Premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti je sve karte na novembarskim američkim predsedničkim izborima stavio na pobedu kandidatkinje Demokratske stranke Kamale Haris. Dok albanski ekstremista kao jedinu politiku bira traženje podrške iz inostranstva za svoj obračun za Srbima, za razliku od njega, Beograd vodi aktivnu i uravnoteženu spoljnu politiku, vodeći u takvim uslovima računa o srpskim nacionalnim interesima. Dokaz da je Kurtijev jedini cilj izazivanje haosa na Kosmetu, čemu je podredio i svoje lobiranje u inostranstvu, jeste i najnoviji upad njegovih „do zuba” naoružanih specijalaca u institucije Republike Srbije u petak. To je ujedno i opomena za međunarodnu zajednicu na Kosmetu, o čije se poruke prištinski premijer više puta oglušio, ne odustajući od jednostranih akcija.
Nakon svega, utisak je da Kurti sa ovakvim brutalnim akcijama i provociranjem sukoba s Beogradom žuri, između ostalog, zato što bi mu eventualni uspeh Donalda Trampa prouzrokovao glavobolju. Ne skrivajući u javnosti svoj isključiv stav, on je već rekao da bi Trampov povratak u Belu kuću stvorio anksioznost u celoj Evropi, kao i na Kosovu i Metohiji. Time bi politička pozicija aktuelnog premijera privremenih institucija bila ozbiljno uzdrmana, jer je poznato da je Ričard Grenel jedan od glavnih operativaca Republikanske partije, istovremeno i najveći kritičar sadašnje vlasti u Prištini.
Stoga nije iznenađenje nedavno Kurtijevo učešće na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Čikagu. Priština za to vreme veštački stvara tenzije sa Beogradom, ali, bar javno, i sa Briselom i Vašingtonom, jer Kurti procenjuje, da će ako do kraja godine ne postigne neke značajnije rezultate, ostvarenje njihovih maksimalističkih ciljeva, a to je „uzajamno priznanje”, biti sve teže ostvarivo. Taj neuspeh će biti i minus u izbornoj kampanji Samoopredeljenja.
Jedan od diplomata u Vašingtonu navodi da je kod kosmetskih Albanaca primetna bojazan da će Tramp ponovo pobediti i da tada SAD neće mnogo vremena posvetiti ovom delu Evrope. Dodatna nevolja je što će tražiti da sve što je potpisano bude sprovedeno u delo. Podseća da su Albanci zapamtili da posle trijumfa Trampa nisu imali bezrezervnu podršku na koju su navikli da imaju iz Vašingtona i da su im godinama tolerisali sve gluposti i nedoslednosti koje su činili. „Štaviše, zbog aktivne politike predsednika Srbije Aleksandra Vučića došlo je čak do promene u politici SAD prema regionu. Ne u tom smislu da bi Amerika mogla da povuče odluku o priznanju Kosmeta, ali je bilo primetno da je Kurti i tada, kao i danas, označen kao glavni kamen spoticanja da dođe do kompromisa. Za kratko vreme Beograd je u odnosu na Prištinu imao prednost u svakom pogledu što se tiče odnosa sa SAD. I to je onaj strah koji sada na neki način gura stvari mnogo brže nego što bi mnogi u Vašingtonu voleli da vide i to stvara tu tenziju i dovodi Kurtija u izolaciju u odnosima sa Amerikom”, navodi jedan od iskusnih diplomata u Vašingtonu.
Podseća da je administracija SAD pokazala snažnu privrženost procesu dijaloga, ali i da je činjenica da je dijalog „klinički mrtav” otkad je Kurti tzv. premijer Kosova. Navodi da su razgovori u Briselu sve više farsa i da oni godinama nisu rezultovali konkretnim pomacima bez obzira na snažne pritiske koji dolaze ne samo iz Brisela već i od strane izaslanika SAD. „Znali su da budu i znatno kritički nastrojeni prema vlastima u Prištini, međutim, ostaje osećaj da su izostale konkretne sankcije koje bi dale dodatni legitimitet pritiscima koji su iz Vašingtona stizali pre svega na račun zvaničnika u Prištini. Beograd ne sme da zaboravi da ko god dobije mandat za novog predsednika SAD neće stupiti na tu poziciju do januara 2025, tako da će taj dodatni prostor ostaviti mogućnost korekcije stavova regionalnih političara, pre svega onih u Prištini”, navodi naš izvor.
