Povodom obeležavanja 25 godina od početka agresije NATO-a na SR Jugoslaviju u Domu Vojske u Beogradu juče je otvorena dvodnevna Međunarodna konferencija „Od agresije do novog pravednog poretka”. Događaj se održava u organizaciji Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, Kluba generala i admirala Srbije, SUBNOR-a Srbije, Asocijacija veterana vojnoobaveštajne službe Srbije i Fonda dijaspore za maticu. Potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Miloš Vučević rekao je da se četvrt veka od agresije NATO-a Srbija priseća tih događaja s tugom, ali i sa poštovanjem prema našim borcima i zaštitnicima otadžbine, kao i da se sve više u svetu menja pogled na agresiju NATO-a. „Tog 24. marta 1999. nadvila se ogromna tuga zbog stradanja jedne suverene države i zbog smrti međunarodnog prava i poručio da nikada Srbija neće zaboraviti decu, civile i borce koji su poginuli u agresiji NATO-a”, precizirao je ministar.
Sama agresija je predstavljala sunovrat pravde i morala i bila je duboko nepravedna, poručio je Vučević. Podsetio je na progon srpskog stanovništva koji je počeo nakon agresije, a koji, kako ističe, traje i dalje. „Naš narod i naša vojska i policija pružili su snažan otpor teroristima i agresoru, a njegovi heroji su ostali neporaženi”, rekao je i dodao da nikada ne smemo da dozvolimo da nas drugi ubede da smo poraženi na KiM. Naveo je da niko od srpskih boraca nije rekao „ne smem” i „neću”, niti je pitao koliko je protivnik moćniji i istakao da se Srbija seća svojih uništenih svetinja i osiromašenog uranijuma kojim su nas gađali i istakao kako je obaveza svih nas da sačuvamo sećanje na naše saborce, prijatelje i najmilije koji su platili najveću cenu agresije.
Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić naveo je da Srbija ima bogatu, ali tragičnu istoriju stradanja, pogotovo tokom 20. veka. „Srpski narod se slobodarski dokazao, braneći slobodu kao najveću vrednost i tokom agresije NATO-a. U ratu za koji nismo bili krivi, polažući žrtve koje ni za šta nisu bile krive, tokom 78 dana krvavog pira tzv. Milosrdnog anđela”, poručio je Gašić.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković rekao je da je 25 godina od ovog događaja prva dovoljna vremenska distanca s koje to zbivanje može da se sagleda celovitije i naveo da je najmoćniji vojni mehanizam na svetu našu zemlju bombardovao da bi uzeo KiM. Dodao je da je tada terorizam motivisan separatističkim ciljevima dobio podršku zapadnih saveznika i istakao da su, posle agresije, usledila etnička čišćenja, pogrom srpskog stanovništva, 2004. godine i jednostrano proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova 2008. Poručio je kako je jedan od glavnih zadataka države i resornog ministarstva da brine o porodicama palih boraca, ratnim vojnim invalidima, da podiže spomenike i čuva od zaborava heroje i mučenike i da čuva KiM.
Konferencija je otvorena intoniranjem himne Srbije „Bože pravde” i minutom ćutanja za žrtve agresije. Komandant Prištinskog korpusa u vreme rata general Vladimir Lazarević rekao je da mu je čast i privilegija da na ovom mestu i ovim povodom govori o junacima drugog kosovskog boja, o junacima naše vojske i policije i junacima legendarnog Prištinskog korpusa, o onima koji su svoje živote dali za odbranu otadžbine od terorističke oružane pobune i agresije NATO-a. „Još u toku građanskog rata, na prostorima prethodne države, zapadni centri moći su odlučili da maksimalno izdrobe nacionalni prostor srpskog naroda s težištem na KiM. Vodeću ulogu u razbijanju naše zemlje imale su Nemačka, Engleska, a potom SAD, uz angažovanje NATO-a”, istakao je on.
