Nastavak i ubrzanje rasta, to je ključ ovog rebalansa, jer što je veći bruto društveni proizvod, to je više novca za sve, pa i za povećanje plata i penzija. Cilj nam je da do 2027. godine prosečna plata bude 1.400 evra, a prosečna penzija 650 evra, rekao je juče ministar finansija Siniša Mali, predstavljajući u Skupštini Srbije izmene Zakona o budžetu za ovu godinu. Rebalans se, naveo je, radi zbog većih prihoda od 132,5 milijardi dinara koji će biti usmereni ka više oblasti, među kojima je poljoprivreda. Poslanici vladajuće koalicije najavili su podršku rebalansu, a opozicionari kritikuju novac namenjen Ekspu i nabavci „rafala”, tvrdeći da je to „bacanje para kroz prozor”.
Obrazlažući predložena rešenja, Mali je rekao da Srbija danas ima drugi najveći rast BDP-a u Evropi u prvoj polovini godini od 4,3 odsto rasta i dodao da rebalans proizlazi iz trenutnog stanja naše privrede i da je definisan ciljevima iz programa Srbija 2027. Istakao je: „Za ostvarenje tog programa po kojem ne samo da treba uložiti dodatan novac u infrastrukturu po celoj Srbiji, u 323 projekta koji treba da podignu kvalitet infrastrukture u našoj zemlji, već nam je to cilj koji treba da dovede do toga da nam prosečna zarada u Srbiji na kraju 2027. godine bude 1.400 evra, prosečna penzija 650 evra i minimalna zarada 650 evra.”
Ministar finansija je istakao: „Do kraja godine očekujem stopu rasta od 3,7 ili 3,8, odsto. Dakle, i dalje ćemo biti među top dve ili tri ekonomije u Evropi. To je važno, jer što brže i više rastemo, to je veća osnova za podizanje plata, penzija, minimalne zarade i daljih investicija i u poljoprivredu, kulturu, ekologiju, zdravstvo i sve ono što je, na kraju krajeva, i deo ovog rebalansa budžeta.” Podsetio je da je dogovoreno podizanje minimalne zarade od 1. januara za 13,7 odsto – „biće 457 evra.” Naveo je da je, prema poslednjem podatku, iz juna ove godine, prosečna plata bila 818 evra, a da se očekuje da do kraja godine bude 920 ili 922 evra.
Kazao je da se ide s dodatnim povećanjem penzija mesec dana ranije, od 1. decembra, čime je ispunjena molba predsednika republike. Istakao je: „U rebalansu idemo sa dodatnim ulaganjima za poljoprivredu – 18 milijardi dinara, a u zdravstvo 28,7 milijardi, od čega najveći deo ide za lečenje retkih bolesti i lečenje dece u inostranstvu. Za prosvetu dodatno 12 milijardi dinara, za nauku dve milijarde dinara, za kulturu, za vojsku 48,6 milijarde dinara. Ono što mi je posebno važno, što direktno doprinosi rastu našeg BDP-a, jesu kapitalne investicije, dodatnih 111 milijardi dinara u rebalansu. Ukupan budžet za kapitalne investicije time je 706 milijardi dinara, nikada nije bio veći.”
U raspravi je Aleksandar Jovanović Ćuta (EU) rekao da hoće nešto da poruči „Panti, koji reče u Njujorku da će da dođe ovde da nas razbuca kao pitu” i dodao: „Neka dođe u skupštinu i uradi ono što najbolje zna – razbucavanje svega kao pite, počev od države i KiM, koje je razbucao kao pitu, zajedno s institucijama ove zemlje. Dvanaest godina ste lagali ljude, počev od Srba na Kosovu. Zašto ne zakažete sednicu o Kosovu? Što se budžeta tiče, 52 odsto ide za ’rafale’ i za Ekspo. Vučić je prvo rekao da Ekspo košta 12 milijardi evra, a 24 sata posle – 18 milijardi. Frljate se milijardama dok narod nema šta da jede. Ekspo u Milanu je koštao 13 milijardi evra, u Šangaju 4,2 milijarde, u Dubaiju sedam milijardi evra, a kad naša vlast nešto nabavlja – ne zna se koliko košta.” Pokazavši fotografiju, kako je rekao, računovođe Al Kaponea, kazao je: „Vučić treba da povede računa ko mu vodi finansije, kako je krenuo završiće kao Al Kapone.” Obratio se i ministarki Milici Đurđević Stamenkovski, da je, kako je kazao, podseti šta je govorila o Vučiću 2023. godine, pročitavši deo njenog obraćanja u predizbornoj kampanji, u kojem je od Vučića tražila da „ne proda Srbiju, ni ’Trepču’ za ’Rio Tinto’”. Završio je porukom da se „u Srbiji litijum kopati neće”.
