Međunarodno pravo zasnovano na Povelji Ujedinjenih nacija moglo bi uskoro da doživi još jedan težak poraz. Reč je o rezoluciji o Srebrenici i navodnom genocidu koji je tamo počinjen pre gotovo tri decenije, a koju je u Generalnoj skupštini UN „istaklo“ Sarajevo, bez ikakve saglasnosti i dogovora sa entitetima, mimo volje Republike Srpske.
Srbija, na čelu sa svojim predsednikom Aleksandrom Vučićem, već nedeljama vodi borbu protiv usvajanja sramnog dokumenta kojim bi se, faktički, ceo srpski narod proglasio za genocidan, i to onaj isti narod koji je podneo ogromne žrtve – od fašista, nacista, ustaša u dva svetska rata.
Predsednik Vučić, nedavno je, svojim višednevnim prisustvom u Njujorku zajedno sa članovima našeg tima i sastancima sa predstavnicima više od stotinu država, uspeo je da odloži glasanje o rezoluciji uprkos snažnim pritiscima velikih sila na zemlje-članice UN.
I dok bitka Srbije ne prestaje, za „Novosti“, o ovoj temi koja bi imala posledice po temelje svetskog poretka, govore naši ugledni pravnici.
Postali su Grobari međunarodnog prava
„Podnošenje inicijative za izglasavanje rezolucije u Generalnoj skupštini UN, vezano za navodni genocid u Srebrenici, predstavlja flagrantno kršenje međunarodnog prava i to u više nivoa. Prvim nivoom može se smatrati sama inicijativa koju je, bez konsultacija sa svim članovima predstavništva BiH, podneo stalni predstavnik Bosne i Hercegovine u UN. Ovakvim njegovim činom prekršeno je unutrašnje pravo BiH, kao države sa jedne strane, a i međunarodno pravo koje predstavlja izvor prava pre svega, Dejtonski sporazum i odgovarajući ustav. Svi ovi dokumenti zajedno predviđaju da će se sve odluke koje se tiču međunarodno-pravnih i međunarodno-političkih odnosa, donositi konsenzusom sva tri konstitutivna naroda (Bošnjaka, Srba i Hrvata) i oba entiteta (Republika Srpska i Federacija). Ovakav čin stalnog predstavnika BiH i UN predstavlja, ne samo protivzakonito i protivustavno ponašanje, kao i kršenje međunarodnog prava, već i krivično delo.
Drugi oblik kršenja međunarodnog prava čine upravo organi UN, koji su garant sprovođenja osnovnog akta, tj. Dejtonskog sporazuma. Godine 2015, pred Savetom bezbednosti UN, razmatran je predlog Velike Britanije o izglasavanju rezolucije o Srebrenici, sa gotovo istovetnom sadržinom u odnosu na ovaj predlog. Rezultat glasanja je bio nepovoljan po predlagače, s obzirom na to da je Ruska Federacija upotrebila pravo veta. U skladu sa tim, a imajući u vidu odredbe povelje UN i poslovnik o radu Generalne skupštine, pitanje koje je raspravljano pred Savetom bezbednosti se ne može ponovo raspravljati pred Generalnom skupštinom. Ponašanje suprotno ovakvoj legislativi od strane organa UN predstavlja kršenje sopstvenih pravila, a ujedno i osnovnih pravila međunarodnog prava.
Da bi se čitava stvar na neki način prikrila, predlagači i oni koji stoje iza predlagača (sponzori), osmislili su da se ova rezolucija donese u okviru izjašnjavanja Generalne skupštine po pitanjima „negovanja istorijskog sećanja“. Ovo je učinjeno iz dva razloga. Prvo, da bi se zamaskiralo pitanje koje je postavljeno pred Savetom bezbenosti, a drugo, da bi se olakšalo glasanje u smislu uspešnosti usvajanja rezolucije. U normalnim okolnostima, za usvajanje rezolucije bila bi neophodna dvotrećinska većina, a pod pitanjima „negovanja istorijskog sećanja“ dovoljna je kvalifikovana većina prisutnih članica UN na Generalnoj skupštini.
Dakle, može se zaključiti da su i predstavnici BiH i ovlašćena lica organa UN, flagrantno kršili sve pravne norme koje bi bile zabrana uopšte mogućnosti da se ovakvo pitanje razmatra pred Generalnom skupštinom. Ubeđenja sam da ovde nije reč o pravnom neznanju, već o koordinisanom delovanju u pravcu stvaranja pritiska na Srbiju i Republiku Srpsku putem kršenja i domaćeg i međunarodnog prava. Jednom rečju, svi akteri u ovom postupku se mogu komotno smatrati grobarima međunarodnog prava.
Takođe sam mišljenja da je donošenje ovakve rezolucije njihovim inicijatorima neophodno radi ubeđivanja svetske javnosti da se u Srebrenici dogodio genocid, suprotno ogromnom broju mišljenja stručnjaka iz oblasti istorijskih i pravnih nauka. To je samo dokaz više da zločin koji se dogodio u Srebrenici nema osnovna obeležja genocida, jer da ih ima, ne bi bilo potrebno donositi rezolucije, deklaracije i slične akte“, rekao je advokat Goran Petronijević.
