Ništa se bitno neće promeniti u dijalogu Beograda i Prištine sve dok Evropska unija suštinski ne bude imala statusno neutralan pregovarački pristup. Ukoliko početno polazište bude suprotno međunarodnom javnom pravu i Rezoluciji 1244 SB UN, da je tzv. Kosovo nezavisno i da se razgovori vode da bi bili krunisani uzajamnim priznanjem, od ozbiljnog pomaka neće biti ništa bez obzira na to ko će biti naslednik Miroslava Lajčaka na mestu specijalnog predstavnika. U takvim uslovima gotovo je izvesno da na Kosmetu, u skorijoj budućnosti, neće moći da se pronađe relevantna politička figura koja će biti spremna za kompromis.
Vest da je Savet Evropske unije produžio mandat do 1. januara 2025. godine specijalnom predstavniku EU Miroslavu Lajčaku gotovo da je prošla nezapaženo. Rezultati njegove dvogodišnje specijalne pregovaračke misije, dok aktuelni režim u Prištini nesmetano povlači jednostrane korake i ugrožava opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, jesu da je dijalog „klinički mrtav”. To je bez rukavica otkrio 26. juna prilikom poslednje runde dijaloga u Briselu Albin Kurti, kada je odbio da se sastane s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predstavnicima EU, ali je zato došao da „isprati” s dužnosti visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzepa Borelja, a samim tim i izaslanika EU Miroslava Lajčaka.
Pre nego što je Lajčaku produžen mandat do kraja godine, objavljeno je da će slovački diplomata od prvog septembra preuzeti dužnost ambasadora EU u Švajcarskoj. Odlukom o produženju mandata EU nastoji da obezbedi da u ovoj poziciji nema vakuuma dok ne pronađe njegovog naslednika. O Lajčakovom nasledniku odlučuje Boreljov naslednik, a za tu poziciju predložena je premijerka Estonije Kaja Kalas, koja će u najboljem slučaju početi s radom kao Boreljov naslednik od 1. novembra. Posle toga će joj biti potrebno najmanje mesec i po da odluči koga želi da imenuje za specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine i to će verovatno opet biti na preporuku Berlina.
Iz diplomatskih krugova u Briselu može se čuti da se, bez obira na to ko će biti Lajčakov naslednik, očekuje da Beograd i Priština moraju da ispune obaveze proistekle iz dosadašnjih sporazuma, Ohridskog i Briselskog. Na konstataciju da je to i do sada bio slučaj i da je Priština odbila da formira Zajednicu srpskih opština, čime se obavezala Briselskim sporazumom pre 11 godina, kao i da to nije ograničavalo Kurtija da putuje po Evropi i da ima diplomatske razgovore, sagovornik „Politike” navodi da iza takvog ponašanja Kurtija stoji Nemačka, koja otvoreno lobira za Prištinu. „Albin Kurti je veliki izazov za međunarodnu zajednicu, ali i za Srbiju, jer očigledno da niko nema adekvatan odgovor na njegovo ponašanje. Međunarodna zajednica je poslednje tri i po godine, koliko je Kurti premijer, vršila pritisak na njega, ali nije želela da ugrozi kosovsku nezavisnost”, kaže naš sagovornik.
A profesor Centra za geopolitiku pri Univerzitetu Kembridž Timoti Les izjavio je da smatra da su razlozi za produženje mandata specijalnom izaslaniku za dijalog Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku pre birokratski, nego politički. Očekuje da će mandat visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzepa Borelja biti okončan u oktobru i da je očigledno da on želi da dozvoli svom nasledniku da izabere novog posrednika. „Ako je gospodin Lajčak voljan da ostane do januara sledeće godine, onda za to nema prepreka. U međuvremenu, uvek postoji šansa da nešto postigne u dijalogu”, naglasio je Les. Dodao je da mu se čini da je bivši predsednik Slovenije Borut Pahor, koji se pominjao kao Lajčakov naslednik, „žrtva birokratije”. Ipak ne isključuje mogućnost da Pahor dobije posao sledeće godine, ali da to znači da će morati da ubedi Boreljovu naslednicu Kaju Kalas.
