Novinar i publicista sa Kosova i Metohije Migjen Keljmendi izjavio je da Srbija vraća ulogu lidera u regionu i da je postala američki i evropski prioritet na Zapadnom Balkanu, dodajući da je stav aktuelne kosovske vlade pogrešan.
Na pitanje postoji li multietničko Kosovo i da li je etničko pitanje prevaziđeno, Keljmendi kaže da su na Kosovu zastupljene sve nacionalnosti.
“Kosovo nije nacionalna država, Kosovo je, kao što piše u Ustavu, državna država. U njemu su zastupljene sve nacionalnosti. Ovo je država svih: Srba, Bošnjaka, Turaka. Ustav garantuje mesta u našoj skupštini drugim etničkim grupama. Zvanični jezik je albanski, srpski i engleski kao treći”, kazao je Keljmendi, gostujući na UET forumu, prenosi Ekonomija onlajn.
Keljmendi ističe da je “Priština bila politički miljenik Amerike i EU na Balkanu”.
“Ceo proces formiranja i osamostaljivanja države je do kraja osmišljen, koordiniran i realizovan uz pomoć Stejt departmenta i evropskih vlada. Zato je tih 100 priznanja usledilo odmah. Ovo je lep deo našeg odnosa sa Amerikancima i Evropljanima. Ali šta se desilo u ovom drugom delu, uglavnom ovih poslednjih pet godina… Američki stav prema Srbiji se radikalno promenio, posebno posle rata u Ukrajini. Srbija je danas mezimica Bele kuće i Stejt departmenta. Najvažniji političar u ovom kontekstu danas je Vučić. On je osoba preko koje ova dva visoka američka tela po svaku cenu pokušavaju da Srbiju udalje od ruskih i kineskih uticaja i okrenu ka Evropi i Natou”, kazao je Keljmendi.
Dodaje da to nije na račun Kosova iako tako misli vlada kosovskog premijera Aljbina Kurtija.
“Promena politika za region i redefinisanje novih prioriteta od strane Vašingtona i Brisela. Danas je fokus na Beogradu, a protagonista je Vučić. Ovaj, nimalo lak zadatak, poveren je sadašnjem diplomati, gospodinu Kristoferu Hilu. Iako je penzionisan, pozivaju ga i daju mu puna ovlašćenja u ovoj misiji. Gospodin Hil je uvek bio blizak vlasti u Beogradu. Na konferenciji u Rambujeu govorio je protiv vojne intervencije na Srbiju i propagirao autonomiju Kosova unutar Srbije. Rat u Ukrajini je samo ubrzao ovu politiku i nove prioritete, što je rezultiralo povratkom Srbije kao regionalne sile. Srbija se danas doživljava kao partner zapadnih zemalja, lider regiona, kandidat za članstvo u EU i Nato. Međutim, ova rekonfiguracija političkih snaga u regionu, gde Srbija treba da bude u centru, gde je Srbija prioritet zapadnih vlada, zahtevala je novu vlast i političke protagoniste u državama regiona”, izjavio je Keljmendi.
Kako kaže, slaganje i komplementarnost Beograda sa ovim zapadnim politikama i prioritetima nije bilo bez uslova.
“Povratak uticaja Srbije u regionu, kao i pre intervencije Natoa, i njena nova uloga političkog i ekonomskog lidera regiona, zahtevali su slom tri vlade u regionu. Proglašenjem nezavisnosti Kosova, sa suverenim vladama u Podgorici i Skoplju, uticaj Srbije je bio okrnjen i otežan, tako da je ova situacija morala da se promeni. Edi Rama, Dritan Abazović, Aljbin Kurti i Hristijan Mickoski bili su protagonisti urušavanja prepreka da Srbija povrati svoj uticaj i ulogu u regionu, u svetlu novih zapadnih prioriteta. Kao neizbežan uslov Beograda, predstavnici rata na Kosovu, čiji je uspeh Beograd uvek doživljavao kao uvredu, moraju biti suđeni i uklonjeni sa političke scene Kosova”, kazao je Keljmendi.
Na pitanje gde su interesi Kosova u ovoj novoj konfiguraciji, Keljmendi navodi da Kosovo nema udobnost da ne sarađuje sa SAD.
“Ako je Srbija danas američki i evropski prioritet regiona, to ne znači da je vlada na Kosovu bila spremna da zauzme stav odbijanja prema ovim prioritetima. Kosovo nema udobnost da ne bude kooperativno i komplementarno sa američkom i evropskom politikom u regionu. Odgovorna vlast bi morala da nađe svoje mesto i interes u ovoj novoj konstelaciji snaga u regionu. Ovakav stav koji vlada na Kosovu danas ima potpuno je pogrešan, jer nas drži podalje od slike i sukobljava nas sa najvažnijim međunarodnim faktorima”, istakao je Keljemndi.