Imajući u vidu da se Kurti kao premijer u drugom mandatu nije proslavio saradnjom ni sa administracijom predsednika Džozefa Bajdena, može se reći da je i te kako utemeljena konstatacija briselskog portala „Politiko” – da je Kurti postigao nemoguće u američkoj politici: konsenzus među demokratama i republikancima. Pri čemu je tačka saglasnosti da je prištinski lider tvrdoglav i povremeno nepromišljen političar koji podriva zajedničke napore SAD i EU da se postigne trajno rešenje za mir između Beograda i Prištine.
Što se tiče toga kako će kosovski političari taktizirati u davanju podrške demokratama, ako se ima u vidu mogućnost da se Tramp vrati na vlast, analitičar Centra za društvenu stabilnost Marko Miškeljin poručuje da će, „ukoliko imaju rezona i osećaja za bavljenje politikom”, kosovski političari biti oprezni u davanju podrške Kamali Haris pre izbora.
„Strah Albina Kurtija od mogućeg povratka Donalda Trampa na mesto predsednika SAD duboko je utemeljen u iskustvu s prethodnom administracijom, posebno ulogom koju je Ričard Grenel, Trampov specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine, odigrao u rušenju prve Kurtijeve vlade. Trampova administracija se nije libila da koristi diplomatski pritisak i oštar ton prema Prištini, insistirajući na kompromisnim rešenjima. Dodatno, Kurti je pogoršao svoju poziciju otvorenom podrškom Kamali Haris na konvenciji u Čikagu, što ga je jasno pozicioniralo protiv republikanskog tabora. Odnosi između Prištine i SAD su na istorijskom minimumu, a novi Trampov mandat bi značio povratak politike koja insistira na konkretnim rezultatima, uz znatno manje strpljenja za Kurtijeve istupe i bez ikakvog obzira za njegovu političku budućnost. U takvom scenariju narednih godina Kurti bi se mogao suočiti sa pritiscima i ličnim sankcijama, što bi ozbiljno ugrozilo njegov opstanak na vlasti,” kaže za „Politiku” Miškeljin.
A naučni saradnik Instituta za evropske studije Milan Igrutinović kaže da je sve što se konkretno događalo poslednjih 30 godina vezivano za administraciju Demokratske stranke. Za naš list navodi da Kurti sada brine svoju brigu, prvenstveno za svoju poziciju i poziciju svoje stranke u očuvanju vlasti pred predstojeće parlamentarne izbore na Kosovu u februaru 2025. godine. „Verovatno bi drugi albanski političari vodili računa i o saradnji sa republikancima, ali oni su u opoziciji i sada imamo situaciju da se očekuje da će u Trampovom timu biti Grenel, sa kojim je Kurti u ličnom sukobu. Uz to, Grenel je čovek koji javno zagovara stavove kontra Kurtija i kritikuje ga i lično, pa shodno tome on ’nije crkva u kojoj možete da se molite’. Za Kurtija je jedina opcija da sve svoje izborne žetone u SAD uloži na Demokratsku stranku”, kaže Igrutinović.
Marko Miškeljin ukazuje da, kada se govori o spoljnoj politici SAD, tu se nikada ne može očekivati neka nagla promena. „I ako Donald Tramp dobije drugi mandat, ne možemo očekivati neke nagle zaokrete i promene u samoj politici, ali možemo očekivati ono što smo mogli da vidimo kod Trampa i u prvom mandatu, a to je pragmatičnost i posvećenost prvenstveno ekonomskim rešenjima, pitanjima koja su bitna za život i opstanak samih ljudi, što jeste bio duh Vašingtonskog sporazuma. Sasvim sigurno da ćemo u tom slučaju imati situaciju kad je dijalog u pitanju, da će SAD ipak imati više sluha i pragmatičnosti da saslušaju obe strane, što nije uvek bio slučaj kada je u pitanju neka demokratska administracija”, navodi Miškeljin.