Do tada Miroslav Lajčak u šatl diplomatiji obilazi evropske prestonice kao da je ostvario uspeh na kosovskom pitanju, a ne da je njegova strategija doživela fijasko. Tako je prilikom obilaska Madrida i Londona, između ostalog, naveo da su napravljeni konkretni koraci po pitanju nekoliko praktičnih problema, ali da nije bilo napretka u implementaciji Sporazuma o putu ka normalizaciji. Podsetio je da je prethodno u Briselu bio domaćin glavnim pregovaračima Beograda i Prištine, kako bi nastavio sa sastancima na visokom nivou, započetim pre toga. „Nakon više od sedam sati intenzivnih razgovora, dogovorili smo konkretne sledeće korake po pitanju nekoliko praktičnih problema. Nažalost, nismo uspeli da napravimo napredak u širem kontekstu – implementaciji Sporazuma o putu ka normalizaciji”, istakao je Lajčak na „Fejsbuku”.
Iskusni diplomata Zoran Milivojević ocenjuje da je izjava izaslanika EU za dijalog Mirosava Lajčaka dokaz da politika koju sprovodi Priština odudara od svega onoga što bi trebalo da bude cilj i njihovih zapadnih sponzora u ovom trenutku. Za „Politiku” navodi da upravo taj neuspeh treba pre svega registrovati kao neuspeh politike i pristupa EU koje imaju zajedno s prištinskim vlastima. „Jasno je da bez Zajednice srpskih opština, dakle bez onoga što su srpski zahtevi i ono što stvarno vodi u deeskalaciju, nema nikakve šanse da se na terenu bilo šta promeni”, kaže Milivojević.
Druga veoma važna stvar, po njegovim rečima, jeste da platforma koja se zasniva na takozvanom Ohridskom sporazumu, na čemu Zapad insistira da je u pitanju pravno obavezujući sporazum, očigledno nema šanse za uspeh jer ne odgovara realnom stanju na terenu. „Podrška prištinskoj strani očigledno je doživela neuspeh, dok politika prištinske strane ne vodi više ni u nastavak dijaloga, a kamoli u neko političko rešenje koje bi bilo na liniji smirivanja i rešavanja kosovskog pitanja na način kako je to jedino moguće”, objašnjava Milivojević.
Šta možemo da očekujemo od Lajčakovog naslednika? Bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović za naš list ističe da ni od jednog posrednika ne možemo ništa da očekujemo, jer oni nisu strana koja odlučuje. „Čak ni Brisel o tome ne odlučuje, već samo sprovodi. Zna se čija je poslednja i ko treba da preseče, a to su oni koji su upotrebom sile stvorili novu stvarnost putem upotrebe nedozvoljene sile. Promene na geopolitičkom nivou mogu da dovedu i do promene strategije SAD, koja odlučuje u ovom slučaju. Ukoliko ostanemo principijelni do kraja i ne damo svoje, možemo da koristimo i te promene, koje se temelje na poštovanju međunarodnog javnog prava”, kaže Jovanović.
Dodaje da očekuje da će SAD u jednom trenutku morati da se zapitaju da li je njima isplativo da se ovaj problem rešava na silu i zbog toga rizikuju da možda trajno izgube Srbiju za svoje interese, ili će se prilagoditi promenama u svetu i početi da preispituju svoj odnos prema Kosovu i Metohiji. Na pitanje šta će konkretno da uradi Vašington, Jovanović očekuje da će nastaviti s pritiscima još oštrije sve dok ne počne da sumnja u metode koje primenjuje u rešavanju ovog problema. U tu svrhu biće uključen i novi posrednik u dijalogu, koji i ne pokušava da pronađe kompromisno rešenje.
