Bezbednost Starog kontinenta i evropske vrednosti dovode se u pitanje na ukrajinskom ratištu. Zbog toga je Progresivni savez socijalista i demokrata posvećen tome da zaustavi Vladimira Putina da pobedi u ratu, kaže za „Politiku” Pedro Markes, potpredsednik ove druge najveće grupacije u Evropskom parlamentu. Prema njegovim rečima, mnogo toga biće na kocki na predstojećim izborima za evroposlanike od 6. do 9. juna, te se nada da će birači glasati u korist proevropskih partija.
Prema istraživanju Evrobarometra, interesovanje stanovnika Evropske unije za ove izbore je 11 odsto veće nego za prethodne, koji su održani 2019. godine. Koji su razlozi za to?
Svakih pet godina evropski građani se izjašnjavaju o tome kako žele da izgleda EU, koje prioritete moramo da postavimo za budućnost našeg društva i ekonomije. Ipak, predstojeći izbori su zaista posebni, jer je budućnost evropskog kontinenta u pitanju, a ne samo EU. Posledice pandemije kovida 19 su i dalje prisutne, sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku imaju ogroman uticaj na našu bezbednost i prosperitet, klimatske promene nanose ogromne štete sa požarima svakog leta i neviđenim poplavama svuda u Evropi. Povrh svega, vidimo kontinuirani porast autokrata ne samo u EU već i u našem neposrednom susedstvu. Uspon krajnje desnice je opasan trend i birači će u junu morati da donesu odluku da li žele Evropu solidarnosti i napretka ili egoizma. Posle završetka hladnog rata mislili smo da je to sve prošlost, ali vidimo da nije tako. Siguran sam da većina ljudi razume kako svi ovi izazovi utiču na njihove živote i da će zato napraviti pravi izbor u korist proevropskih partija. Verujem da je solidarnost urezana duboko u DNK unije. Bez nje, ujedinjena Evropa ne bi bila verna sebi. U stvari, solidarnost i kohezija su ono zbog čega ljudi žele da se pridruže EU. Videli smo to pre 20 godina sa najvećim proširenjem u našoj istoriji, vidimo to sada i na primeru u zemljama zapadnog Balkana.
Kako bi eventualni uspon desnice mogao da utiče na funkcionisanje i budućnost same EU?
To bi značajno otežalo napredak ka pravednijem društvu. Mislim da razumete zašto bi za mene, kao potpredsednika Progresivnog saveza socijalista i demokrata, to bilo neprihvatljivo. Sada, na kraju ovog saziva EP, možemo da se osvrnemo unazad i sagledamo ono što smo uradili za naše građane i privredu. Među našim glavnim dostignućima je stvaranje zajedničkih finansijskih instrumenata na evropskom nivou za suočavanje sa posledicama pandemije. Mnogi su mislili da je to nezamislivo samo pre nekih pet-šest godina. Mi smo politička grupa koja brani postojanje jedinstvene politike EU, dok je čak i takozvane tradicionalne desničarske stranke dovode u pitanje, a kamoli krajnja desnica. Socijalisti i demokrate su bili pokretačka snaga za reformu fiskalnih pravila EU i uvođenje minimalne efektivne poreske stope za multinacionalne kompanije. Mi smo bili grupa koja je od samog početka rekla „Da!” Evropskom zelenom dogovoru, ali smo takođe istakli da on ne može biti na plećima naših najugroženijih građana i malih i srednjih preduzeća. Krajnja desnica želi na sve to da stavi tačku i to je za nas potpuno neprihvatljivo.
Koje su glavne teme za koje se zalažete na predstojećim izborima?
