ČESTO se govori da igra može izraziti neizrecivo. Radost, tuga i očaj postaju vidljivi; otelotvoreni izrazi naše zajedničke krhkosti.
Peter Baryshnikov
Da igra može da probudi empatiju, inspiriše ljubaznost, podstakne želju za izlečenjem, a ne za povredom. Posebno u vremenu u kome stotine hiljada ljudi trpi neizvesnost i posledice ratova, svedoci su političkih prevrata ili protestuju protiv nepravde – iskrenost naše misli dobija vitalni značaj. To je teška obaveza i teret za telo, za igru i umetnost. Ipak, umetnost je i dalje najbolji način da se odredi oblik neizrečenom, i postave pitanja: Gde je moja istina? Kako da poštujem sebe i svoju zajednicu? Kome ili čemu dugujem odgovornost?
Ovo poručuje legendarni baletski igrač i svestrani umetnik Mihail Barišnjikov, u svojoj poslanici upućenoj svetu pred ovaj 29. april, datum koji je UNESKO proglasio Svetskim danom igre. Još od 1982, kada je Svetska alijansa za umetničku igru u okviru Međunarodsnog pozorišnog instituta pri UNESKO ustanovila dan rođenja Žana Žorža Novera, začetnika moderne igre, kao globalni praznik – svake godine, jedan slavni koreograf ili igrač upućuje poslanicu koja kruži svetom. Autora biraju Svetska alijansa umetničke igre i izvršni odbor Međunarodnog pozorišnog instituta pri Unesku.
Tako se, ove godine, svetu obratio i Barišnjikov, jedan od najslavnijih i najvoljenijih umetnika našeg doba, igračka zvezda, glumac nominovan za Oskara, fotograf, drag gost Beograda i Srbije zahvaljujući Beogradskom festivalu igre…