Položaj Srpske pravoslavne crkve u poslednjih četvrt veka na Kosovu i Metohiji je veoma težak i na udaru je ne samo albanskih separatista već i pokušaja otimanja manastira i crkava SPC i kulturno-istorijske baštine Srba, s ciljem da se oni dodele Katoličkoj crkvi. Nesporno je da su ugrožena i prava i slobode sveštenstva, monaštva i vernog naroda, ali su na meti i srpski pravoslavni identitet, sakralna i ostala imovina SPC na Kosovu i Metohiji. Posle osam vekova neprekinutog prisustva na prostoru Kosmeta, SPC ne može da bude deo bilo kakvih političkih pregovora i sporazuma o statusu Kosova i Metohije, na čemu insistira prištinski režim Albina Kurtija uz podršku Berlina, ali i Vatikana.
Aleksandar Raković iz Instituta za noviju istoriju Srbije kaže da je položaj Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji vrlo složen s tendencijom daljeg pogoršavanja situacije. Za „Politiku” ističe da je problem što je položaj nerešen sa otvorenim albanskim pretenzijama da se pravoslavlje na Kosovu i Metohiji prikazuje kao baština takozvanog Kosova i kao deo njegove istorije, a ne kao istorija srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve.
„To se može videti na osnovu publikacija koje u poslednje vreme objavljuju u Prištini i njihovom delovanju u inostranstvu koje ima za nameru da prikaže da su naše srpske, srednjovekovne svetinje ili nikle na ruševinama nekih njihovih katoličkih srednjovekovnih, ili da su preuzete neke njihove svetinje od strane Srba. Sve su to notorne neistine, gluposti i laži, ali do sada su brojne njihove laži davale rezultata. I više sam nego siguran da će se te pretenzije nastaviti od privremenih prištinskih organa, kao i od Rimokatoličke jerarhije na Kosmetu koja će takođe ’gurati’ tu priču da bi tek ona preuzela identitet naših svetinja na Kosovu i Metohiji”, ističe Raković.
A pisac i novinar Ratko Dmitrović pak naglašava da je prostor Kosova i Metohije najveći izvor duhovne snage Srba, gde god oni živeli. Za „Politiku” ističe da naši neprijatelji to znaju i otuda konstantni nasrtaji na SPC. „Sadašnje stanje karakteriše pojačana aktivnost albanskog elementa na KiM da ta srpska duhovna izvorišta preuzme, promeni im predznak i svetu predstavi kao nešto svoje, kao tradiciju, dokaz albanskog postojanja na tom prostoru, dokaz teškog albanskog života u kojem se morala menjati vera, prihvatati novo, ali, eto, materijalni dokazi postoje, kažu Albanci, i prstom pokazuju na srpske manastire i crkve kao nešto što je bilo njihovo, ali im je davno oteto. Međunarodna zajednica je podeljena po ovom pitanju, iz mnogih razloga, ali za sada dominira stav da su crkve i manastiri srpski”, ističe Dmitrović.
Kakva je uloga Vatikana na Kosovu? S jedne strane Vatikan nije priznao lažnu tvorevinu na jugu Srbije, ali s druge strane je veoma aktivan pre svega u Prištini. Aleksandar Raković kaže da je Rimokatolička jerarhija odavno na Kosovu i Metohiji mozak svih operacija koje za cilj imaju otimanje pravoslavnih manastira i crkava. Naglašava da su muslimani Albanci samo pešadija, tako da oni osmisle model kako će se raditi i Priština ih bez pogovora sluša.
„To je ogromna srednjevekovna baština i imaju nameru da to preuzmu. Neće te naše crkve preuzimati neka druga pravoslavna crkva, nego katolička jerarhija na KiM koja je odavno prema tome pokazivala pretenzije i dosad je objavljivala i članke i javno nastupali. Nije slučajno što je Ibrahim Rugova na samrtničkoj postelji primio rimokatoličku veru i što je kardinal Anđelo Skola došao iz Italije da obavi taj čin. Albanija i Kosovo i Metohija su za Vatikan ’tera misionis’ – prostor gde obavljaju svoju misiju i gde sigurno neće stati. To nije ništa novo. Mi moramo da pokažemo da smo dorasli problemima s kojim se suočavamo, jer ih imamo vekovima”, kaže Raković.
Ratko Dmitrović ističe da Vatikan ništa ne ograničava vremenskim rokovima. Naglašava da Katolička crkva deluje sistemski, globalno, strpljivo s jasnim ciljevima i još jasnijom strategijom. „Kada će ti ciljevi biti ostvareni, ko će ih doživeti, to Vatikanu ništa ne znači. Što se Kosova tiče, delovanje Vatikana je podeljeno na dva nivoa; prvi je u cilju zaustavljanja širenja islama, što je konstanta od vremena prodora Muhamedove vere u Evropu, a drugi nivo je misionarstvo, odnosno osvajanje novih vernika i novog prostora na kojem će da dominira katoličanstvo. U jednom i drugom Vatikan pokušava da iskoristi Srpsku pravoslavnu crkvu, kao nevoljnog ali uslovljenog hrišćanskog saveznika, istovremeno radeći na ovome što sam rekao”, navodi Dmitrović.
