DEONICA auto-puta E-763 “Miloš Veliki” od Pakovraća do Požege, u dužini od 19,56 kilometara, biće danas svečano otvorena u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Foto: Novosti
Vučić stigao na deonicu auto- puta
Predsednik je u pratnji ministasra i brojnih zvanica stigao na deonicu auto – puta E-763 “Miloš Veliki”.
– Sad kada vidim kontejnere zapitam se da li je neko bacio smeće ili nije – rekao je Vučić.
Predsednik se potom osvrnuo na sinoćni incident na jugu Srbije gde su neki ljudi blokirali, pa su potom, kako kaže predsdnik, neki ljudi njih blokirali.
– To su stvari koje moramo da izbegnemo. Ljudi su na ivici živaca. Moramo svi da trpimo. – jasan je bio Vučić.
– Za mene je ovo šest godina rada. Svakoga dana o dobijanju izveštaja o izgradnji ovog puta. Ovo je najteža deonica koju smo ikada izgradili u Srbiji. Munjino brdo i Laz toliko su ljudi imali problema sa geologijom i nadam se da više nećemo imati ovakvu tešku deoncu. Oni grade i fruškogorski koridor, a to je ne laška, ali laška deonica nego ova. – istakao je Vučić.
FOTO: novosti
Predsednik se i osvrnuo na pokušaj blokade auto-puta te je podsetio na događaj iz 19. veka kada su ljudi hteli da spreče rad ulične rasvete.
– Toliko sam srećan što smo ovo uradli da ne mogu da opišem. U vreme kada sam bio predsednik Vlade izgradili smo više saobraćajnica nego u prethodnih 70 godina. I za to vreme su nas svakoga dana spoticali i šibali, ali smo ipak uspeli. – jasan je bio Vučić.
– Mi smo danas krenuli u pregovore za komercijalni ugovor za izgradnju puta naravno do Duge poljane, prioritet je do Arilja, Ivanjice, ne idemo preko Golije. Ići ćemo tamo na Kušiće i Kladnice, potom na Dugu Poljanu. Tu nam je 75% objekata. Mnogo košta ali tražimo kreativne načine za finansiranje. Duga Poljana je mesto izmelju Sjenice i Pazara. Time ceo taj kraj podižemo. Ljudi već traže nastavak 14.5 kilometara prema Užicu do Zlakuse.
Na delu auto-puta od Pakovraće do Požege biće otvorena i dva najduža drumska tunela u Srbiji – Laz i Munjino brdo.
Predsednik Vučić je u petak najavio da će nova deonica od Pakovraće do Požege biti otvorena za saobraćaj od nedelje u 12 sati.
O deonici
Karakteristično za ovu deonicu je što prolazi kroz veoma težak geografski teren i zbog čega su izgrađeni brojni tuneli i mostovi, pa skoro trećinu trase čine mostovi i tuneli.
Na celokupnom projektu je projektovano 35 mostova ukupne dužine 5.196 metara, četiri nadvožnjaka ukupne dužine 592 m (tri mosta na lokalnim putevima nakon silaska sa denivelisanih raskrsnica ukupne dužune 180 metara.
Projektovano je i četiri nadvožnjaka u sklopu denivelisanih raskrsnica ukupne dužune 1.075m i to: 13 mostova dužine preko 100 metara, a najduži most 478 metra, šest mostova dužine od 25-100 m, 16 jednorasponskih mostova dužine od 10-25 m.
Most preko Zapadne Morave je jedinstven u odnosu na ostale, jer premošćuje reku rasponom od 80 metara, a ukupne dužine je 330 m.
Izgrađeno je 1.912.000 m3 nasipa i tri kompletne saobraćajne petlje, koje će omogućiti rasterećenje postojeće obilaznice oko Čačka.
Deo od Pakovraće do Požege u sastavu je deonice Preljina – Požega dužine 30,96 kilometara, od čega je 11,4 kilometara deonice Preljina-Pakovraće puštena u saobraćaj 2022. godine.
Deonica Preljina – Požega nadovezuje se na već izgrađeni auto-put “Miloš Veliki” koji je u saobraćaju od Surčina do Preljine, u punom profilu auto-puta sa pripadajućim objektima, petljama, tunelima i mostovima.
Finansijer ove deonice je Vlada Srbije – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastukture, a investitor JP Putevi Srbije.
Izvođač radova je “China Communications Construction Company”, a ugovorena vrednost cele deonice od Preljine od Požege iznosi 523.530.000 dolara (450 miliona evra).
Topografski i geomorfološki uslovi su zahtevali potrebu za projektovanjem i izgradnjom ukupno tri tunela: Trbušani, Laz i Munjino Brdo.
Tunel Trbušani nalazi se u prvoj trećini deonice. Dalje trasa prelazi preko Zapadne Morave i penje se obroncima planine Ovčar i Jelice.
Kroz planinu Jelicu probija se tunel Laz. Zatim se trasa spušta prema Lučanima kroz Markovicu i Negrišore. Posle Lučana prolazi kroz brdski masiv tunelom Munjino Brdo do mesta Prilipac, gde je i završetak deonice.
Sva tri tunela su projektovana sa po dve odvojene tunelske cevi, svaka za jedan saobraćajni smer.
Dužine tunelskih cevi tunela Trbušani su približno 300 metara.
Dužine tunelskih cevi tunela Laz su približno 2.700 m i 2.900 m (dužina leve cevi po osovini leve cevi je 2.842,57m, a dužina desne cevi 2.662,33m).
