Predsednica Skupštine Ana Brnabić komentarisala je na svom Iks nalogu „ekonomsku analizu” projekta „Jadar”, koja, kako je istakla, sadrži neistine.
Ona je navela da su analizu radili Z. Drakulić, B. Mijatović, D. Popović, D. Šoškić, ali i „nepotpisani” Boža Đelić.
Brnabićeva je navela tri ključne poruke, a prva je nastavak lažnih vesti, gde je objasnila da nisu odobrene nikakve subvencije slovačkoj kompaniji InoBat, niti je pomenuta kompanija za njih uopšte aplicirala.
“Drugo, autori analize dedukcijom tipa ‘ako ovo, ili ako ono, onda nam neće ni trebati’, otkrili ono što čitava EU ne zna – litijum Evropi neće ni trebati. I kao treće, autori su istakli kandidaturu za Nobela za ekonomiju – analiza ekonomske opravdanosti projekta koji zauzima 390 hektara u odnosu na celokupnu populaciju jedne zemlje iliti ‘hajde da se vratimo na babe i žabe, ima više smisla od ovog’ ,napisala je Brnabićeva.
Brnabićeva je detaljno objasnila da je prvo ovaj “uradak, kao i predlog zakona o zabrani litijuma”, sadrži očigledne i lako proverljive neistine, odnosno najobičnije laži.
“Na primer na strani šest stoji: Vlada Republike Srbije odlučila je u septembru 2023. godine da odobri rekordne subvencije u iznosu od 419 miliona evra malo poznatoj slovačkoj kompaniji InoBat mada ona nema nijedan dan iskustva u masovnoj proizvodnji elekričnih baterija. To je laž. Vlada Srbije je sa InoBat potpisala neobavezujući Memorandum o razumevanju. Subvencije nije odobrila, niti je InoBat za subvencije do danas aplicirao”, rekla je ona.
Brnabićeva je objasnila da na strani broj devet, autori kažu: “Ukoliko bi kineski automobili, koji su trenutno dvostruko jeftiniji dobili trku sa EU, ili EU i Kina se dogovore oko podele tržišta električnih automobila, što je realnije, Projekat Jadar bi postao nepotreban”, rekla izgleda više autori teksta znaju o EU strategiji održivosti, nezavisnosti u oblasti strateških sirovina i konkurentnosti, od Ursule fon der Lajen, Olafa Šolca i Emanuela Makrona zajedno.
“Zašto li oni otvaraju svoje litijumske rudnike ako će, ukoliko je ova ‘analiza’ tačna, isti biti nepotrebni? Da ne govorimo o ‘argumentu’- ukoliko bi se desilo ovo, ili ukoliko bi se desilo ono, ovaj projekat bi bio nepotreban. Jak argument”, navela je ona.
Treće, ako se pogledaju pretpostavke, dodaje Brnabić, o tome, kolika bi bila ulaganja države Srbije u infrastrukturu za ovaj projekat, deluje kao da u tom delu zemlje niko ne živi.
“Pa svi putevi koje planiramo, železnica, gasovod, unapređenje prenosne elektro mreže i ostalo, služi samo i isključivo za rudnik. To vam je ona teza opozicije da brzu saobraćajnicu od Šapca do Loznice gradimo zbog Rio Tinta, a ne zbog ljudi u Loznici i lozničkom kraju. Valjda smo i autoput do Šapca izgradili zbog Rio Tinta, a ne zbog ljudi?”, rekla je ona.
Istakla je da je najcitiraniji zaključak “analize” da, iako će projekat zaposliti više od 3.000 ljud i, ako je sve u “analizi” tačno, a daleko je od toga, prihod za Srbiju biti 17,4 miliona evra godišnje ili 2,6 evra po glavi stanovnika godišnje.
“Hajd’ sad – Zašto bi neko od prihod od projekta koji zauzima 390 ha računa u odnosu na ukupni broj stanovnika u Srbiji. Pa ni za projekte koji zauzimaju 20.000 ha ili 60.000 ha se prihod ne deli po broju stanovnika da bi se videlo da li su isplativi, a ne za projekat koji zauzima 390 ha! Ako bismo, ipak, uzeli da prihod jeste 17,4 miliona evra godišnje za Srbiju, s obzirom na to da ukupni projekat zauzima teritoriju od 390 ha, to bi značio prihod od skoro 45.000 evra godišnje po hektaru. I više, jer je rudnik pod zemljom, pa poljoprivredna aktivnost može da se nastavi”, objasnila je predsednica Skupštine.
Da takav prihod po hektaru imamo u poljoprivredi, navodi Brnabić, gde je za ratarske kulture godišnji prihod po hektaru u proseku oko 1.000-1.500 evra, a za voćarstvo u proseku oko 15.000 evra, maksimalno 20.000 evra ili za svaku investiciju u zemlji, to bi svakako značilo mnogo bogatiju Srbiju.
“To je i svakako najjači utisak „analize”: računica prihoda po glavi stanovnika čitave Srbije od projekta koji zauzima površinu od 390 hektara. 0,03 odsto poljoprivrednog zemljišta naše zemlje. Ko se toga setio, tog za Nobela odmah!”, dodala je ona, prenosi Tanjug.