Podseća i na slučaj senatora Boba Menendeza, koji je decenijama bio glavni albanski lobista, često imao otvorenih sukoba sa Donaldom Trampom, a koji je sada pod ozbiljnim optužbama za korupciju. „To je nešto što će ostati u sećanju sasvim sigurno i njegovoj administraciji i, naravno, tu se govori o povratku Ričarda Grenela u nekom svojstvu, što sasvim sigurno ne odgovara Kurtijevoj administraciji”, ocenjuje Miškeljin.
Na pitanje šta može da se očekuje od nastavka dijaloga Beograda i Prištine ukoliko se Tramp vrati u Belu kuću, Milan Igrutinović navodi da Kurtija ne interesuje baš mnogo kakve će sve to posledice imati po dijalog Beograda i Prištine. Dijalog, kako kaže, i ne liči na dijalog, već je više razgovor između Brisela i Prištine i Brisela i Beograda.
„Ne možemo očekivati da neka od velikih država u svetu ili u Evropi promeni svoju politiku i povuče priznanje Kosova. Neke taktičke okolnosti i veći manevarski prostor ćemo imati sa pobedom Trampa. Ipak, kada se objektivno pogleda, retko kad su ti razgovori u Briselu bili između dve strane kod kojih i kad se sretnu nije dolazilo do konkretnih rešenja, pogotovo ne onih dobrih za srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji. Republikanci bi verovatno mogli da Kurtija drže dalje od vlasti, ali dugoročno to nije dalo rezultate, jer se on vraćao jači i snažniji. On je dovoljno popularan da dobije izbore tako da su moći SAD na KiM ili ograničene, ili oni ne žele da koriste sva sredstva koja im teoretski stoje na raspolaganju”, zaključuje Igrutinović.
Hoće li Kina biti glavna američka preokupacija
Ko god da pobedi na novembarskim izborima može se očekivati da dijalog Beograda i Prištine gotovo izvesno neće biti u fokusu nove administracije SAD. „Što se američke spoljne politike generalno tiče, u slučaju povratka Trampa na vlast, on najavljuje da će nositi sa sobom politiku veće okrenutosti Kini, manje brige za Evropu i za rat u Ukrajini. Ipak, to će jednim delom zavisiti i od personalnih podela unutar same nove administracije. Unutar evropskog konteksta, naravno, ukrajinska tema će odnositi ogromnu većinu pažnje i političke energije, dok će Kosmet, Srbija i zapadni Balkan verovatno biti treća liga interesa i briga buduće republikanske administracije, što se zapravo ne razlikuje mnogo od onoga kako je danas”, ističe Igrutinović.
Zemlje koje ulažu u Srbiju štitiće svoje investicije
Bivši kosovski diplomata Blerim Čanaj ocenjuje da je poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona i potpisivanje bilateralnih sporazuma pokazatelj koliko je Srbija postala značajan ekonomski faktor na međunarodnom planu, dok se, ističe, na Kosovu za to vreme razgovara o bezbednosnim pitanjima. Čanaj je ukazao da je za Kosovo zabrinjavajuće to što će zemlje koje ulažu u Srbiju štititi svoje investicije.
„Ako Makron ode u Srbiju i potpiše 11 bilateralnih sporazuma, što su za ove tri i po godine za nas samo san, onda to pokazuje da je Srbija postala određeni ekonomski faktor, čak i veoma važan, jer ulažu u Srbiju. Kada su u pitanju avioni koje Srbija kupuje od Francuske, toga se toliko ne plašim, koliko se plašim mnogih investicija koje tamo ulažu Francuzi, jer će zemlje koje investiraju zaštiti svoje investicije. Naravno da Srbija automatski dobija bolju poziciju u međunarodnom establišmentu”, rekao je Čanaj za TV 1, prenosi „Kosovo onlajn”. Inače, Makron je u Beogradu izjavio da je zabrinut zbog nedavnih jednostranih poteza Prištine, navodeći da ti potezi ne šalju dobar znak, kao i da će Francuska i Nemačka posebno pratiti uslove u kojima živi srpska zajednica na Kosovu i da se zalažu za formiranje Zajednice srpskih opština.
