RUSKA agencija TASS najavila je sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ruskog predsednika Vladimira Putina koji će se održati danas u Moskvi.
Foto: Profimedia
Ruski predsednik Vladimir Putin razgovaraće 9. maja 2025. godine sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji je doputovao u Moskvu kako bi učestvovao u svečanim događajima posvećenim 80. godišnjici pobede u Velikom otadžbinskom ratu.
Ovo je sedma poseta Aleksandra Vučića Rusiji kao šefa države, prenosi ruska agencija.
TASS je pripremio materijal o odnosima između Rusije i Srbije, koji prenosimo u celosti.
Politički odnosi
Rusija je priznala Republiku Srbiju odmah nakon njenog osnivanja u junu 2006. godine. Od tog trenutka, zemlje održavaju redovne kontakte na najvišem nivou. Tako su predsednici RF posetili Srbiju tri puta: Dmitrij Medvedev – u oktobru 2009. godine, Vladimir Putin – 2011. i 2019. godine.
Predsednici Srbije su dolazili u Rusiju 17 puta, od čega je šest poseta obavio Aleksandar Vučić (predsednik od 2017. godine): on je posetio Rusiju 2017, dva puta 2018, zatim 2019, 2020. i 2021. godine. Tokom njegovog poslednjeg susreta sa Vladimirom Putinom 25. novembra 2021. godine, osim političke agende, jedna od najvažnijih tema bila je isporuka ruskog prirodnog gasa.
Foto: Printskrin TASS
Nakon početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini 2022. godine, Vučić je dva puta razgovarao sa Vladimirom Putinom – u oktobru 2024. godine i u martu 2025. godine. Tokom tih razgovora, strane su potvrdile opredeljenost za jačanje saradnje između dve države. Aleksandar Vučić je naglasio da Srbija ne namerava da se pridruži antiruskim sankcijama, uprkos pritisku Evropske unije.
U maju 2024. godine Aleksandar Vučić je izrazio zahvalnost Rusiji što nije podržala rezoluciju Generalne skupštine UN o genocidu u Srebrenici 1995. godine tokom rata u Bosni (Srbe optužuju za genocid nad muslimanskim stanovništvom). Takođe, Srbija ceni što Rusija podržava zemlju u pitanju statusa srpske autonomne pokrajine Kosovo. Moskva smatra da je proglašenje nezavisnosti pokrajine 2008. godine na jednostran način u suprotnosti sa međunarodnim pravom i rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
Ekonomski odnosi
Prema podacima srpske statistike, nakon uvođenja antiruskih sankcija posle početka SVO, zabeležen je pad trgovinske razmene sa RF. Tako je 2022. godine ukupna vrednost bilateralne trgovine dostigla maksimalnu vrednost od 4,2 milijarde dolara, dok je 2023. godine pala na 3 milijarde, a 2024. godine – na 2,4 milijarde dolara.
Rusija uvozi iz Srbije hranu i poljoprivredne sirovine, proizvode hemijske industrije, mašine, opremu i transportna sredstva. Srbija iz Rusije uvozi proizvode hemijske industrije, prehrambene proizvode i poljoprivredne sirovine, ali glavna stavka uvoza su ruski gas i naftni derivati (uvoze se od 1978. godine).
Prvobitno je gas transportovan gasovodom „Urengoj – Pomari – Užgorod“ (koji prolazi iz Rusije preko Ukrajine i Mađarske), ali od 2021. godine on ide kroz morski gasovod „Turski tok“, a potom preko Turske i Bugarske. U 2023. godini u Srbiju je isporučeno 2,68 milijardi kubnih metara gasa.
Pored toga, „Gasprom“ je suvlasnik podzemnog skladišta gasa „Banatski dvor“ na severu Srbije (kapacitet 450 miliona kubnih metara), sa udelom od 51% akcija. „Gasprom njeft“ ima 50% udela u kompaniji „Naftna industrija Srbije“.
U 2023. godini završena je rekonstrukcija šest hidroturbina srpske HE „Đerdap-1“ na Dunavu, koju su u skladu sa sporazumom iz 2002. godine izvodili ruski koncern „Silove mašine“ i državna kompanija „Elektroprivreda Srbije“.
Rezultatom radova produžen je radni vek svakog obnovljenog agregata za 30 godina, a snaga povećana sa 174 na 201 megavat. Ranije je koncern „Silove mašine“ učestvovao u modernizaciji sistema regulacije deset turbina HE „Đerdap-2“ (isporučene naručiocu 2009. godine).