drugih jezika – crnogorskog, bosanskog, hrvatskog!
Pao im je mrak na oči kada su učenici u jednoj školi u Herceg Novom dobili testove znanja iz maternjeg jezika, u kome su reči, glagoli, pridevi i ostalo, ispisani na ekavici, a oni na istoj toj ekavici odgovorili tačno i precizno. Sa školskog montenegrini se sele i na druge terene, pa im čak smeta što poznati glumav i Nikšićanin Andrija Milošević koristi ekavicu. Sude oni i Podgoričaninu Sergeju Ćetkoviću koji takođe koristi izraze – lepo, belo…