Želimo da socijalna prava budu stvarnost, a ne samo slogan, da zaštitimo ljude i planetu od razornih efekata globalnog zagrevanja, da se borimo za prava žena i ta borba se ne odnosi samo na užasno pitanje nasilja u porodici. Jednak posao za muškarce i žene znači i jednake plate. Takođe, želimo da promovišemo vladavinu prava, koja često postaje žrtva kada desničarske vlade dođu na vlast, kao na primer u Mađarskoj, i ne tako davno u slučaju ultrakonzervativne Vlade Poljske. Nastojimo da ojačamo međunarodnu solidarnost, uključujući i radnike u trećim zemljama, tako što ćemo zabraniti na tržištu EU proizvode koji su nastali kao plod prinudnog rada. Stojimo uz ljude u vremenima velikih izazova poput pandemije kovida 19, koristeći fondove EU za borbu protiv nezaposlenosti, podršku malim i srednjim preduzećima i ulaganja u digitalizaciju. Na kraju, ali ne i najmanje važno – podržavamo Ukrajinu u njenoj borbi za slobodu: humanitarnim, vojnim i ekonomskim sredstvima.
Kao jedan od prioriteta evropskih socijalista naveli ste jačanje industrijskog sektora kroz obiman plan finansiranja. Na šta se to tačno odnosi?
Uvereni smo da se Evropa ne može oslanjati samo na sektor usluga. Istina je da on donosi mnogo u nacionalne budžete, a onda i u budžet EU u celini. Ali moramo da vratimo industriju iz trećih zemalja, podstaknemo inovacije i stvorimo visokokvalitetna radna mesta. Najbolje što ima EU su milioni talentovanih ljudi svih generacija i kvalitet naših univerziteta. Moramo da iskoristimo ovu prednost kako bismo EU učinili konkurentnijom i autonomnijom u turbulentnom svetu.
Kakav je vaš stav o eventualnom proširenju EU u budućnosti? Tu, pre svega, mislim na zemlje zapadnog Balkana.
Ljudi u tom regionu imaju bliske članove porodice koji decenijama žive u našim zemljama, kao i poslovne veze sa EU. Većina njih je mogla da dolazi čak i u vreme hladnog rata. Uzmimo za primer srpsku dijasporu u Nemačkoj ili Austriji koja je ogromna, što mislim da je sjajno. To znači da EU nije nešto nepoznato ljudima iz tog regiona, naša vrata su otvorena. Mi radimo svoj deo posla, tako što smo usvojili Plan rasta za zapadni Balkan tokom poslednje plenarne sednice EP-a u ovom mandatu. To jasno pokazuje našu posvećenost. A mi, socijalisti i demokrate, dokazali smo da stojimo iza EU budućnosti zapadnog Balkana ne samo rečima već i delima. Naša politička grupa se pobrinula da plan rasta promoviše demokratiju, ljudska prava i rodnu ravnopravnost i da ga progresivno uskladi sa društvenim, klimatskim i ekološkim standardima unije. Sada je na političkim liderima zemalja zapadnog Balkana da ostvare sve ove ciljeve, a mi ćemo te napore podržati novčano.
Na koji način bi Evropska unija trebalo da nastavi da podržava Ukrajinu?
Naša moralna obaveza je da pomognemo Ukrajincima u njihovoj borbi za slobodu, ali je i u našem interesu da sprečimo Rusiju da podriva svetski poredak koji smo gradili od kraja hladnog rata. To je svet saradnje i multilateralizma zasnovan na pravilima koji je temelj našeg prosperiteta. Zbog svega toga, nastavićemo da pružamo finansijsku i vojnu pomoć Ukrajini. Ne možemo dozvoliti Putinu da pobedi u ovom ratu i socijalisti i demokrate su posvećeni tome da ga zaustave.
Što se tiče rata između Izraela i Hamasa, postoji određena konfuzija na evropskom nivou. Kako bi EU mogla da postupa u vezi sa ovom krizom?
Spirala nasilja na Bliskom istoku mora prestati. Napadi na Izrael, uključujući otmice civila od strane Hamasa, predstavljaju užasan čin zločina. Takođe, osuđujemo i napad Irana na Izrael. S druge strane, govorimo naglas – humanitarna tragedija koju je civilima u Gazi nanela krajnje desničarska vlada Benjamina Netanjahua takođe mora da prestane. EU je svesna rizika od regionalnog prelivanja sukoba, koji će uticati i na Evropu. Naša grupa u Evropskom parlamentu poziva na hitan prekid vatre kako bi se okončao masakr palestinskog stanovništva, oslobađanje talaca koje drži Hamas, mirovne pregovore i dvodržavno rešenje.
