KONSTITUTIVNA sednica skupštine privremenih prištinskih institucija prekinuta je danas deveti put, pošto poslanici nisu prihvatili predlog Samoopredeljenja da se za izbor predsednika skupštine glasa tajno.
Foto: Profimedia
Od 110 prisutnih poslanika u glasanju za komisiju za tajno glasanje učestvovalo je samo 55 poslanika, od kojih su 54 bila za, a jedan protiv.
Demokratska partija Kosova, Demokratski savez Kosova, kao i najjača srpska stranka – Srpska lista, usprotivile su se promeni načina glasanja za predsednika parlamenta, ističući da taj predlog nije u skladu sa poslovnikom skupštine i da se način glasanja ne može menjati.
Nastavak sednice je zakazan za 3. maj u 10 časova.
Pre sednice je održan sastanak vršioca dužnosti premijera privremenih institucija i predsednika Samoopredeljenja Aljbina Kurtija i lidera Demokratske partije Kosova Memlija Krasnićija, a Krasnići je posle sastanka izjavio da je zamolio Kurtija da Samoopredeljenje predloži drugog kandidata.
Kurti je na sastanak pozvao i lidera Demokratskog savez Kosova Ljumira Abdidžikua, ali je on odbio da učestvuje.
Konstitutivna sednica skupštine privremenih prištinskih institucija je 29. aprila prekinuta osmi put, nakon što kandidat Samoopredeljanja Aljbuljena Hadžiju šesti put nije uspela da dobije potreban broj glasova.
Ona je tada dobila samo 54 glasa, manje nego u prethodnim glasanjima, kada je za nju glasalo 57 poslanika, dok je za izbor predsednika parlamenta potrebna prosta većina, osnosno 61 glas.
Opozicione stranke traže od Samoopredeljenja da promeni kandidata, ali ta stranka ne odustaje od toga da Hadžiju bude kandidat za predsednika skupštine.
Konstitutivna sednica skupštine privremenih prištinskih institucija počela je 15. aprila, a do danas je prekidana osam puta – dva puta jer poslanicima nisu bili potvrđeni mandati, a šest puta jer Hadžiju nije dobila potreban broja glasova.
Na izborima 9. februara Samoopredeljenje je osvojilo 48 mandata, Demokratska partija Kosova 24, Demokratski savez Kosova 20, Alijansa za budućnost Kosova i inicijativa Nisma osam, Srpska lista devet, Stranka za slobodu, pravdu i opstanak jedan, a preostalih 10 mandata pripada predstavnicima ostalih nevećinskih zajednica, prenosi Tanjug.