Hoće da oslabe Srbiju
Užas svetskih ratova naveo je svojevremeno države da preduzmu odlučne korake kako bi se u budućnosti predupredili sukobi koji prete da unište ljudsku civilizaciju.
Najodlučniji korak tada bio je osnivanje Ujedinjenih nacija sa ciljem da se očuva svetski mir „i potvrdi vera u osnovna prava čoveka, u dostojanstvo i vrednost ljudske ličnosti, u ravnopravnost muškarca i žene, velikih i malih naroda“. Da bi se očuvala ravnopravnost i sačuvao mir osnovan je Savet bezbednosti sa izvršnim ovlašćenjima da donosi najbitnije odluke po svetski mir i očuvanje ravnopravnosti.
Savet bezbednosti (sa pravom veta stalnih članica, koje su pažljivo birane da niko ne bude preglasan), jeste bio efikasan mehanizam kako bi se sprečilo preglasavanje po najbitnijim pitanjima po mir i ravnopravnost.
Bombardovanjem Srbije i SRJ 1999. bez saglasnosti SB UN, nekažnjavanje, štaviše podrška povredivosti granica kada je u pitanju priznavanje nezavisnosti tzv. Kosova grubo je pogažen temelj svetskog mira.
Donošenjem eventualne rezolucije o ničim dokazanom, navodnom, genocidu u Srebrenici, preglasavanjem u GS UN, gotovo tri decenije od završetka rata na području bivše Jugoslavije, baš sada kada je svet na pragu trećeg svetskog rata, mogu slobodno da kažem, kao pravnik, Ujedinjene nacije su prestale da postoje. Kao što je bombardovanje Srbije 1999. bio presedan za mnogobrojne vojne sukobe, tako će i eventualna rezolucija o Srebrenici biti presedan za urušavanje temelja „svetskog pravnog poretka“.
Srbija danas jeste regionalna supersila, država koja raste i razvija se i koja je možda prvi put nezavisna u pravom smislu te reči. Urušavanje svega toga vidim kao jedini razlog za donošenje takve rezolucije. U svetu sigurno mnogi nisu čuli za Njegoša, ali će verujem imati priliku da na primeru Srbije shvate značenje njegovih stihova: Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga al zube polomi“, rekao je advokat Igor Isailović.
Obesmišljene su sve vrednosti UN
„Rezolucija o Srebrenici, i kad bude usvojena, na način na koji će biti izglasana, svojom sadržinom i pravim smislom, neće imati kapacitet da postane akt međunarodnog prava. U svojoj suštini, ona će biti akt kojim se međunarodno pravo, zasnovano na principima i vrednostima iz Povelje UN, samo negira i obesmišljava.
Ona, stoga, neće biti ni antisrpska; biće duboko anticivilizacijska. Uostalom, kao što je bila i NATO agresija na SR Jugoslaviju bez odobrenja SB, zarad navodnog sprečavanja humanitarne katastrofe na KiM, ili kao što je svakodnevno flagrantno kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, zarad „uspostavljanja“ i „jačanja“ vladavine prava i demokratije na tzv. Kosovu.
Takvi akti, po prirodi stvari, ne mogu imati „mirotvornu ulogu“, već mogu samo voditi većoj neprincipijelnosti i neizvesnosti na globalnom nivou. Prema tome, rezolucija o Srebrenici neće biti nikakav presedan, već će predstavljati kontinuitet tragično pogrešnih odluka jednog dela međunarodne zajednice.
Srpski narod neće prvi put proći golgotu, ali će to, takođe, ne prvi put, učiniti kao jedan od predvodnika slobodarskog sveta, onog koji baštini prave principe i vrednosti međunarodno-pravnog poretka. Politika države Srbije, stoga, nije kako neki zlonamernici kažu politika „sedenja na četiri stolice“, već otvorenosti ka sve četiri strane sveta. To prepoznaje jedna velika Kina i njen dostojanstveni predsednik Si Đinping. Otuda njegova poseta baš u trenutku kad se čini da će međunarodno pravo zasnovano na Povelji UN doživeti još jedan težak poraz.
Ekonomska saradnja i ekonomski razvoj, kultura sećanja, kultura iskrenog i prijateljskog povezivanja, dosledna i uporna borba za svetski mir, ciljevi su i vrednosti koje šire i jačaju „front“ slobodarskih zemalja u svetu – bilo da su one na Istoku, bilo da su, a biće ih sve više, na Zapadu.
Ako sa rezolucijom o Srebrenici međunarodno pravo ponovo umire, ono će bez sumnje daljim povezivanjem naroda koji poštuju jedni druge i žele mir u svetu i „vaskrsnuti““, rekao je dr Vladan Petrović, profesor Pravnog fakulteta.