Prema podacima Puteva Srbije, osovinsko rastojanje tunelskih cevi je od minimalno 35 do najviše 55 metara.
Na trećini dužine tunela projektovani su vezni hodnici za prolaz vozila iz jedne u drugu tunelsku cev sa nišama za vozila u kvaru, kao i devet pešačkih poprečnih veznih hodnika na propisanim međurastojanjima, koji omogućavaju bezbednu evakuaciju u incidentnim situacijama.
Na srednjem delu ovog poprečnog hodnika za prolaz vozila, rezervisan je prostor za pogonsku trafostanicu.
Ispod pešačkih staza na obe strane kolovoza predviđen je prostor za smeštaj različitih elektorenergetskih i telekomunikacionih instalacija.
Dužine leve i desne tunelske cevi tunela Munjino Brdo su u proseku 2.750 m, leve cevi 2.755,75 m, dok je desna cev nešto kraća, sa dužinom od 2.740,14 m.
Tunel Munjino Brdo je projektovan sa dve tunelske cevi za svaki pravac vožnje po jedna, odnosno kroz svaku tunelsku cev se odvija jednosmerni saobraćaj sa dve vozne trake.
Širina kolovoza u tunelu je 7.70 m. Osovinski razmak tunelskih cevi je oko 30 m. Visina saobraćajnog profila je H=4.75m.
Sa obe strane kolovoza su projektovane službene pešačke staze, širine od 1.19m -1.24m. Ispod njih je prostor za smeštaj različitih elektorenergetskih i telekomunikacionih instalacija.
Poprečni pešački prolazi za prelazak pešaka iz jedne u drugu cev u slučaju vanrednog događaja u tunelu, su projektovani da mogu da propuste i interventna vozila i nalaze se na rastojanju od 220-280m.
Za svaku tunelsku cev su projektovana po dva proširenja za uklanjanje pokvarenih vozila- Havarijske niše. Poprečni vozni prolazi za propuštanje vozila iz jedne u drugu cev su deo tunela Munjino Brdo projektovani na međusobnom razmaku od 1.000 do 1.006 m u podužnom pravcu.
Tuneli Laz i Munjino Brdo predstavljaju trenutno najduže drumske tunele u Srbiji.
Samo u prvom delu deonice od postojeće naplatne rampe “Preljina” do Pakovraća, koji je dužine 14,3 km, urađeno je izmeštanje elektroenergetskih, telekomunikacionih, vodovodnih i gasnih instalacija na ukupno 73 mesta.
Auto-put E-763 Beograd – Južni Jadran služi kao vitalna veza između Srbije i Crne Gore, povezujući Beograd sa područjem Južnog Jadrana. Na širem planu, poboljšaće povezanost između Rumunije, Srbije, Crne Gore i Italije.
U Požegi je predviđena izgradnja saobraćajnog čvora po kome se deo autoputa odvaja za Kotroman i granični prelaz sa BiH.
Projekat deonice Preljina – Požega auto-puta E-763 smešten je na južnom delu auto-puta E-763 u Srbiji.
To je auto-put sa razdvojenim kolovozom sa ukupno četiri trake i sa projektovanom brzinom do 120 km/č. Projekat je prepoznat kao najizazovnija deonica za izgradnju na čitavom auto-putu E-763.
Tuneli su kritični objekti sa aspekta bezbednosti učesnika u saobraćaju i njihov značaj se ogleda u potencijalnim posledicama i razmerama vanrednih događaja koji se u njima mogu dogoditi.
Svi tuneli na državnim putevima IA reda imaju ugrađene pametne sisteme osvetljenja, izmenljivu saobraćajnu signalizaciju i video nadzor, dok oni duži od 500 metara imaju sve neophodne sigurnosne sisteme za dojave i otkrivanje požara, sistem kontrole kvaliteta vazduha, ventilacije i odimljavanja tunela, hidrantsku mrežu za gašenje požara, javni razglas za prenošenje poruka korisnicima, SOS telefone, PP aparate…
Nadzor i upravljanje objektima se vrši 24 časa svakog dana iz operativno upravljačkih centara prema jasno definisanim procedurama reagovanja u slučaju vanrednih događaja.
Sami vanredni događaji uključujući i saobraćajne nezgode mogu imati daleko veće posledice u tunelu i uticajnoj zoni tunela u odnosu na otvorenu deonicu, kako zbog specifičnosti prostora tako i zbog neadekvatnih reakcija učesnika u saobraćaju usled dodatnog stvaranja panike zbog ograničenog i zatvorenog prostora.
Važno je naglasiti da je brzina glavni uzročnik kritičnih događaja u tunelima i da se brzina kretanja vozila u tunelima snima. Ograničenje brzine prilikom vožnje kroz tunele je 80 km na čas i poštujući ograničenje brzine podižemo nivo bezbednosti saobraćaja u tunelu.
Visok broj incidentnih događaja, kao i veliki broj zabeleženih neadekvatnih reakcija korisnika puta ukazalo je potrebu za sprovođenjem edukativnih kampanja sa ciljem podizanja nivoa bezbednosti u saobraćaju na državnim putevima kroz edukaciju vozača i svih učesnika u saobraćaju i to kroz edukaciju vozača za bezbedno ponašanje u tunelima u redovnim uslovima odvijanja saobraćaja “Bezbedno kroz tunel”, kao i kroz edukaciju vozača za bezbedno ponašanje u tunelima u slučaju vanrednih događaja koji mogu životno ugroziti učesnike u saobraćaju “U tunelu nismo sami”.