Replicirao mu je šef poslaničke grupe SNS-a Milenko Jovanov, kazavši da sve što je rekao „slušamo već dve godine, ali bilo bi iluzorno očekivati da neko ko ne zna da sastavi dnevni red sednice koju traži, napravi analizu rebalansa budžeta. Njih 80 je potpisalo predlog, tu su lideri opozicije, i niko deset dana nije primetio da im fali pola dnevnog reda od dve tačke. Što se litijuma tiče, odluka će biti doneta kad se stručnjaci budu izjasnili, a Ćuta svakako nije stručnjak. Čekamo šta će struka reći.”
Ministar Mali je rekao da Ekspo neće koštati 17 milijardi evra i dodao: „Mi smo pred građane izašli s programom od 323 projekta za celu Srbiju. Što se Ekspa tiče, koštaće 12 milijardi evra, a u to ulazi izgradnja pruge do tog dela Beograda, kao i kompletna kanalizaciona mreža u tom delu grada. Ekspo je naša najveća razvojna šansa da se predstavimo svetu. Za ’rafale’ je namenjeno 48,6 milijardi dinara, a za Ekspo 20,4 milijarde, što je 3,1 odsto budžeta, koji iznosi 2.173,3 milijarde dinara.”
Reagovao je i premijer Miloš Vučević pozivom Jovanoviću da kaže šta je njegova politika o KiM. Kazao je: „Ja se radujem da pričam o Kosovu i Metohiji s vama pod jednim uslovom – da mi kažete kakva je vaša politika o KiM, a da ne kažete suprotna od naše politike, jer to suprotno može da bude izdaja KiM, a može da bude i rat. Kad budete jednom izneli vašu politiku – tada ćemo moći da pričamo. Teško je da vam dam ozbiljan odgovor, proleteli ste sve medijski atraktivne teme – od litijuma, ’rafala’, plata, KiM, bez ijedne činjenice koja bi trebalo da potkrepi ono što ste hteli da navedete. Morate da razlikujete šta je Ekspo kao manifestacija, a šta je projekat razvoja Srbije 2027, u koji spada i Ekspo. Zato imate nerazumevanje šta podrazumeva ceo taj finansijski paket i rasta BDP-a, rebrendiranja Srbije u međunarodnim okolnostima i daleko bolje pozicioniranje. Što se tiče ’rafala’, to je dobra akvizicija za Vojsku Srbije i Ministarstvo odbrane, a dobra je kao geopolitička odluka.” Što se tiče KiM, Vučević je rekao da mu je opozicija, dok je kao mandatar iz ekspozea čitao deo o KiM, dobacivala „to je dosadno, preskoči”, dodajući da to može da se vidi u stenogramima i na snimcima sa sednice.
Ministarka Milica Đurđević Stamenkovski rekla je da Jovanović „nijednu reč nije rekao o zakonu koji sam predstavila zato što nemate šta da kažete”. Kazala je da čvrsto stoji iza svojih reči iz 2023. godine, navodeći da se razlikuje pogled iz opozicije i kad ste s druge strane, „jer kad ste u vladi imate bolji uvid sa svih strana i odgovornost za ono što kažete”. Dodala je: „Za mene i za vladu Srbije KiM je sastavni deo Srbije. Ni ja, ni vlada nikad nećemo priznati nezavisnost KiM, to je i politika koju danas u Njujorku brani predsednik Aleksandar Vučić, a razlike postoje. Ali, i za mene i za vladu – KiM je deo Srbije.”
I drugi opozicionari su slično govorili i dobijali iste odgovore od premijera i ministara. Slobodan Cvejić (Srce) kazao je da se nastavlja politika neracionalne, fiskalne i ekonomske politike „koja tovari teret na leđa generacija koje će doći – niko neće poreći činjenicu da su napravljeni neki putevi ili da su urađene neke zgrade, ali mnogi od ovih rezultata su na klimavim nogama”.
Borisav Antonijević (Mi – snaga naroda) kazao je da je rebalans „neblagovremen, pogrešan, netransparentan, nenamenski i nezakonit”. Zoran Lutovac (DS) kritikovao je svaku stavku, pa i novac namenjen Kancelariji za KiM – „što je manje Srbije na KiM, to je više para za Kancelariju” i, između ostalog, predložio da se, „umesto obaveznog vojnog roka, uvede obavezna srednja škola”. Premijer Vučević je Lutovcu, između ostalog, rekao da bi trebalo da podrži baš deo za kancelariju, jer je „namenjen osnaživanju našeg naroda na KiM, koji trpi teror svakog dana, ostaje bez posla i sve teže živi” i najavio „vrlo brzo predlog zakona o KiM.”