NATO se odlučio za nasilno rušenje i razbijanje SRJ, kazao je, organizovanjem masovnog terorizma i oružane pobune, koristeći, kao ideološku osnovu, islamski fundamentalizam. „Kako je albanska paravojska, pod zastavom tzv. OVK, do marta 1998. zvanično deklarisana od američkih zvaničnika kao teroristička organizacija, odjednom proglašena oslobodilačkom vojskom Albanaca na Kosovu. Slikanje Holbruka u Juniku, sredinom juna 1998, s prethodnim teroristima, a od tada borcima za slobodu, značilo je uvod u ključnu fazu razbijanja Jugoslavije”, rekao je. Podsetio je da su oružani sukobi na Kosmetu počeli 1998. godine i da su imali tri faze. Govoreći o povodu za samu agresiju, navodnom masakru u selu Račak, Lazarević je rekao da je rat bio sasvim izvestan i da je „famozni masakr” zaboravljen i od Haškog tribunala. Istakao je da je pripadnicima Prištinskog korpusa princip humanosti bio ispred principa vojne efikasnosti.
Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general Branko Krga rekao je da agresija predstavlja pogrešan, višestruko štetan i tužan čin, kao i uvredu zdravog razuma naših građana. Istakao je da se zemlja suočavala s brojnim strategijskim problemima u periodu pre, za vreme i posle sukoba. Više od deceniju pre agresije, rekao je, vojska nije nabavljala savremeno naoružanje, što zbog činjenice da je zemlja bila pod sankcijama, što zbog toga što je značajan deo našeg rukovodstva smatrao da će se problem rešavati političkim sredstvima, a ne vojnim. „Ovu činjenicu sam predočio i na svedočenju u Hagu, tvrdeći da se naša zemlja nije pripremala da oružano rešava taj problem, već miroljubivim sredstvima. Važna pouka u vezi sa ovim problemom jeste da oružane snage treba pripremati u kontinuitetu, što se poslednjih godina i čini, ne zanoseći se verovanjem da do rata neće doći. Neophodno je stalno imati u vidu da je rat realnost vremena u kome živimo”, rekao je Krga.
Prisustvovali su ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko, ambasadori Kube, Irana, Države Palestine i drugi predstavnici diplomatskog kora. Prisustvovao je i veliki broj domaćih i stranih gostiju, crkvenih velikodostojnika, generala, admirala i pripadnika Vojske Srbije, kao i predstavnika boračkih udruženja i ratnih veterana.
Miladinović: Jedan od najsramnijih ratova u istoriji čovečanstva
U ime Kluba generala i admirala govorio je general Milomir Miladinović i agresiju NATO-a je nazvao jednim od najsramnijih ratova u istoriji čovečanstva. Ukazao je na to da se naša vojska s KiM izvukla gotovo neokrnjena i podsetio na reči Veslija Klarka, koji je rekao kako se „NATO vojnički obrukao, ali se zato osvetio civilima”. Rekao je da je tokom agresije bačeno 22.000 bombi i više od 10 tona osiromašenog uranijuma i podsetio kako je prvi put u istoriji ratovanja bombardovana jedna medijska kuća (RTS) i da su prvi put u istoriji upotrebljene grafitne bombe za onesposobljavanje energetskog sistema. Ocenio je da je bilo lakše tokom agresije nego tokom 25 godina relativnog mira, rekavši da rat traje i dalje, jer smo 1999. znali šta nam je činiti, narod je bio jedinstven u suprotstavljanju agresiji. Naveo je da Rezoluciju 1244 krše potpisnici tog dokumenta iz grupacije zapadnih sila i da se upravo čine pokušaji da nam se oduzme 17 odsto teritorije.
Jovanović: Danas nastavljaju agresiju drugim sredstvima
Predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih Živadin Jovanović istakao je da je naša zemlja napadnuta iako nije predstavljala opasnost ni za jednu drugu zemlju. Oružana agresija je okončana pre dve i po decenije, ocenio je, ali se, nažalost, ostvarivanje ciljeva njenih pokretača nastavlja danas drugim sredstvima.
Vulin se zahvalio Rusiji u podršci očuvanja nacionalnih interesa Srbije
Doskorašnji direktor BIA Aleksandar Vulin tokom svog boravka u Moskvi sastao se sa zamenikom sekretara Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaja Patruševa, Aleksandrom Venediktovom i zamenikom ministra odbrane Ruske Federacije general-pukovnikom Aleksandrom Fominom zaduženim za međunarodnu saradnju. Vulin se zahvalio najvišim zvaničnicima Ruske Federacije na podršci Srbiji u očuvanju njenog teritorijalnog integriteta i nacionalnih interesa. „Zamenici sekretara Saveta bezbednosti gospodina Patruševa i ministra odbrane generala Šojgua zahvalili su se Aleksandru Vulinu za lični doprinos unapređenju saradnje naših institucija i naših naroda”, navodi se u saopštenju.
