Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Dušan Kozarev poručio je danas je u Varšavi, na marginama Konferencije OEBS o ljudskoj dimenziji, da da jedino snažno međunarodno prisustvo, uz insistiranje na vladavini prava, može da garantuje bezbednost svih građana u južnoj srpskoj pokrajini.
Kozarev je učesnike skupa na specijalno organizovanoj prezentaciji informisao o situaciji na AP KiM i pritiscima kojima je srpski narod na terenu izložen, ističući da bezbednosna situacija u južnoj srpskoj pokrajini predstavlja razlog za duboku zabrinutost.
Svedoci smo da se nealbansko stanovništvo iz dana u dan suočava sa različitim oblicima institucionalne i verske diskriminacije, nasilja, kršenjem prava na slobodno učešće u izbornom procesu, eksproprijacijom imovine, kao i ekonomskom neizvesnošću”, rekao je Kozarev, saopštilo je resorno ministarstvo.
Precizirao je da je, od dolaska Albina Kurtija na čelo privremenih institucija samouprave u Prištini, za samo nepune četiri godine broj etnički motivisanih napada i incidenata protiv Srba uvećan za 50 odsto, odnosno da je od januara 2021. do danas izvršeno 547 napada, od čega 27 na decu.
Kako je naveo, na sedam osoba je pucano, uključujući jedno dete uzrasta 11 godina, izvršeno je 79 arbitrarnih hapšenja Srba, a tzv. kosovska policija je upotrebila prekomernu silu više od stotinu puta.
Posebno je istakao zabrinutost zbog situacije u kojoj se srpski narod na AP Kosovu i Metohiji nalazi zbog odluke Prištine o ukidanju dinara kao sredstva plaćanja, imajući u vidu da Srbi i srpske institucije u Pokrajini opstaju i funkcionišu zahvaljujući finansijskim davanjima koja dolaze iz centralne Srbije.
Naglasio je da je poslednje u nizu brutalnih kršenja osnovnih prava Srba nedavni upad tzv. kosovske policije u institucije na severu Kosova i Metohije, koje pružaju minimum javnih usluga i preko kojih se obezbeđuju plate, penzije, zdravstvena i socijalna zaštita.
Ovi potezi, prema rečima Kozareva, za cilj imaju etničko čišćenje Srba i nealbanskog stanovništva, a tome u prilog govori činjenica da je u poslednjih godinu dana 15 odsto srpskog stanovništva napustilo pokrajinu.
Kozarev je poručio da Priština na najgrublji mogući način opstruiše dijalog o normalizaciji odnosa i izbegava formiranje Zajednice srpskih opština, s obzirom na to da je u postignutim dogovorima finansijska podrška Srbima predviđena upravo kroz nadležnosti Zajednice srpskih opština.
Kozarev je u okviru prezentacije predstavio plan Beograda u sedam tačaka, koji sadrži mere čiji je cilj zaštita Srba na Kosovu i Metohiji, očuvanje dijaloga kao ključnog instrumenta za normalizaciju stanja na terenu i uklanjanje posledica štetnog delovanja Prištine.
Poručio je da je Beograd spreman da vodi konstruktivan dijalog, sarađuje sa EU i međunarodnim partnerima u cilju doprinosa regionalnoj stabilnosti.
Događaj na marginama skupa u Varšavi deo je globalne diplomatske kampanje Srbije za zaštitu prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Pored Kozareva, gostima se obratila ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura, a sutra će na plenarnoj sesiji kojom će biti zatvorena ovogodišnja konferencija govoriti pomoćnica ministra spoljnih poslova Katarina Lalić Smajević.
Među gostima su, između ostalih, bili predstavnici misija iz Španije, Slovačke, Slovenije, SAD, Azerbejdžana, Austrije, Estonije, Gruzije, Bugarske, Hrvatske, Kipra, BiH, Severne Makedonije, ODIHR-a i civilnog sektora, prenosi Tanjug.