Vučević: „Rafali” za još sigurnije nebo iznad Srbije
Radujem se dolasku francuskih borbenih aviona „rafal” u Srbiju. S njima, uz eskadrile „mig 29” koje već imamo, nebo nad Srbijom biće još bezbednije, rekao je juče premijer Miloš Vučević, odgovarajući Branku Pavloviću (Mi – glas iz naroda), koji je kritikovao nabavku „rafala”. Pavlović je najavio podršku izmenama Zakona o podršci porodicama s decom, „zato što je to dobar zakon”, ali smatra da je pogrešno nabavljati francuske borbene avione: „Francuska je članica NATO-a, a u slučaju nekih problema, članice NATO-a bi pritiskom na dugme mogle da isključe borbenu opremu kupljenu od njih i šta ćemo onda da radimo, nećemo moći da se branimo.”
Vučević je rekao da je Pavlovićeva tvrdnja neistinita, te da je nacionalni interes Srbije da širi broj zemalja s kojima sarađuje u namenskoj industriji i kupovini naoružanja. Dodao je: „Imajući vidu ono što se dešava na KiM i u regionu, da neke države kupuju ozbiljne sisteme, koje mogu da predstavljaju opasnost za nas, pre svega ’hajmars’, moraćemo da imamo adekvatan odgovor. Videćete, vrlo brzo izaći ćemo s novim sistemima kojima će Vojska Srbije raspolagati, ne da bismo ratovali protiv nekog, nego da bismo odvratili one koji se naoružavaju, a koji bi to naoružanje mogli da upotrebe protiv nas.”
Premijer je rekao da mi trenutno u ratnom vazduhoplovstvu Vojske Srbije imamo helikoptere proizvedene u Francuskoj: „Naši najsnažniji, najmoćniji radari su upravo francuski GM-400 i sada, posle dugo, dugo godina, da ne kažem decenija, dobijamo potpunu sliku od Jadranskog mora do Egejskog, odnosno Sredozemnog mora, prvi put, s četiri nova radara, mi smo pokrivali nebo, ne samo Srbije, nego čitavog regiona.” Naveo je da je od Kine nabavljena oprema protivvazduhoplovne odbrane, podsetivši na nabavku aviona „mig 29” – „imamo naoružanje koje je proizvedeno u Rusiji, Kini, ali i u Francuskoj, Britaniji, Nemačkoj, to je jedna kompilacija onoga što Srbija smatra da je najbolje”. Podsetio je i na „objektivne probleme kod nabavki aviona iz Kine i Rusije”. Predsednica parlamenta Ana Brnabić rekla je Lutovcu da bi mu izrekla opomenu zato što je rekao „kada je Kosovo bilo deo Srbije kao autonomija”, ali da to neće učiniti zbog slobode govora, ali „ovo je uvreda za Narodnu skupštinu, a Kosovo je i dalje deo Srbije”.
Veći roditeljski dodatak, manje administracije
Povećanje roditeljskog dodatka je ključna novina predloženih izmena Zakona o finansijskoj podršci porodicama s decom, rekla je juče resorna ministarka Milica Đurđević Stamenkovski, predstavljajući ovaj akt u Skupštini Srbije. Navela je: „Roditeljski dodatak za prvo dete za decu rođenu od 1. januara ove godine povećava se na 500.000 dinara, za drugo na 600.000, za treće na 2,28 miliona, a za četvrto na 3,18 miliona dinara. Ukoliko usvojite ovo što predlažemo, imaćemo najveći roditeljski dodatak na Balkanu. Jednokratna pomoć za drugo i treće dete iznosiće 135.000 dinara, a paušal za bebi opremu iznosiće 7.500 dinara.”
Ministarka je, između ostalog, rekla da je novina i smanjenje administracije. Prema njenim rečima, predloženim izmenama u isti položaj se dovode žene koje ostvaruju pravo na naknadu zarade i žene koje ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta u pogledu posmatranja osnovica koje su od uticaja na ostvarivanje prava, jer se, „više ne računaju osnovice koje su ostvarene pre otvaranja trudničkog bolovanja”. Dodala je: „Na ovaj način smo izjednačili položaj žena koje su u radnom odnosu sa ženama preduzetnicama koje samostalno obavljaju delatnost.”
