Ukoliko Albin Kurti i treći put dođe na čelo privremenih institucija u Prištini, više je nego izvesno da će nastaviti da vodi politiku nasilja prema Srbima. Poznavaoci političkih prilika na KiM, međutim, nisu jednoglasno uvereni da će „Samoopredeljenje” moći samostalno da formira vladu, uprkos pobedi na izborima, zakazanim za 9. februar 2025. Čuju se i ocene da bi potencijalni razlaz sa Vjosom Osmani spustio podršku Kurtijevoj partiji na 30 odsto. No, za sada, sve su to samo spekulacije i glavno pitanje je da li će Osmanijeva od glavnih pokrovitelja tzv. Kosova dobiti nalog za rušenje aktuelnog premijera privremenih institucija. Podsetimo, tzv. kosovska predsednica boravila je u septembru u SAD, gde je posetila čuvela vojnu akademiju „Vest point”. Američki vojnici su je dočekali ovacijama, uzvikujući „Kosova, Kosova”, a ona im se obratila na odličnom engleskom jeziku.
S druge strane, „Samoopredeljenje” je objavilo da, prema istraživanjima Međunarodnog republikanskog instituta, imaju podršku 55 odsto građana. Kurti je već samouvereno poručio „neka ’Samoopredeljenje’ osvoji šampionat i kup”. Mogućnost da on dobije još jedan mandat zabrinjava deo albanske javnosti, najviše zbog straha od potencijalne izolacije i sankcija, kvarenja odnosa sa SAD i drugim saveznicima, ali i zbog nezadovoljstva ekonomskim standardom. U tekstu „Sofizam Albina Kurtija i istina kao paradoks”, na portalu „Reporteri”, podseća se na to da je Kurti pre tri godine odneo ubedljivu pobedu manipulišući biračima. „Ubedio je više od 50 odsto birača da je period 1999–2021 bio najgori u istoriji Kosova”, navodi se u tekstu.
Portal „Epoka e re” objavio je tekst „Izbori dolaze, mladi nam odlaze”, u kome se navodi i da mladi ljudi danas „glasaju” za kartu u jednom pravcu, da bi otišli sa KiM, a navodi se i da su razočarani u to što političke partije funkcionišu kao srednjovekovna plemena.
Čuju se i glasovi onih koji su do skoro podržavali Kurtija. Među njima je i kolumnista Bedžet Šalja Bajgora. „Kurti je bez ikakve emocije, korektnosti, poštenja i humanosti, napravio računicu kako da dođe do vrha moći, što je i ostvario. Tvrdilo se da je trebao da postane kao Hasan Priština, realnost je da se on pretvorio u Nerona, koji govori albanski, srpski i engleski jezik. Ambijent je pogodan, sa vladinim kabinetom u kojem se takmiči ko je najveći mrzitelj i neznalica, najreprezentativniji i najomiljeniji diktatoru”, navodi ovaj autor.
Politički analitičar iz Prištine Visar Džani ocenio da nijedna stranka neće osvojiti više od 50 odsto glasova i da će morati da bude formirana koaliciona vlada, s čime je saglasan i profesor Muhamet Keljmendi. Šef Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj, koji na izbore izlazi sa Socijaldemokratskom partijom Fatmira Ljimaja, rekao je da će „Samooopredeljenje” osvojiti manje od 30 odsto glasova. Poslanik Demokratskog saveza Kosova (DSK) Armend Zemaj uveren je da će na narednim izborima prva biti njegova stranka, a zatim „Samoopredeljenje”. Iz Demokratske partije Kosova (DPK), čiji je osnivač Tači, poručili su da su već spremni na to da će biti pobednici u izbornoj trci.
Dovoljno je podsetiti da je „Samoopredeljenje” 2021. osvojilo 58 od 120 mesta u parlamentu i da tada Kurtiju nije bila potrebna podrška neke druge partije za vladu, što je bio preduslov da dobije odrešene ruke i stvori krizu koja danas preti da zapali čitavu pokrajinu i region. Ono što bi, prema pisanju medija na albanskom jeziku, sada moglo da utiče na mogućnost da Kurtijevo „Samooporedeljenje” osvoji oko 30 odsto glasova jeste potencijalni razlaz za Vjosom Osmani.
U albanskoj javnosti izveštavano je o nekoliko incidenata, među kojima su onaj kada je obezbeđenje na aerodromu u Skoplju Osmanijevoj pokušalo da oduzme mobilni telefon, ali i Kurtijev izostanak sa sastanka koji je ona sazvala u vezi sa konsultacijma o parlamentarnim izborima, kao i navodni razlaz Osmanijeve i ministarke spoljnih poslova Donike Gervale Švarc. Tokom poslednje posete SAD, ona je pratila Kurtija, a Osmanijevu je pratio ambasador tzv. Kosova u SAD. Prema pisanju medija na albanskom jeziku, Kurti i Osmanijeva su nastupili kao predstavnici različitih strana.
Ona je izvesan broj simpatizera i pristalica svoje nekadašnje stranke, DSK, svojevremeno okupila u Gudžo partiju, koja je u koaliciji sa „Samoopredeljenjem” i „Aletranitvom”. Pre više od mesec dana koalicini partneri izdali su zajedničko saopštenje u kome su objasnili da nije prihvaćen njihov zahtev da nastupe u koaliciji na predstojećim izborima, ali da će predstaviti zajednički program. Na poslednjim izborima, Osmanijeva je pojedinačno osvojila najviše glasova, odnosno 300.788, a tada je bila na listi „Samoopredeljenja”, budući da prištinski izborni sistem podrazumeva takav način glasanja. Prema nekim navodima, to je najbolji pojedinačni rezultat u istoriji tzv. Kosova. Ako dođe do razlaza, postavlja se pitanje kome odlazi oko 300.000 glasova. U albanskoj javnosti na KiM mnogo se spekulisalo o tome da li postoji mogućnost da Osmanijeva pozove svoje birače da glasaju za njenu bivšu stranku, tj. Demokratski savez Kosova.