Analitičar Srđan Graovac kaže da produženje mandata Miroslavu Lajčaku treba prevashodno razumeti kao rešavanje tehničkog pitanja, a ne najavu njegovog eventualnog ostanka na funkciji na kojoj se trenutno nalazi i tokom mandata nove političke garniture u EU. Za „Politiku” ističe da nikako ne smemo zanemariti činjenicu da je formiranje evropskih institucija nakon junskih izbora još u toku, kao i to da će biti potrebni meseci da se taj proces u potpunosti privede kraju. U tom kontekstu treba posmatrati i odluku da mandat Lajčaka bude produžen. „Na ovaj način, evropska administracija izbegava stvaranje vakuuma u pregovaračkom procesu, odnosno onemogućava da proces formiranja nove briselske administracije bude povod za potpuno zaustavljanje svake aktivnosti na polju briselskog dijaloga između Beograda i Prištine. Nema sumnje da onda kada konačno budemo imali jasnu sliku novih struktura vlasti u EU, znaćemo i ime specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine”, kaže Graovac.
Pominjanje imena bivšeg predsednika Slovenije Boruta Pahora kao Lajčakovog naslednika je nešto što nikako ne treba potceniti. Na kraju krajeva, interes EU je da posrednik u dijalogu bude neko ko dobro poznaje suštinu kosmetskog pitanja, ali i odnose u regionu. Lajčak je i te kako bio involviran u dešavanja na Balkanu, kao ambasador Slovačke u SR Jugoslaviji, Albaniji i Makedoniji, ali i kao izaslanik EU za pitanje referenduma u Crnoj Gori i visoki predstavnik UN za BiH. Borut Pahor je svakako neko ko takođe veoma dobro poznaje prilike u regionu i kome ne bi bila potrebna posebna priprema kada govorimo o pitanju dijaloga Beograda i Prištine. „Ipak, ko god bude Lajčakov naslednik, ne treba očekivati nikakvu značajniju promenu u samom pregovaračkom procesu, koji se vodi pod okriljem EU”, navodi Graovac.
Ako se uzme u obzir da je većina evropskih država, a naročito najuticajnijih poput Nemačke, Francuske i Italije, priznalo samoproklamovanu i lažnu kosovsku nezavisnost, jasno je da će briselska administracija, kao i do sada, biti naklonjenija Prištini i da će pokazivati više razumevanja za stavove kosmetskih Albanaca bez obzira na deklarativnu neutralnost EU po ovom pitanju. Čak ni činjenica da Lajčak dolazi iz Slovačke, zemlje koja nije priznala lažnu državu Kosovo, nije uticala na njegov odnos prema pregovaračkom procesu, niti je on imao previše razumevanja za poziciju Srbije. „Nikako ne treba zanemariti činjenicu da je funkcija specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine birokratska i da ko god bio na tom položaju nema mogućnost kreiranja politike, već isključivo zadatak da sprovodi agendu koju će nametnuti Evropski savet, kao institucija koja udara strateški pravac politike EU, i Evropska komisija, kao njen egzekutivni organ”, zaključuje Graovac.
Šansa za dijalog je ispunjenje Briselskog sporazuma i poštovanje Rezolucije 1244
Zoran Milivojević ukazuje da se dešava upravo sve ono na šta su Srbija i Srbi upozoravali. „Ono što može da da šansu dijalogu i šansu da stanje na terenu ipak bude u funkciji mira i stabilnosti, nije uvažavano. I sada se ponovo praktično vraćamo na ono što je i početak i kraj priče, a to je puno ispunjenje Briselskog sporazuma prema odredbama koje su definisane 2013. i 2015. godine kao podloge za rešavanje pitanja u budućnosti. Dakle, kada se ustanovi ZSO, onda se moraju povući koraci koji bi doveli do smirivanja situacije i posle toga bi nastavak razgovora imao smisla i vodio ka normalizaciji odnosa”, uveren je Milivojević. Druga formula za dalji napredak koju će morati da sprovodi naslednik Lajčaka, smatra, ne postoji, ako neko zaista želi politički dijalog, mir i stabilnost. Dodaje da je sada, četvrt veka od usvajanja Rezolucije 1244, svima jasno da se praktično ništa ne može promeniti mimo onoga što je definisano tom rezolucijom. „Dakle Kosovo i Metohija je protektorat Ujedinjenih nacija. Treba se vratiti na ono što je politički osnov rešavanja kosovskog pitanja,” kaže Milivojević.