Na pitanje da li će Vatikan ipak u skorije vreme priznati samostalnost Kosova, odgovara da to zavisi od razvoja događaja na globalnom, pre svega evropskom nivou. „U ovom trenutku Rimska kurija koristi potencijal EU da snažno kontroliše vlastodršce u Prištini i slobodno širi i materijalizuje svoje ideje u vezi s prostorom o kojem je reč”, kaže Dmitrović i navodi da je to i te kako vidljivo na terenu. Dodaje da, nažalost, mi tome, pre svega u našim, srpskim medijima ne posvećujemo ni minimum potrebne pažnje.
„Nedavno sam u javnosti izneo neke podatke koji su izazvali čuđenje kod mnogih srpskih političara, javnih ličnosti, intelektualaca… Na primer, nisu znali da je u Prištini, za samo dve godine, od 2007. do 2009, podignuta Katedrala Majke Tereze, monumentalna građevina na čiju veličinu su reagovali i tamošnji muslimani. Otvaranju je prisustvovao Ibrahim Rugova, koji je položio i kamen temeljac za katedralu. U Prizrenu je, samo dve godine nakon bombardovanja Srbije i okupacije Kosova, podignuta katolička gimnazija pod imenom ’Lojola’. Tu ustanovu danas pohađa skoro 800 mladića i devojaka”, kaže Dmitrović.
Navodi da katolički misionari svakodnevno prolaze Kosovo i Metohiju uzduž i popreko, razgovaraju s narodom, ojačavaju odranije tamo postojeće enklave katolika. Naš sagovornik kaže da Vatikan ima nameru da preuzme hramove koje je podigla SPC i da je dosad bilo nekoliko pokušaja, ali posrednih, i to preko pojedinaca. Misli da je reč o ispitivanju terena. „Uglavnom se radi o manje poznatim molitvenih hramovima SPC. Vatikan čeka razvoj događaja na globalu – rekoh, oni nikada ne žure – a za to vreme aktivni su na terenu. Naravno, ide im u prilog iseljavanje i sve manji broj Srba na Kosovu i Metohiji”, ističe Dmitrović.
Tragedija Srba na Kosovu je suštinska posledica odgajanja generacija Albanaca na rasističkim i Srba na autošovinističkim mitovima koji su u škole na tim prostorima doneli učitelji fašističke „velike Albanije” u Drugom svetskom ratu. Istoričar Igor Vukadinović, u neobjavljenoj arhivskoj građi iz Albanije, Jugoslavije i Srbije, navodi da je mit o Dardaniji, albanskoj državi od Skoplja do Niša, danas deo obaveznog školskog programa u NATO marioneti „državi Kosovo”, što ukazuje na opasne planove za budućnost.
„Fašistički režim Kraljevine Albanije tretirao je obrazovanje kao jedan od ključnih elemenata svoje politike na KiM. Stotine prosvetnih radnika iz ’stare Albanije’ upućeno je na ovaj prostor sa ciljem učvršćivanja velikoalbanske nacionalne svesti. S tim zadatkom 1941. u Đakovicu dolaze učitelji Fadilj Hodža i Džavid Nimani, budući visoki jugoslovenski komunistički rukovodioci i bliski Brozovi saradnici. Srpska deca na KiM su tada u dokumentima označavana kao ’pravoslavna deca’, a vlasti su nameravale da Srbe sa okupiranih područja prevedu u ’Albance pravoslavne veroispovesti’. Komunistička partija Jugoslavije je 1944. posle ukidanja režima ’velike Albanije’ odlučila da zadrži učitelje iz njenog obrazovnog sistema na KiM, a od 1945. je dovedeno iz Albanije još nekoliko stotina učitelja iz fašističkog aparata. Oni su kreirali prosvetnu i kulturnu politiku na KiM u narednim decenijama”, navodi Vukadinović.
Rugova, Haradinaj i Tači katolici, Albin krije veroispovest
Ratko Dmitrović kaže da na Kosovu i Metohiji katolika službeno ima pet odsto, a da neslužbeno taj procenat već prelazi sedam odsto. Kaže da snažan uticaj Katoličke crkve na KiM dolazi i od albanske dijaspore, posebno mladih, koji su rođeni u Evropi, odrasli izvan islamskog kruga, primili katoličanstvo i kada dođu, prenose ga po mestima rođenja svojih roditelja. „Mnogi će se iznenaditi kad ovo pročitaju. Ibrahim Rugova je pred smrt prešao sa islama na katoličanstvo i sahranjen je kao katolik, uz blagoslov pape. Ramuš Haradinaj je katolik, s tim da on sam tvrdi da je njegova porodica katolička od davnina. Hašim Tači je takođe primio katoličku veru, mada ima tvrdnji, potkrepljenih fotografijama, da je Tači pre osam godina postao sledbenik Mojsijeve vere. Za Albina Kurtija se govorilo da je ateista, ali od pre nekoliko godina poznavaoci prilika na Kosovu i neki bliski njegovoj porodici tvrde da je Kurti primio katoličku veru. Bivši predsednik skupštine Kosova i zamenik Rugove u Demokratskom savezu Kosova, Kolj Beriša, takođe je bio katolik. Čuvene pevačice, poreklom s Kosova, Dua Lipa i Rita Ora, katoličke su vere, kao i Ana Oksa (Hodža), svetski poznata italijanska pevačica, koja vuče korene s Kosova i Metohije”, ističe Ratko Dmitrović.
